Sreo sam na Jahorini jednog vrlo interesantnog mladog čoveka. Na planini drži piceriju i kaže da je slušao čorbu u čikagu 2006. godine.
– Šta si radio u Americi? – pitam.
– U početku nije bilo posla. I onda sam našao pristojno plaćen posao, sedam dolara na sat, u jednoj vojnoj bazi.
Moj sagovornik je bio rent-a-Srbin i radio je kao statista na vojnim vežbama američke vojne sile koja se pažljivo i sistematski pripremala za intervenciju na Kosovu. Rekao mi je da je zaprepašćujuće koliko njihovi oficiri znaju o Kosovu. Mana tog programa je što je 8 godina isti, a vremena se menjaju.
– Ipak, jednog momenta sam se usrao od straha – priznao mi je. – Kada sam video totalno verno rekonstruisano naselje, vernu kopiju pijace, sa sve tezgom sa izloženom robom. A roba domaće proizvodnje. Bambi keks, napolitanke, sve sami srpski proizvodi.
Dakle, vrlo temeljite pripreme. Sve razrađeno do detalja. Ipak im je nešto promaklo. Kad su trenirali demonstracije grupi rent-a-Srba suprotstavili su grupu iznajmljenih Šiptara. Obe grupe su izvikivale svoje parole, ali kad je trebalo da isfingiraju sukob, statisti su se stvarno pobili!
Vojna vežba je prekinuta!
Za vašu informaciju američki vojnici se vrlo raduju kad dobiju Kosovo. Bar za sada im je važnije da nekako eskiviraju Irak.
**
čudo je ta američka sujeta. Znate da volim da se kladim i jednu od najvećih kladioničarskih grešaka napravio sam upravo kada sam potcenio njihovu sujetu.
Igrale su se kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Nesrećni Ameri su imali samo teoretske šanse da se kvalifikuju. Koliko se sećam Meksiko je u njihovoj grupi bio neprikosnoven, a Honduras je imao šansu da se prvi put u istoriji te države plasira na svetski šampionat. Sve pare sam stavio na Honduras. Zašto?
1. Poznato je da fudbal nije naročito popularan u SAD. čak ni svetsko prvenstvo održano tamo nije doprinelo da posete stadionima budu veće. Oduvek je to bila nižerazredna zabava za imigrante.
2. Ameri su tada imali preča posla. Bin Laden im je srušio one dve kule i bili su potpuno zaokupljeni time. Ko bi još mislio o nekom tamo fudbalu.
3. Gostovali su na Jamajci koja je tada imala sasvim pristojan tim i morali su da pobede.
4. Fudbal je izuzetno važna stvar u zemljama srednje Amerike. Tamo je zbog te igre vođen čak i jedan pravi rat!
5. Protivnik Hondurasa bio je poslednji na tabeli Trinidad i Tobago, tim bez ikakvih šansi, a ponavljam, Honduras je prvi put mogao da izađe na svetsku fudbalsku scenu. Da ode na Mundijal.
6. Ameri su mogli da prođu samo ako pobede Jamajku u gostima, a Honduras izgubi na domaćem terenu.
Jedini razlog da se ne kladim na pobedu Hondurasa bila je sujeta i želja Amerikanaca da u svemu budu najbolji.
Stvari su se odvijale otprilike ovako. Mislim (davno je bilo) da su poluvremena bila nerešena. Onda su Ameri poveli, a u Hondurasu je, do pred sam kraj bilo 0:0. I čudo se dogodilo. SAD su trijumfovale u Kingstonu, a pred kraj Trinidad i Tobago je dao pobedonosni gol Hondurasu. Senzacionalnih 0:1!?
Onda sam shvatio koliki sam magarac ispao zato što sam ih potcenio. Dovoljno je da jedno dva pristojna američka preduzeća odvoje mesečni profit i ustupe ga Jamajci i Hondurasu, pa da te sume, verovatno, premaše godišnji budžet siromašaka, i da stvari dođu na svoje mesto.
Sutradan sam čitao izveštaje sa utakmica. Ma koliko se trudili slepci sa Trinidada i Tobaga nisu uspevali da postignu pogodak. Do pobede su došli autogolom Hondurasa!
E, pa neka sam bankrotirao kad ne povezujem politiku i sport i sumnjam da će najmoćnija sila na planeti dozvoliti sebi da ne bude među najboljima makar i u fudbalu.
Pa kako onda da ne budem amerikanofil.
P. S. Jedan redovan čitalac moje kolumne je primetio da koristim mnogo ružnih reči. Zamerku sam prihvatio. U ovom članku nema nijedne psovke. Jebi ga.
