Tajkunizacija nekoliko stotina hiljada hektara plodne zemlje u Vojvodini je krenula od prodaje društvenih poljoprivrednih kombinata, koji su bili donedavni vlasnici tog zemljišta. Pošto je reč je o velikim površinama od po nekoliko desetina hiljada hektara, novac za kupovinu su imali samo bogataši. Ispostavilo se, međutim, da je deo zemljišta kombinata u rukama države, i da kupci imaju samo pravo korišćenja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu je odredio da se državna zemlja daje u zakup kako bi i „sitni“ proizvođači dobili šansu za posao, ali su na terenu propisi zakazali, opet u korist novih veleposednika.
– U Vojvodini 43 odsto stanovništva živi na selu. Od toga se četvrtina bavi poljoprivrednom proizvodnjom, dok je potražnja za državnim zemljištem toliko velika, da i proizvođači iz udaljenijih delova centralne Srbije dolaze na licitacije za zakup – kaže za „Vesti“ Slobodan Teofanov, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Opštine, kojima je prepušten posao oko izdavanja zemljišta u zakup, ponekad se ponašaju kao male spahije. Trudeći se da zakupom napune kase, pojedine lokalne vlasti se oglušuju o preporuke republičkih i pokrajinskih, da bi u zakup trebalo davati manje parcele. Spajaju ih i uvećavaju čak i tamo gde su parcele prirodno ispresecane kanalima. Teofanov objašnjava da mali poljoprivrednici nisu mogli da se pojave na licitaciji za to zemljište, jer niko nema 5.000 evra depozita za te parcele ili 33.000 evra, koliko su kombinati platili za zakup na godinu dana.
Zamena za penziju
Veliki broj staračkih domaćinstava drži zemlju u Vojvodini, a ne može da se bavi proizvodnjom, kaže Slobodan Teofanov.
– Sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine je predložio resornom ministarstvu da se staračkim domaćinstvima ponudi korektna cena za otkup zemljišta, da dobijaju doživotnu penziju po ceni zakupa zemljišta, povećanu još za 30 odsto. To zemljište bi moglo da se ustupi ljudima koji žele da obrađuju zemlju, i da ga imaju u svojini. U Ministarstvu je ovaj predlog dobro primljen, a očekuje se i odgovor Fonda za penzijsko osiguranje poljoprivrednika – kaže sagovornik „Vesti“.
– Da bi napredovala poljoprivredna proizvodnja, trebalo bi pripaziti na ravnopravno raspoređivanje državnog zemljišta, kako bi se dala šansa malim proizvođačima da budu srednji, srednjima da budu veliki, a velikima omogućiti da budu konkurentni za Evropsku uniju. Tome bi trebalo da služi Zakon o poljoprivrednom zemljištu – ističe sagovornik „Vesti“.
Skupština Vojvodine je pre nekoliko meseci u Ministarstvu poljoprivrede Srbije pokrenula postupak za izmenu tog zakona, i predložila da licitacija za državnu zemlju ubuduće ide u dva kruga. Na prvom bi imali pravo da konkurišu samo seljaci koji u toj opštini imaju prebivalište, a tek u drugom svi ostali. Teofanov kaže da ipak ima opština u kojima je licitacija dobro urađena, pa su, kao u Kuli, i sitni proizvođači došli do zemljišta.
– U Vrbasu je nedavno poništena licitacija, pa ćemo videti da li će se napraviti dogovor između „velikih“ i „malih“, kako će rasporediti to državno zemljište, jer su upućeni jedni na druge – ističe sagovornik „Vesti“. Propisi izazivaju nedoumice, i koji je najbolji način za izdavanje državnog zemljišta.
Evropa gura cene
Tržište poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini i pored velikog interesovanja još nije razrađeno, ocenjuje Slobodan Teofanov. On dodaje, da je, na primer, oblast Fruške gore pusta, iako je idealna za uzgoj vinove loze i za proizvodnju vina.
– Cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini će uskoro biti jako visoka, i rašće sa približavanjem Srbije Evropskoj uniji. U Hrvatskoj, u oblastima Vukovara i Osijeka, cena poljoprivrednog zemljišta već prelazi 15.000 evra za hektar – ističe Teofanov.
– Zakon je predvideo da najmanji zakup mora da bude 70 odsto od tržišne cene, pa smo dobili kontraefekat, da cena prelazi 1.300 evra za jedan hektar zemlje, što je seljacima mnogo – zaključuje Teofanov. On smatra da je jedan od najvećih problema u razvoju poljoprivrede u Vojvodini i to što su se tek odnedavno pojavili krediti za kupovinu zemljišta, a banke koje ih daju drže visoke kamate. Ipak, nade se polažu u Direkcijski fond Vojvodine, koji bi, prema najavama, od 2008. godine trebalo da počne seljacima da daje povoljne kredite za kupovinu zemljišta.
