Svi fudbalski klubovi u Australiji uskoro će moći da vrate tradicionalna imena i etničke simbole u grbove, koji su im zabranjeni kontroverznim propisom iz 2014. godine. Predlog izmene ove uredbe je pripremljen i uskoro će se naći pred izvršnim organima Fudbalske federacije Australije.
Ukoliko bude usvojen, a po svoj prilici to će se uskoro dogoditi, novi propis će omogućiti klubovima da ponovo zvanično koriste imena i obeležja koja odražavaju identitet etničke zajednice koja ih je osnovala ili koja rukovodi klubom. Predlog uredbe nazvan je „Principi inkluzivnosti za identitet klubova FFA“, a nove smernice pripremaju se kako bi se izmenila postojeća Nacionalna politika identiteta klubova (NCIP), koja je pre pet godina naišla na veoma loš prijem od strane australijske fudbalske zajednice, u kojoj većinu čine klubovi sa izraženom etničkom bazom.
NCIP je 2014. zabranio svim klubovima u Australiji da koriste imena, boje i simbole sa etničkim, nacionalnim, političkim, rasnim ili religioznim motivima. Upravo iz tog razloga poslednjih godina u zvaničnim objavama ne pišu imena klubova po kojima su bili poznati decenijama unazad. Odnosno, nazivi koji sadrže imena država, regiona ili pojmova na jezicima naroda od tada definitivno nisu u upotrebi.
Na primer, Vestgejt Sinđelić se zvanično vodi samo kao Vestgejt, iz imena Ficroj sitija zvanično je obrisano Srbija, a originalno ime Drina koristi se samo među navijačima Nobl Park junajteda i širom srpskom zajednicom. Tu su takođe i primeri poput mnogobrojnih klubova srpske zajednice koji nose ime glavnog grada Srbije Beograda. Svi oni sada su Njhite Citdž, ali će izmenom zakona steći pravo da se preimenuju i da budu Beograd ili makar Belgrade.
Slično je i sa drugim etničkim klubovima, poput Južnog Melburna koji je morao da ukloni naziv Helas, dok su Rokdejl Ilinden postali Rokdejl Sans, a Melburn Najts obrisao ime Kroacija.
Kako stoji u predlogu, novi propis će ponovo ohrabrivati klubove „da se identifikuju na opšte inkluzivan način, koji prihvata i odobrava da svi učesnici fudbalskih takmičenja koriste imena i simbole naroda od kojih su potekli, umesto dosadašnjeg monokulturnog pristupa koji je od mnogih doživljen kao isključujući za multikulturalu zajednicu Australije.“
Iz Fudbalskog saveza Australije najavljuju da novi propis neće biti obavezujući i striktan, već će omogućiti klubovima da postupe prema sopstvenom nahođenju. Dakle, ko želi da vrati staro ime i simbole može to da uradi, a oni koji smatraju da im sadašnji naziv ili grb odgovaraju, imaće pravo da ne prihvate uvedeni propis.
„Imena klubova mogu da odražavaju lokalni geografski region koji predstavljaju, pod uslovom da se to radi na način koji je prihvaćen od šire multikulturalne zajednice i ne vređa nikoga“, navodi se u predlogu uredbe. Navodi se i sledeće:
„Klubovi bi mogli da budu privlačniji za širi krug učesnika i da privuku simpatizere drugog porekla ako koriste imena na engleskom jeziku, pre nego na jeziku etničke zajednice. Međutim, FFA prihvata želju klubova koji bi da nose imena koja će odražavati njihovo nasleđe, odnosno etničku zajednicu koja je bila ključna u njihovom osnivanju ili stvaranju.“
Propis bi trebalo da se nađe pred čelnicima FFA u septembru, a očekuje se da od novembra počnu da se prihvataju zahtevi za izmenu imena i simbola. Biće veoma interesantno videti kako će se reagovati klubovi iz srpske zajednice koje je pogodio prethodni propis, pogotovo oni koji unutar kluba i kruga navijača nikada nisu odustali od svojih originalnih naziva.
Ocila mogu opet u grbove
Interesantno je da su mnogi srpski klubovi zadržali grbove sa ocilima (četiri S) i koristili ih ne samo u internoj upotrebi već i na dresovima, a jedino su u zvaničnoj korespodenciji sa FFA i državnim institucijama upotrebljavali amblem na kojem nije bilo ovog tradicionalnog srpskog simbola. Tako na primer Beli orlovi iz Boniriga i dalje ponosno koriste verziju grba sa ocilima, dok Nobl Park junajted iz Melburna i dalje u grbu na dresovima ima natpis – Drina.
U Sidneju imena menjana još 1992.
Propis nazvan NCIP zvanično je stupio na snagu na teritoriji cele Australije 2014. godine, ali je mnogo ranije slično pravilo uvedeno na teritorijama pojedinih država. Konkretno u Novom Južnom Velsu je još 1992. doneta odluka o zabrani etničkih imena koja sadrže nazive država, regiona ili geografskih pojmova.
Tako je najpoznatiji srpski klub Avala postao Njhite Eagles (Beli orlovi), a njihov ljuti rival Sidnej Kroacija promenila je naziv u Sidnej junajted. Od ove godine ponovo klubovi će ponovo moći da se vrate korenima, ali je pitanje da li će posle bezmalo tri decenije svi želeti da povuku takav potez ili će zadržati sadašnji identitet po kojem su poznati naročito među mlađim generacijama.
Crne trake preko zastave?!
Zabrana korišćenja etničkih imena i simbola bila je prethodnih godina žestoko kritikovana od strane klubova i navijača kao očigledan primer diskriminacije. Dešavali su se slučajevi da pojedini klubovi poput Avondejla iz Melburna budu primorani da crnim trakama prelepe italijansku zastavu na dresovima kako bi im bilo dozvoljeno da igraju utakmicu, a hrvatskom klubu Melburn Najts zabranjeno je da nosi opremu sa reklamom sponzora, lokalnog društvenog kluba Melburn Kroacija.
„Menadžment FFA je u više navrata raspravljao o efikasnosti NCIP, zbog negativnog sentimenta koji se pojavio u etničkim zajednicama širom Australije, a bio je jasno vidljiv u aplikacijama za takmičenja, od FFA Kupa, preko nacionalnih premijer liga, pa sve do amaterskih klubova iz baze“, stoji u predlogu nove uredbe FFA.
Чланак Klubovi se vraćaju korenima! се појављује прво на Vesti online.
