Kada osvoje vlast, političari u Srbiji se i dalje bave svojom partijom umesto državnim poslom, tako da na visoke položaje pre stižu poslušnici nego ljudi koji će profesionalno urediti svoje resore. Zato se prikrivaju podaci o njihovom obrazovanju koji bi, inače, morali da budu javni. Ipak, čedomir čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da nije kraj sveta i kada u politiku utrče ljudi koji su zaobišli univerzitet. Ali, samo ako se javno navede koliko je takav političar doprineo nekoj stručnoj oblasti kako bi se utvrdilo da li njegovo radno iskustvo može da „zameni“ diplomu visoke škole.
U ministarstvo iz „Velikog brata“
Ministar poljoprivrede Saša Dragin ponudio je Miroslavu đuričiću Mikiju, učesniku emisije „Veliki brat, mesto savetnika. Miki, koji ima samo diplomu osnovne škole, odbio je unosnu priliku, dok je glumac Zoran Cvijanović prihvatio poziv da „radi“ u kabinetu vicepremijera Božidara đelića kao savetnik za ekologiju, iako je završio Fakultet dramskih umetnosti. Oliver Dulić, predsednik Skupštine Srbije je hirurg, a Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, fizičar. Nebojša Krstić je skinuo lekarski mantil da bi postao medijski savetnik svom školskom drugu i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Balerina i profesorka književnosti Snežana Samardžić-Marković je s mesta pomoćnika ministra odbrane prešla u fotelju ministarke za sport, a inženjer elektrotehnike i bivši ministar energetike Radomir Naumov je raspoređen za ministra vera, za šta se kvalifikovao pevanjem u crkvenom horu.
– Leh Valensa, prvi demokratski predsednik Poljske, bio je radnik, ali se okružio ljudima koji mogu da obavljaju državne poslove. Napustio je politiku kada je dao obećanja koja nije mogao da ispuni i ostao simbol otpora totalitarnom režimu. Kada bi u Srbiji organi partija, a ne vođe, odlučivali o postavljanju ljudi na odgovorne funkcije, nesvršeni studenti do njih bi teže stizali. Kod nas je, međutim, visoki položaj nagrada za laskanje i poslušnost, iako su upravo ljudi „bez kičme“ u stanju da naprave veliku štetu državi. Nemam ništa protiv da se nagrade ljudi koji su praktično pomogli da partije, na primer, pobede na izborima, ali te usluge mogu da se isplate u novcu ili da se zaslužnom članu otvori kiosk. Ako propadne kiosk, to je lična šteta. Strašno je ako propadne oblast uprave od koje zavise hiljade ljudi – objašnjava sagovornik „Vesti“.
Test za ministre
Savremena sociologija je utvrdila posebne osobine koje moraju da krase ljude u foteljama ministara ili direktora državnih preduzeća jer tu nije dovoljna „gola“ struka.
– čovek na visokom položaju mora da poseduje i strast za opšte dobro. Bez toga neće biti zainteresovan da svoj posao završi što je moguće bolje. Potrebna je i visoka odgovornost. LJudi koji je nemaju su opasni jer se nalaze na mestima gde posledice oseća država. Političar u upravljačkoj fotelji ne sme odluke da donosi olako. Opasno je da imamo ministre i direktore koji sve znaju. Pravi stručnjaci se prepoznaju po dobrim rezultatima, a do njih su stigli jer zovu druge eksperti u pomoć za sve što sami ne mogu da urade – ističe čedomir čupić.
Kolika je šteta od nestručnih i nesavesnih ljudi na položajima koji donose ne samo veliku moć, nego i odgovornost, pokazala je afera „Indeks“, o trgovini diplomama Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Zato je čedomir čupić, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, zatražio od vlasti da se „pročešljaju“ sve diplome kragujevačkog fakulteta u periodu u kojem su radili osumnjičeni profesori.
– Razrešenje ove afere je moglo da bude dobar početak u raskrinkavanju korupcije i u policiji, pravosuđu, privredi. Reč je o prosvetnoj mafiji jer je preprodaja diploma išla preko dobro organizovane mreže ljudi. Emilija Stanković, od koje su počela hapšenja, ne samo da je bila pomoćnik ministra prosvete za sektor visokog obrazovanja, nego se dokopala mesta predsednika komisije za borbu protiv korupcije na univerzitetima. Tako je mogla da zaustavlja otkrivanje lažnih diploma. Nažalost, razrešenje afere „Indeks“ će, kao i obično, zavisiti od političke volje, da li će biti mešanja partijskih ljudi u istragu i suđenje – opominje čupić.
Kako mito za diplome nije bio samo u koverti, nego, na primer, i u vikendicama, luksuznim automobilima, pitanje lažnih diploma je moglo da se razreši još pre nekoliko godina, da su vlasti prihvatile predlog Saveta za borbu protiv korupcije.
– Bezuspešno smo nastojali da se donese zakon o ispitivanju porekla imovine. NJime bi danas moglo lako da se proveri kako su pojedini osumnjičeni profesori stekli kuće od po dva miliona evra i privatni vozni park – ističe čupić. Afera „Indeks“, kako kaže, morala je da se rasplete ne samo da bi se oštro kaznili krivci i zaustavila trgovina diplomama, nego i zbog ljudi koji su časno stekli univerzitetska zvanja i sa njima odgovorno rade.
