ABRAMOVIC MARINA, multimedijalni umetnik i profesor Likovne akademije. R: 30. 11. 1946, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Vojin, pukovnik i profesor univerziteta u penziji; Danica, dev. Rosic, istoricar umetnosti u penziji. OB: maturirala 1965. u Drugoj beogradskoj gimnaziji; diplomirala slikarstvo 1970. u klasi prof. S. Celica na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu; 1970-73. u majstorskoj radionici K. Hegedusica, Zagreb. ZA: tokom 1973-75. asistent “”na Visoj Pedagoskoj Akademiji, Novi Sad; slobodni umetnik; toko”””m”””” 1990-97. gostujuci profesor na Hochschule der Künste, Berlin, na Academie des Beaux Arts, Pariz, Hochschule für Bildende Künste, Braunsvajg; 1992-96. profesor je na Hochschule für Bildende Künste, Hamburg. DOS: imala 153 samostalne i 264 grupne izlozbe slika, objekata, instalacija, video radova, foto-dokumentacije, body art i drugih performansi u mnogim zemljama na vise kontinenata; najznacajnije su – izlozba slika odrzana 1970. u Galeriji Doma omladine, Beograd, performansi i instalacija tokom 1972-77. u Studentskom kulturnom centru, Beograd (sa grupom umetnika) i 1971-89. u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Beograd; prezentacije 1990. u pariskom Boburu, amsterdamskom muzeju Stedelik, 1995. u edinburskoj Furtmarket Gallery i muzejima moderne umetnosti u Dablinu i Oksfordu; ucestvovala je na Venecijanskom bijenalu 1976,” ’’’84, ’88, ’93. i ’97, na Pariskom bijenalu mladih 1975. i ’77, na izlozbama Dokumenta u Kaselu 1977, ’79, ’87. i ’92, na Art from Europe 1987, London, Æensko-muski pol u umetnosti, 1995-96, Bobur; projekt Hodawe po kineskom zidu 1988. i Brazilski projekt 1991-93; izlozba 1996. u Museum moderner Kunst, Bec; izlozba Most i projekt Između 1997. u Muzeju grada Skoplja; 1998. u Kunstmuseum, Bern, u Muzeju moderne umetnosti, Sidnej, u Muzeju moderne umetnosti, Valensija i Alikante, monodrama Biografije u Muzeju moderne umetnosti; drzala je predavawa na likovnim akademijama u Amsterdamu, Becu, Londonu, Rimu, Sao Paolu i dr. NA: dobitnik prve nagrade Dana mladosti 1973, nagrade Sedam sekretara SKOJ-a 1974, Zagreb, nagrade Somborske likovne jeseni 1988, Narodni muzej Sombor, prve nagrade na Međunarodnom video festivalu, Lokarno, 1984, prve nagrade nemacke industrije za video rad 1986, prve nagrade za polaroid 1984, Boston, SAD, Medjunarodne nagrade 47. Bijenala u Veneciji Zlatni lav za multimedijalnu postavku Balkanski barok na Centralnoj izlozbi Buduce, Sadaswe, Proslo 15. 6. ’97. D: jugoslovensko. PR: jugoslovenska. J: srpski, francuski, engleski, sluzi se italijanskim, spanskim i holandskim. H: Tango Argentino (skola specijalna). A: zivi u Holandiji.
AVRAMOVIC BORIVOJE, ktitor hrama Rodjewa Presvete Bogorodice u Buenos Airesu, Argentina; bio je aktivan u izgradwi crkve i sa svojom porodicom, dobrotvor gradwe, koja je trajala od 1986. do sredine 90-tih; crkva je osvecena krajem 1995; za takav doprinos izgradwi hrama dobio je zvawe ktitora i Orden Svetog Save prvog reda od strane Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve. A: zivi u Buenos Airesu, Argentina.
AVRAMOVIC ZORKA – videti pod CORDASEVIC.
