Suzana Gigić kaže da se za akvarel opredelila iz mnoštva razloga, a presudila je upravo težina same tehnike i činjenica da samo retki ovladaju tehnikom.
"Ja sam u akvarelu dugo, još od vremena kad sam u taj svet ušla preko naše najpoznatije slikarke akvarela Mire Marjanović. Ona je imala divan stil i bilo je posebno učiti od nje, kroz naše razgovore dok je stvarala u svom ateljeu. Od tog vremena ja sam prošla kroz razne faze, pokušavala da akvarel kao tehniku prilagodim sebi, eksperimentisala sa kolažima, kombinovala ga sa tušem, veoma uspešno, pa i ako sam imala faze prekida nikad nisam prestala sasvim da mu se vraćam", rekla je Suzana Gigić za Program za dijasporu RTS-a.
Grad Urbino, u brdima srednje Italije, je mesto rođenja velikog renesansnog slikara Rafaela Santija, a ova i naredna godina proteći će u znaku obeležavanja 500 godina od smrti ovog velikog umetnika.
Za akvarel važi da je jedna od najtežih tehnika među svim tehnikama u slikarstvu, takozvana hirurgija slikarstva. Akvarel se radi brzo, ume da bude nepredvidiv i zahteva brze i smele reakcije i pristup. Retki mu se zaista posvete baš zbog te težine i nesigurnog ishoda.
Osnivač festivala je umetnica Soha Kali egipatskog porekla, koja živi i radi na umetničkom univerzitetu Urbino. Njena ideja je bila da akvarelom okupi umetnike sa svih meridijana kojima je ta tehnika prioritet u stvaranju.
Festival je organizovan po danima i osnova dešavanja su demo slikanja uživo akvarelista iz raznih zemalja. Nekad su demo prezentacije pojedinačne, nekad u paru, a ponekad čak i po pet ili deset slikara odjednom. Zatim, tu su radionice plain air tj. slikanje na otvorenom.
"To je na mene ostavilo najjači utisak – kada vidite više od stotinu slikara kako stvaraju pejzaž svako na svoj način, to se ne može opisati rečima. Suština akvarela je brz potez i u većini slučajeva način stvaranja je stvar trenutka. Voda ipapir i boje u svojoj alhemiji stvaraju neponovljive efekte i naslikati akvarelom dva puta identično delo je praktično nemoguće. Na plain air – u se to u svoj svojoj veličini vidi i osećaj je neopisiv. Za mene je biti deo sveg tog sveta akvarela, biti deo zajednice umetnika koji stvaraju u toj tehnici , vole je i usavršavaju se u njoj decenijama, ogroman lični i profesionalni uspeh. Želim da nastavim u tom pravcu što znači da me čeka mnogo rada ali sam zbog toga veoma srećna", kaže Suzana Gigić.
Osnovno zanimanje Suzane Gigić, ono od kog zvanično živi, je posao defektologa – radi u bolnici u Smederevu preglede i terapiju vida sa decom.
Igrom slučaja nije studirala umetnost, već je odabrala ovo zanimanje. Sa ove tačke gledišta smatra da nije pogrešila, jer, kaže, "čoveka retko samo jedna stvar u životu interesuje, a retki su i oni koji mogu da fakultetski zaokruže sve što žele".
