Srbija će Kosovo i Metohiju smatrati sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije, čak i ako dođe do jednostranih proglašenja i priznanja nezavisnosti pokrajine, rekao je predsednik Vlade Srbije obraćajući se Savetu bezbednosti
Pred vama se našlo pitanje svih pitanja: da li će se prvi put u istoriji Ujedinjenih nacija doneti odluka da, protivno volji jedne demokratske države, i to člana-osnivača UN, budu promenjene njene međunarodno priznate granice, da bude poništen njen suverenitet i da bude amputirano 15 odsto njene teritorije?
Da li je takvu odluku uopšte moguće doneti, a da se nepopravljivo ne prekrši Povelja UN? Povelja UN, gospodine predsedniče, u ovom trenutku stoji kao jedina brana nasilnom razbijanju moje zemlje. Da bi politika sile mogla da razbije jednu državu članicu UN, ona prvo mora da razbije Povelju UN.
A to za posledicu nužno ima da se podrije autoritet i suštinski obesmisli postojanje svetske organizacije, koja više ne bi mogla da zaštiti ni sebe ni svoje članice. Istorija je, uostalom, u ovom slučaju krajnje poučna i svedoči šta se sa svetom dogodilo pošto je obesmišljena i razbijena Liga naroda. Upravo s ovim na umu treba primiti neodrživu tvrdnju da je slučaj Kosova jedinstven: ko tako kaže zapravo govori da se Povelja UN može kršiti samo jednom i to samo u slučaju jedne zemlje – Srbije. I može li iko uopšte poverovati da će Povelja UN, baš zato što je jednom prekršena, ubuduće biti više uvažavana i formalno poštovana? Jednostavna istina glasi da bi ovaj opasan presedan nepovratno doveo u pitanje kredibilitet UN i trajno ugrozio mir i stabilnost širom sveta. U izvesnom smislu, način na koji će biti rešeno pitanje Kosova sudbonosan je koliko za Srbiju toliko i za svetsku organizaciju.
Srbija sa svojim vekovnim državnim iskustvom veruje da Savet bezbednosti, kao najautoritativniji garant međunarodnog prava, mira i stabilnosti u svetu, ne može poreći sebe i doneti odluku da jedna država bude rasparčana. Imamo čvrsto pouzdanje u države-članice SB koje principijelno brane fundamentalna načela Povelje UN i postojane su u uverenju da SB mora stajati iza sopstvene Rezolucije 1244, kojom je izričito garantovan suverenitet i teritorijalni integritet moje zemlje.
Poznato je da se već mesecima otvoreno najavljuje jednostrano proglašavanje nezavisnosti Pokrajine, kao i priznavanje takve nezavisnosti. Pošto vi, kao SB, svojom rezolucijom garantujete suverenitet i teritorijalni integritet mojoj zemlji, ko bi sebi mogao dati pravo da krši važeću Rezoluciju 1244 i ko bi se usudio da se upusti u avanturu priznavanja jednostrane nezavisnosti smatrajući da ga Rezolucija SB ne obavezuje? Ko ima pravo da se stavi iznad Rezolucije 1244 i da je otvoreno krši priznajući jednostranu nezavisnost? Da li neka država zaista misli da ima pravo i da, uz podršku svojih saveznika, može da deluje protivno odlukama i rezolucijama SB?
Srbija smatra da je onaj ko je u stanju da kaže kako je iznad SB i iznad međunarodnog prava i kako nema obavezu da poštuje Rezoluciju SB 1244, može odmah otvoreno da saopšti da je u istoriji međunarodnih odnosa nastupila nova era, u kojoj se sila stavlja iznad prava i iznad zakona.
U istom kontekstu se postavlja i drugo pitanje: kako bi EU mogla da šalje svoju misiju za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana kada bi to bila protivpravna odluka, očevidno suprotna Rezoluciji 1244? Jer tek kada SB odobri celovito sporazumno rešenje do koga dve strane treba pregovorima da dođu, može se govoriti o karakteru međunarodne misije koja to rešenje treba da sprovede.
Zato je, gospodine predsedniče, predlog Srbije da SB u ovom prelomnom trenutku pozove na nastavak pregovora.
Mi moramo danas naći odgovor na ovo pitanje. Jer ako novi pregovori nisu potrebni, a kompromis nije moguć, šta onda da se radi? Gde nema kompromisa, poseže se za jednostranim rešenjima, što je drugo ime za politiku sile. Moja je obaveza da vas upoznam sa stavom svoje zemlje da Srbija, kao slobodna i suverena država, neće prihvatiti nijednu jednostranu odluku kojom se zaobilazi SB i krši važeća Rezolucija 1244. Sa osloncem na Povelju UN i sopstveni Ustav, Srbija će poništiti sve jednostrane akte albanskih separatista i za nju će pokrajina Kosovo i Metohija ostati njen sastavni i neotuđivi deo.
Poštovana gospodo, Srbija je već napravila svoj izbor i donela svoju odluku. Ni po koju cenu i nikada nećemo odustati od prava koja su utvrđena Poveljom UN, a koja nam garantuju nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije. Srbija iskreno želi i spremna je da odmah nastavi pregovore o zajedničkom životu sa kosovskim Albancima unutar Srbije. Ako smo mogli skoro deset vekova da živimo zajedno, kako je moguće da se danas – kada se ceo svet zalaže za multietničnost – kategorično tvrdi suprotno. U ime Srbije tvrdim da je moguće da živimo zajedno, a u Ustavu Srbije je zapisana i garantovana kosovskim Albancima suštinska autonomija koja im omogućava da slobodno odlučuju o svojim životima, svekolikom napretku i svojoj budućnosti.
Mi ne postavljamo uslove i spremni smo da razgovore o budućem uređenju Kosova i Metohije započnemo odmah i u samoj Pokrajini. A ako, umesto nastavka pregovora, dođe do jednostranih akata kojima se direktno krši Rezolucija 1244, budite uvereni da će Srbija – i to ne za godinu dana, ne za deset godina, već zauvek – dosledno poštovati međunarodno pravo i da će Kosovo i Metohiju smatrati sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije. Siguran sam takođe da neće biti mali broj država članica UN, privrženih Povelji, koji će ostati uz Srbiju i uvek je priznavati u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama, poštujući prava i čast miliona Srba i odbacujući jednostranu nezavisnost Kosova kao protivpravnu i marionetsku tvorevinu.