AGIC DRAGAN, poslovni covek. R: u kozarackom kraju u Bosni, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). DOS: radio u rudnicima dijamanata u Bocvani i sa stecenim sredstvima otpoceo poslovawe i na drugim poljima biznisa. Suvlasnik je gradjevinske firme Kap Ferat u Johanesburgu; aktivan u drustvenim poslovima srpske dijaspore; pored ostalog, ucestvovao u humanitarnim aktivnostima za prikupljawe i dostavljawe pomoci ugrozenima u otaybini. H: lov – popularan je kao Bur sa Kozare. A: zivi u Johanesburgu, Juznoafricka Republika.
ADAMOV CEDOMIR, inzenjer, poslovni covek. R: 04. 09. 1956, Segedin, Madjarska. OM: Males; Jevrosima, dev. Vesic. FA: s. Radinka, dev. Brcan, farmaceut; d. Sreten (1989), Filip (1992), Ilija (1994). OB: diplomirani gradjevinski inzenjer. ZA: od 1985-97. direktor firme Antikorr LTD, Segedin. DOS: strucnjak u svojoj bransi; uspesan poslovni covek. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski. SL: Sv. Petka. DO: da. A: zivi u Madjarskoj.
ADAMOVIC LJUBICA, ktitor hrama Rodjenja Presvete Bogorodice u Buenos Airesu, Argentina; bila je aktivna u izgradnji crkve i sa svojom porodicom, dobrotvor te gradnje; crkva je gradjena od 1986. do sredine 90-tih; hram je osvecen krajem 1995; za znacajan doprinos izgradnji hrama dobila je zvanje ktitora tog hrama. A: zivi u Buenos Airesu, Argentina.
ADAMOVIC LJUBISA, profesor univerziteta. R: 07. 12. 1928, Zemun, Srbija, Jugoslavija. OM: Stevan; Slavojka, dev. Devic. FA: s. Veselinka Adamovic, dev. Janjatovic, naucni istrazivac; d. Svetlana (1953), profesor univerziteta. OB: diplomirao 1952. na Novinarskoj i diplomatskoj visokoj skoli, Univerzitet u Beogradu; magistrirao 1958. na Ohajo univerzitetu, Atena, SAD; doktorirao 1962. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. ZA: tokom 1954-63. naucni istrazivac u Institutu za medjunarodnu politiku i privredu, Beograd; 1963-92. profesor na Ekonomskom fakultetu, Beograd; od 1992. profesor na Florida State University, Talahasi, FL, SAD. DOS: autor je vise stotina naucnih i strucnih radova, oko 20 knjiga, vise monografija i naucnih projekata; medju poznatija dela spadaju knjige Teorija medjunarodne trgovine, objavljena 1973, Medjunarodni ekonomski odnosi, 1977, Jugoslavija i medjunarodno okruzenje, objavljena 1983, Integracija i dezintegracija svetske privrede, 1987, Jugoslovensko-americki ekonomski odnosi posle II svetskog rata (koautor sa J. Lampe-om i R. Pickett-om), objavljena 1990; dopisni je clan Crnogorske akademije nauka (CANU) od 1991, Naucnog drustva Srbije od 1970. i ASPEN Instituta Rim, od 1985; kao gostujuci profesor predavao na univerzitetima SAD, Meksika, bivseg Sovjetskog Saveza i dr. NA: odlikovan 1968. Ordenom rada sa srebrnim vencem i 1980. Ordenom rada sa crvenom zastavom, 1985. Medaljom za zasluge Univerziteta Ohajo; dobio 1988. Oktobarsku nagradu Beograda. IM: 1992, r. porodicni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, engleski, francuski, ruski. SL: Sv. Jovan. PE: Moj Milane, jabuko… H: muzika. A: Department of Economics, Florida State University, Tallahassee, FL 32306-2180, USA.
