Na ovogodišnjoj smotri srpskog nasleđa, lepote i mladosti primetno je bilo jedinstvo lokalnog stanovništva, gostiju iz svih delova Australije kao i brojnih organizacija koje su uzele učešće na festivalu. Bili su, između ostalih, prisutni članovi sidnejskih sportskih klubova kao što su FK Bonirig, FK Beograd, FK Orlovi Sidnej, KK Obilić, KK Red Stars, te članovi kulturnih organizacija poput pozorišta „Pilipenda“ i organizacije U-next.
Našli su se tu i članovi gotovo svih sidnejskih crkveno-školskih opština, a u goste sidnejskim Srbima došli su Folklorno društvo Kanbera, Ansambl Srbija iz Crkve Svetog Jovana u Volongongu, Đerdan iz Gold Kousta, Avala iz Grinzboroa, folklorna grupa iz Bransvika, Šumadija iz Kizboroa u Melburnu, Oplenac iz Adelajda, Ravna gora Dapto, Morava Sent Albans.
A, ukoliko uopšte postoji dilema ko je posetio festival, odgovor je jasan – svi! Lokalni Srbi iz Zapadnog Sidneja, koji su inače regularni gosti kluba, ne propuštaju festival i tih dana plene posebnom energijom i entuzijazmom jer se nešto tako veliko za naš narod dešava upravo u njihovom klubu.
S druge strane, mnogi sidnejski Srbi koji iz različitih razloga ne posećuju redovno Klub u Bonirigu, takođe retko propuštaju priliku da posete festival.
Kod mnogih je u kalendaru taj datum zaokružen mesecima ranije i s nestrpljenjem čekaju ovu jedinstvenu priliku da napune akumulatore nostalgije i patriotizma i da onda „guraju“ do februara i okupljanja u sidnejskom Darling Harboru.
Festival u Bonirigu je prilika i da se emocije nekoliko dana „nose“ na rukavu, da se zapeva, da se kolo zaigra ispod šatora, pa se prosečan posetilac zapita „Bože, kako li je tek u Guči?!“ To potvrđuje i Valentino Koraček, rođeni Olovljanin, koji je jedan od redovnih gostiju festivala.
– Ne znam kako se drugi osećaju, ali u nedelju uveče, kada sam odlazio sa festivala posle poslednje pesme ispod šatora, imao sam pomešane emocije. Bio sam ispunjen zadovoljstvom i srećom, ali i sa velikom dozom sete što je završeno i što se mora čekati godinu dana do iduće prilike da se svi opet okupimo i zajedno uživamo – rekao je Koraček.
Osim Srpskog festivala u Darling Harboru, Karađorđevog kupa u fudbalu i košarkaškog turnira Kup Draže Mihailovića, Folklorni festival u Bonirigu je sa tri decenije postojanja srpska manifestacija sa najdubljim korenima na ovim prostorima i sa najvećim značajem za zajednicu.
Koliko Srbima na Petom kontinentu zaista vrede Klub u Bonirigu i ovaj festival kao čuvar nasleđa i tradicije, možda je najbolje opisao Nikola Jugović, predsednik Belih orlova iz Boniriga, prilikom obraćanja gostima na otvaranju u petak na gala večeri.
– Srpski centar u Bonirigu i ovaj festival su naše Kosovo u Australiji. Svi moramo da se borimo da ih sačuvamo, jer ako ih izgubimo, izgubićemo i sebe – pogodio je Jugović pravo u centar.
A da nije nikakav hendikep doći na festival u Bonirig bez društva pokazalo se na primeru mnogih. Jednostavno, ljudi su se lako upoznavali i zbližavali, čovek se osećao ispunjenim i uživao u pozitivnoj energiji, entuzijazmu i mladosti koji su bili prisutni na svakom koraku.
Iz godine u godinu iznova se vidi i oseti koliko je lepo što uz druženje, igru i muziku odrastaju nove generacije dece koje ulažu sebe kroz folklor i čuvaju srpsku tradiciju i identitet na Petom kontinentu.
Često se sklapaju nova poznanstva, uz pivo i priču se upozna neko iz rodnog kraja koga niste poznavali, a živite u istom gradu već godinama, a nije retkost i da se simpatije sa festivala krunišu brakovima, porodicom i potomstvom.
Svi kao jedan
Posebno raduje činjenica da su u organizaciji festivala učestvovali kako sadašnji tako i bivši rukovodioci i članovi našeg najvećeg centra na tlu Australije. Navešćemo samo jedan, ali i te kako reprezentativan primer: Slaven Gulić, nekadašnji menadžer Sportskog kluba Bonirig, svesrdno i neumorno je tokom sva tri dana festivala pomagao Dragici Ćurić, sadašnjoj menadžerki kluba.
Ljubav prema svom rodu
Pored kola – našeg kulturnog blaga koje je od decembra 2017. pod zaštitom Uneska kao kulturna baština čovečanstva, glavni razlog posete festivalu je susret sa dragim prijateljima i rođacima sa kojima se, zbog brzine života, ne srećemo tako često.
Dobronamernost i vedar duh koji vladaju među posetiocima mogu se osetiti u svakom ćošku festivala, bez obzira na to da li ste u svečanoj sali kluba, pod velikim šatorom ili kraj načičkanih štandova sa suvenirima, pićem i hranom.
Pozitivna energija i ljubav prema svom rodu kojom su Srbi plenili tokom vikenda uveliko se širi tokom festivala i opšti utisak je da svi postajemo duhovno ispunjeniji.
Чланак Defile srpske mladosti i lepote се појављује прво на Vesti online.
