Ambasadorka SAD u NATO-u Viktorija Nulend razgovarala je sa medijima putem Interneta. Pitanja su stizala sa svih meridijana, dok je predstavnica Vašingtona u Alijansi odgovorila samo na najinteresantnija. Među njima našla su se ona, koja su poslata iz redakcije „Vesti“.
• Kakvi su planovi Alijanse za očuvanje mira u regionu i zaštitu Srba u slučaju jednostranog priznanja Kosova?
– Naš cilj je sigurno, stabilno, demokratsko i multietničko Kosovo, koje živi u miru sa svojim komšijama. NATO je tom cilju posvećen od 1999, i njega ćemo se držati, bez obzira na to kakav će se dogovor postići oko budućeg statusa Kosova. Očekujemo da se na sastanku NATO-a mnogo razgovara o Kosovu. Kao što znate, NATO ima više od 16.000 vojnika na Kosovu koji održavaju mir i sarađuju sa kosovskim vlastima i UN, kako bi očuvali prava svih građana, uključujući i srpsku manjinu. Ta uloga će se nastaviti, kao i napori da kosovske vlasti zaštite prava i imovinu manjina.
Smernice trojke
Na „čet rum“ ambasadorke Nulend stiglo je i pitanje koje se odnosi na različte stavove članova pregovaračke trojke o tome šta će se dešavati sa budućim statusom Kosmeta nakon predaje izveštaja Savetu bezbednosti. Ambasadorka je odgovorila da se nada da će „čak iako ne uspe da nađe rešenje, pregovaračka trojka dati jasne smernice koje bi obezbedile gladak prelazak u sledeću fazu“.
• Šta će Srbija dobiti eventualnim ulaskom u NATO i koliko to može državu da košta?
– Ulazak u NATO je ozbiljna odluka, jer svaku buduću članicu pored velikih koristi očekuje i ozbiljna odgovornost. Prvo moram da naglasim da NATO ne ide unaokolo i regrutuje nove članove. To je suverena odluka države u evro-atlanskoj regiji, koja treba da razmisli da li želi da postane član Alijanse. članom pet ugovora, članice NATO-a se obavezuju da će se uzajamno pomagati u odbrani. Tako da zemlje koje žele u NATO moraju da budu spremne, ne samo da imaju koristi od te garancije bezbednosti, već i da je duboko poštuju kada je ugrožena bezbednost nekog od saveznika. Takođe, svaki član Alijanse sam donosi odluku o tome kako da doprinese misijama i operacijama NATO-a, da li i gde može da pošalje svoje trupe. Kada govorimo o troškovima, članice NATO-a su u obavezi da potroše najmanje dva odsto svog bruto društvenog proizvoda na odbranu, i da pomognu, koliko mogu, našim zajedničkim ciljevima. Zato članice NATO-a dobijaju mesto za stolom za kojim se odlučuje šta će Alijansa uraditi, reći i čemu će se posvetiti. To je razlika u odnosu na NATO partnere koji ne sede za „upravljačkim stolom“. Međutim, oni mogu da koriste mogućnost obuke u bezbednosti, političkim konsultacijama, vežbama, seminarima i školama koje NATO otvara za sve partnere. Kao deo Partnerstva za mir, Srbija može da ima koristi od svega toga.