ALAVANJA NADA, slikar. R: 13. 07. 1952, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Petar, Dusanka – likovni umetnici. FA: s. Tahir Lusic, slikar; d. Sara. OB: diplomirala na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd. ZA: slobodni umetnik, jedan od osnivaca, sa Tahirom Lusicem, Vladimirom Nikolicem i Miletom Prodanovicem, umetnicke grupe Alter imago. DOS: izlaze na vise od 20 samostalnih i blizu 100 kolektivnih izlozbi od kojih su najznacajnije u Galeriji SKC, Beograd, u Galeriji Axe Art Actuel, Tuluz, Salonu Muzeja primenjene umetnosti, Beograd, Galeriji Likovni susret, Subotica, u Modernoj Galeriji, LJubljana; ucestvovala, u okviru jugoslovenskih internacionalnih selekcija, na izlozbama u SAD, Francuskoj, Madjarskoj, Nemackoj, Austriji, Italiji, Kipru, Egiptu i dr. NA: Nagrada za slikarstvo na Bijenalu mladih, Rijeka 1983; nagrada Likovne jeseni, Sombor, 1983. IM: 1992. A: zivi u Diseldorfu, Nemacka.
ALEKSANDRIC VERA, pesnik. R: 1931, Obrenovac, Srbija, Jugoslavija. ZA: radila dobrovoljno u Radio Skidrou Radnickog migrantskog komiteta u Sidneju; obavljala druge drustvene poslove od interesa za zivot i rad nasih ljudi u Australiji. DOS: pored angazovanja drustvenim poslovima, pise pesme, koje su objavljene u etnickim novinama u Australiji; zastupljena u antologiji iseljenika Nase staze, izdatoj u Melburnu 1986, u antologiji iseljenika sveta Domovino, nocas sam te sanjao, Bagdala, Krusevac, 1980. i Domovina je najlepsa rec, izdala Delta pres, Beograd, 1983; objavila knjigu poezije Jedno srce, dve zemlje u izd. Bagdale, Krusevac, u ediciji Matice iseljenika Srbije, 1990, knjigu proze Koreni tuge u ediciji Matice iseljenika Crne Gore, Podgorica, 1994. i Eho bola, 1995, Privredni pregled, Beograd; jedna je od osnivaca Udruzenja jugoslovenskih pisaca za Australiju i Novi Zeland. NA: dobitnik je knjizevnih nagrada koje se dodeljuju stvaraocima iz dijaspore u Australiji – nagrade NJegos i Vuk Karayic i nagrade Udruzenja jugoslovenskih pisaca. IM: 1966. A: zivi u Australiji.
ALEKSIC BRANKO, knjizevnik, slobodni umetnik. R: 15. 04. 1951, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao i magistrirao na Filoloskom fakultetu – Grupa za opstu knjizevnost, 1979, Beograd; doktorirao na Sorboni; u Perudji, Italija, zavrsio studije Dantea i renesanse, 1973. ZA: direktor Centra Susretanje poezije i filozofije u Parizu; predavao na Harvardu. DOS: u knjizevnom stvaralastvu autor vise zbirki poezije, eseja, studija i niza drugih napisa, objavljivanih u casopisima Gradina, Filozofska istrazivanja, Synthasis philosophika i dr; autor antologije Poezija nadrealizma u Beogradu 1924-33. (i na francuskom, 1985); ciklusa eseja Erotica Casanoviana; romana Abraksas; doktorat Les surrealistes yougoslaves a Paris de 1925. a nos jours. NA: Zmajeva nagrada, 1965. i 1966; nagrada Politike ekspres, 1965, Borbe, 1969. i Mladosti, 1967, ’68. i ’70; nagrada francuskog Centre National des lettres, 1989. za najboljeg stranog pisca. IM: 1982. PR: n. srpska. J: srpski, francuski, engleski, italijanski i ruski. A: zivi u Parizu, Francuska i SR Jugoslaviji – 11000 Beograd, Aleksinackih rudara 47.
