Zoricu je uvek prijatno sresti. Kakva je bila kao kuvarica, takva je ostala kao gazdarica. Trojeručica je uvek nasmejana. Kao tri ruke da ima, drži tri lokala u Oslu – frizerski salon, butik suvenira i turističku agenciju. NJen uspeh nije ostao nezabeležen na severu Evrope, pa je i norveška televizija Beograđanki s Dušanovca posvetila reportažu.
Personal je posebna razglednica duše Zorice Todorović (46) Darja je iz Hrvatske, Fatima iz Bosne… Jugovići rade kod Zorice zajedno s Norvežanima, Italijanima, Egipćanima, Rumunima, Bugarima.
– Pošto okupljam svet, sebe nazivam Kofi Anan – kaže toliko ozbiljno da bi joj poverovao i sam bivši generalni sekretar UN.
Kako je bilo kada ste došli u Oslo 1981. i počeli da radite u restoranu „Romani tar“?
– Bilo nas je iz svih krajeva Jugoslavije, nismo učili norveški jer smo se razumeli. Posle mladosti potrošene u „Romani taru“, u kojem sam radila 17 godina, otvorila sam svoj restoran u Drebaku.
Muzika za slavu
Ovih dana se unapred raduje orkestru iz Švedske koji svake godine dovodi za svoju krsnu slavu.
– Slavim s našom muzikom uživo bez koje ne mogu da zamislim Svetog Arhanđela.
Zorici je posredno muzika i bila prečica do Norveške. Prvi je došao iz Beograda zet, pijanista Milan Petrović – najpre je doveo svastiku Zoricu, a zatim suprugu LJiljanu.
Zorica i danas živi u ovoj idiličnoj varoši na obali fjorda Oslo. Kolima je za pola sata kod kuće sa sinom Vasilijem (17) i Vikingom Bjernom s kojim i pravi čuda u biznisu. Kuća im velika, ima više od tri stotine kvadrata.
– Kuću su mi kupili trolovi – kaže mašući manjim trolom.
Trolovi su mitska bića iz norveških predanja, veoma popularni kao suveniri ne samo među turistima. Trolovi se prodaju, krune se i talože, a Zorica se raduje.
