Povodom pola veka postojanja Eparhije diseldorfske i nemačke u petak su u Evangelističkoj crkvi Sv. Johanisa u Hanoveru u prisustvu nekoliko stotina gostiju i vernika održani svečana akademija, prijem i simpozijum. Goste je na početku akademije, prvi put na nemačkom jeziku, pozdravio episkop Grigorije.
– Sve što slavimo u ovoj i u idućoj godini biće povezano sa 800 godina postojanja Srpske pravoslavne crkve i njene autokefalnosti i ovo je zaista veliki događaj za nas – rekao je vladika Grigorije.
On je poimenično pozdravio mitropolita Nemačke Avgustina iz Carigradske patrijaršije, Ralfa Majstera, pokrajinskog biskupa Evangelističko-luteranske crkve iz Hanovera, dr Gerharda Fajgea, biskupa Magdeburga, presedavajućeg Ekumenske komisije Biskupske konferencije Nemačke i dr Nikolausa Švertfegera, vikarnog biskupa Hildeshajma.
Liturgije na dva jezika
Vladika je zahvalio nemačkim crkvama na podršci koju su tokom 50 godina pružali srpskoj eparhiji, a priznanje je odao i svojim prethodnicima episkopima Lavrentiju, Konstantinu, Sergiju i vladici Andreju koji je kao administrator eparhijom upravljao do njegovog dolaska. Episkop je zahvalio i brojnom sveštenstvu koje je decenijama Hristovu reč širilo među pola miliona Srba, pripadnika tri ili četiri generacije, a nije propustio ni da pohvali sve one koji su doprineli organizovanju ovog prijema.
– Za mnoge Srbe koji su ovde rođeni, ili starije koji su integrisani, Nemačka je postala druga otadžbina. Zato srpska crkva u svojoj misiji ovde mora da bude uspešna, a da bi to postigla, od svojih sveštenika očekujem da liturgije služe na srpskom i nemačkom jeziku – rekao je između ostalog vladika.
Mitropolit Avgustin je povukao razliku između Nemačke danas i one iz vremena vladike Nikolaja Velimirovića kad je i počelo razvijanje onosa SPC i nemačkih crkava. Visoki pravoslavni dostojanstvenik je „bratu“ Grigoriju poklonio krst.
– Srpska crkva je 35 godina uživala gostoprimstvo u našoj maloj bogomolji, a tako je bilo i sa Grcima. Hrišćanska konfesija je jedna univerzalnost u Hristu. Želim da tako i ostane – istakao je Ralf Majster, pokrajinski biskup iz Hanovera.
Države da slede crkve
Dr Gerhard Fajge, predsedavajući Nemačke biskupske konferncije, nabrojao je sve susrete koje su imali sa odgovarajućim telima SPC i izrazio nadu da po tom uzoru mogu da se razvijaju i društveni odnosi i da to treba da se nastavi u „zajedničkoj Evropi“.
Najzanimljivije je govorio dr Nikolaus Švertfeger, vikarni biskup Hildeshajma, savremenik vladike Lavrentija, koji je u vreme gradnje (renoviranja ) manastira bio na službi u Biskupiji Hildeshajmu.
– Vladika Lavrentije nije samo veliki duhovnik već je i veliki čovek. On je služio liturgiju, ali je u „slobodno vreme“ znao da radi i građevinske poslove. Osvojio je simpatije i naroda i biskupa dr Jozefa Homajera.
Posle pozdravnih govora i kratkog muzičkog predaha uz „Holberg svitu“ norveškog kompozitora Edvarda Griga, koju je izvela prof. Snežana Nešić, predavač na Visokoj muzičkoj školi u Hanoveru, stručna predavanja održali su episkop Grigorije i biskup dr Gerhard Fajge .
– Ako mi pravoslavni hrišćani konkretno ovde u Nemačkoj imamo među sobom jednu čvrstu zajednicu s jasnim hrišćanskim identitetom, tek onda će nas katolici, protestanti i sve druge verujuće zajednice priznati – poručio je vladika Grigorije.
Posle predavanja, episkop je za zvanice i goste priredio prijem.
U nedelju je vladika služio liturgiju u Hramu Svetog Save u Hanoveru o čemu ćemo opširnije izvestiti u sutrašnjem broju „Vesti“.
Očuvati veru, jezik i kulturu
U više nego zanimljivoj diskusiji koju je posle predavanja vodio prof. drTomas Bremer s Katoličkog teološkog fakulteta u Minsteru, učestvovali su Voldmer Flake, pastor Evangelističke crkve u Nemačkoj, biskup Gerhard Fajge i protojerej-stavrofor Slobodan Milunović, sveštenik iz Minhena sa stažom od 50 godina u Nemačkoj . On je bio prvi rukopoloženi sveštenik u eparhiji, a davne 1969. ga je rukopoložio tadašnji episkop Lavrentije. Svi su oni razmatrali pravoslavlje s raznih aspekata , ali su se saglasili da integracija ne podrazumeva asimilaciju i da svi treba da sačuvaju svoju veru, jezik i kulturu.
– Mnogo sam srećna sto sam danas ovde, ali sam srećna i zbog toga što sam živela i radila u vreme vladike Lavrentija. U manastiru smo bili od samog početka. Vladika Lavrentije je krstio moju ćerku Anu – rekla je dr Slavka Teodorović koja je sa suprugom Slobodanom – Batom bila prvi domaćin lekarske slave koja se iz njihove kuće u Retenu kod Hanovera „preselila“ u manastir Presvete Bogorodice u Himelstiru.
Ljubav i duhovnost
– Činjenica da je toliko teškog posla urađeno oko podizanja manastira i eparhije i da je sve to prožeto s toliko duhovnosti i ljubavi naprosto mi se čini neverovatnim – utisak je prevodioca Vesne Popović i njene prijateljice Ane Španović.
Evropski nivo
– Srbija je Evropa, a Srbi mogu da urade sve tako dobro kao i svi drugi narodi. Dokaz je i ovaj skup koji je organizovan na visokom evropskom nivou – rekao je dr Dušan Dragojević, penzionisani direktor bolnice.
Чланак Svi hrišćani jedna zajednica се појављује прво на Vesti online.