ALEKSIC-ZECEVIC STOJANKA, naucni istrazivac, univerzitetski profesor. R: 04.12.1934, Bacina kod Krusevca, Srbija, Jugoslavija. OM: sluzbenici. OB: maturirala 1953. u gimnaziji u Krusevcu; diplomirala 1960. na Medicinskom fakultetu u Beogradu; specijalizirala mikrobiologiju i parazitologiju i stekla diplomu specijaliste 1965. u Beogradu, a 1974. u Nemackoj; doktorirala 1975; stekla 1978. diplomu za lekarski rad u Nemackoj, 1982. diplomu nastavnika za mikrobiologiju i epidemiologiju infektivnih bolesti i 1992. diplomu profesora medicinske mikrobiologije na Univerzitetu u Hamburgu. ZA: lekarski staz i specijalizaciju zavrsila na klinikama Medicinskog fakulteta u Beogradu; 1965-70. radila kao mikrobiolog u Higijenskom zavodu Vojno-medicinske akademije u Beogradu; od 1970. u Higijenskom institutu u Hamburgu, Nemacka. DOS: svoj naucni rad usmerila je na proucavanje bakterijske flore digestivnog trakta i odgovarajucih dijagnostickih i imunoloskih procesa u zarazenom organizmu; rezultat tog rada je otkrivanje brojnih novih tipova salmonela, revizija odgovarajucih antigenih sema i razvijanje novih; autor je 165 naucno-istrazivackih radova, koji su objavljeni u nemackim i inostranim medicinskim casopisima i posebnim izdanjima, medju kojima je i Neues Fimbrienantigen als Ursache der volstandigen C-Inagglutinabilitat verschiedener Salmonella-Stćmme, Fachbereich Medizin der Universitćt, Hamburg (doktorska disertacija), Kulturelle, morphologische, immunochemische Untersuchung (einschl. Isolation und Purifikation) verschiedener neuentdekter Fimbrienantigene bei Enterobakterien (habilitacioni rad), Hamburg 1977; koautor je tri knjige; njeni radovi su citirani 3224 puta u nemackoj i stranoj literaturi, od kojih su stampani in extenso na nemackom 69, engleskom 64 i ostali na srpskom i drugim jezicima; odrzala je 54 strucna seminara u Nemackoj, Jugoslaviji, Danskoj, Svajcarskoj, Svedskoj, Austriji, Bugarskoj, Japanu, Hong Kongu, Indoneziji, Australiji; clan je Medjunarodnog potkomiteta za taksonomiju enterobakterija, salmonela i jersinija; u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je ekspert na zasedanjima konferencija okruglog stola o vaznim pitanjima bakteriologije i infektologije u Orvietu i Rimu (Italija), Melburnu (Australija), Fuyiju (Japan), Hamburgu, Hanoveru i Vernigerodeu; u Nemackoj je clan vise tela – Saveta i Komisije za izolovanje i identifikovanje crevnih bakterija i Komisije za bakteriolosku dijagnostiku crevnih infekcija i dr; odrzavala je intenzivne veze i saradnju ssa medicinskim institucijama i strucnjacima u otaybini – u njenim laboratorijama u Hamburgu boravilo je 26 lekara iz Jugoslavije; odrzala je 10 strucnih seminara za Jugoslovensko mikrobiolosko drustvo; saradjivala je u medicinskim strucnim casopisima, slala i literaturu iz svoje oblasti i za vreme sankcija radila na uspostavljanju veza jugoslovenskih sa medjunarodnim zdravstvenim organizacijama, UNICEF-om, nemackim i americkim epidemioloskim sluzbama, povezivanju jugoslovenskih sa svetskim strucnjacima za odgovarajuce medicinske oblasti; nabavljala i dostavljala aparate za laboratorije i bolnice, kao i lekove i pruzala druge vidove pomoci svojoj zemlji. A: zivi u Hamburgu, Nemacka.
ALEKSOV LJUBOMIR, pedagoski savetnik. R: 26. 12. 1958, Budimpesta, Madjarska. OM: Dimitrije; Julijana, dev. Becejic. FA: s. Milica, dev. Hranislav, vaspitacica; d. Predrag (1987) i Nenad (1989). OB: diplomirao 1983. na Filozofskom fakultetu ELTE, Budimpesta. ZA: radio u Srednjoj strucnoj skoli, Kiskunlachaza, tokom 1983-93. kao profesor istorije; od 1993. radi u Drzavnoj sluzbi za javno obrazovanje i usluge, Budimpesta, kao pedagoski savetnik. DOS: aktivan u drustvenom i politickom zivotu Srba u Madjarskoj; tokom 1983-93. bio je clan rukovodstva Demokratskog saveza Juznih Slovena (za celu Madjarsku); od 1990. je nacelnik (predsednik) sela Lovre; od 1992-95. bio je organizacioni sekretar Srpskog demokratskog saveza; od 1995. je potpredsednik Zemaljske samouprave Srba u Madjarskoj, odgovoran za skolstvo. D: madjarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, madjarski. SL: Sv. Jovan. A: H-2309 Lorév, Dundity u. 24, Hungary.
ALEMPIJEVIC MILUTIN, knjizevnik, profesor u penziji. R: 17. 06. 1927, Draca kod Kragujevca, Srbija, Jugoslavija. OM: LJubomir; Bisenija, dev. Dimitrijevic. FA: s. Kosana, dev. Lukovic, nastavnik; d. Slavica (1954), udt. Milutinovic, ekonomista, Radmila (1956), udt. Glisic, pravnik. OB: maturirao 1948, Uciteljska skola, Sarajevo; 1952. Visa pedagoska skola, Beograd; diplomirao 1975. na Filoloskom fakultetu, Beograd. ZA: tokom 1950-57. je ucitelj, Trebotin skola, Krusevac; 1958-80. nastavnik-profesor, skola Radmila Siskovic, Smederevska Palanka; u dopunskoj nastavi u Nemackoj 1974-77, Stutgart, 1980-95. Augsburg, Frankfurt; sada u penziji. DOS: autor vise knjiga poezije i proze, narocito iz zivota nasih gastarbajtera – zbirka pesama Nekud se mora, izd. Branicevo, Pozarevac, 1974. i kod istog izdavaca roman Vojista 1981; zbirka stihova Rec kao nada, izd. Nasa rec, Leskovac, 1993. i pripovedacka zbirka Tece Majna, izd. Matica iseljenika i Bagdala, 1995; knjiga aforizama Žali se Marksu, izd. Knjizevne novine, 1989. zajedno sa S. M. Stefanovicem i D. Antovom; Razglednica iz Nemacke, Frankfurt na Majni, 1992; Jezik roda mog, Frankfurt na Majni, 1997; priredio nekoliko almanaha poezije i proze stvaralaca iz dijaspore – Stihom receno, Smederevska Palanka, 1971; Usnule zvezde, Kapi zivota, Frankfurt na Majni, 1992; Pismo sa Majne (sa P. Saricem i R. Zlatanovicem) i Jezik nam je otaybina, Frankfurt na Majni, 1996; pokretac je istoimene edicije, spojene sa Bagdalinim Zavicajem, u kojoj je izaslo vise od 20 naslova pisaca iz dijaspore;. osnivac je Jugoslovenske knjizevne radionice 1987, a zatim Udruzenja pisaca 7 iz Frankfurta, koje je i prva sekcija Udruzenja knjizevnika Srbije u dijaspori. NA: na drugom Saboru knjizevnih stvaralaca iz rasejanja njegova pripovetka Tece Majna proglasena je najboljom. IM: 1980, r. profesionalni. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski i nemacki. SL: Sv. Evstatije (3. okt.). K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: poezija Milana Rakica. H: slikarstvo – kolaz. DO: da. A: Kirchhainerstr. 57, 60433 Frankfurt/Main, Deutschland.
ALIMPIJEVIC VLADAN, novinar. producent. R: 27. 01. 1960, Beograd, Srbija, Jugoslavija. FA: s. Nadezda, dev. Mirkovic, prevodilac. OB: maturirao 1978. u gimnaziji, Beograd; diplomirao na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: slobodni novinar; novinar TANJUG-a 1986-88; bio je tokom 1989-90. dopisnik britanskih TV NJTV i Nenjs Netnjork iz Madjarske, Rumunije, Nemacke i Cehoslovacke; novinar i operativni urednik Informativno-politicke redakcije NTV Studio B u razdoblju 1991-94; izvrsni producent Spilbergove fondacije SHOA. DOS: autor preko 50 intervjua, vise TV emisija, reportaza i izvestaja, koje je najcesce sam i snimao, kao sto su emisije Licni putopis, NTV paket i dr; autor dokumentarne serije o Svetoj Gori i Hilandaru, izvestaja o padu Berlinskog zida, o revoluciji u Bukurestu i dr. znacajnim zbivanjima; producent cetiri dokumentarna filma; izvrsni producent Spilbergove fondacije SHOA, koja se bavi genocidom. IM: 1994. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski i italijanski, sluzi se bugarskim, ruskim i ceskim. A: zivi u Pekingu, Kina i u SR Jugoslaviji – 11000 Beograd, ul. Nedeljka Cabrinovica br. 48.
ANASTASIJEVIC BORIS, vajar i graficar. R: 17. 02. 1926, Sejsel, Francuska. OM: (otac mu je bio Srbin). OB: studirao na Ecole des Beaux Arts u Lionu; od 1947-53. u Parizu na usavrsavanju u Ateljeu Osipa Zadkina. DOS: od 1953-68. proveo u Beogradu, imao veliki broj samostalnih i grupnih izlozbi; samostalne izlozbe – u Beogradu 1953, Zagrebu 1954. i opet u Beogradu, 1955/56/58/64, a imao samostalnu izlozbu 1964. u Lionu i 1949. i 1974. u Parizu; izradio tri spomenika u slobodnom prostoru – Spomenik minerima u Pljevljima 1960, Eksploziju 1961. u Uzicu i Spomenik heroju 1965. u Beogradu; izlagao na mnogim zajednickim izlozbama u Jugoslaviji, Americi, Bugarskoj, Burmi, V. Britaniji, Italiji, Kini, Madjarskoj, Meksiku, Nemackoj, Rumuniji, Francuskoj, Svajcarskoj; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu 1990. u Narodnom muzeju, Beograd; sada zivi i radi u Francuskoj. NA: dobitnik 1967. Nagrade grada Beograda za skulpturu. A: Jean-Boris Anastassievitch 7, av. des 3 communes 92600 Asnieres, France.
ANDRIC MIROSLAV, dipl. ing. masinstva. Srbin, zaposlen u Nemackoj stedionici, Trir. Aktivan u humanitarnom delovanju u svojoj sredini – u prikupljanju pomoci za srpski narod u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini. Ucestvovao tokom eskalacije razbijanja Jugoslovenske federacije u vise javnih rasprava o jugoslovenskoj krizi i polozaju i ulozi srpskog naroda u bivsoj Jugoslaviji i sada, na tim prostorima; posebno je bilo zapazeno njegovo ucesce u raspravi o toj problematici u organizaciji Nemacke evangelisticke crkve. A: zivi u Nemackoj.
ANDRIC RADA, laborant, humanitarni aktivista. R: 10. 06. 1960, Milici, Veliki Zvornik, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina – Republika Srpska). OM: Vojko; Bogdana, dev. Pajic. FA: s. Rade (razvedena) Andric; sin Danijel (1983). OB: zavrsila 1981. Srednju medicinsku skolu u Beogradu. ZA: tokom 1981-96. radila kao laborant u Domu zdravlja, Veliki Zvornik, Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska; 1996. emigrirala u Australiju, gde sada zivi. DOS: iako i sama izbeglica, angazovana u prikupljanju humanitarne pomoci za izbeglice. IM: 1996, r. ekonomski. D: srpsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. PE: narodne pesme. DO: da. A: zivi u Sidneju, Australija.
ANDJELIC BRANKO BANE, poslovni covek. Inicijator osnivackog skupa srpske organizacije za Novu Englesku 1992, koja je nazvana Srpsko-americka mreza za Novu Englesku (SANE) i zvanicno registrovana kod nadleznih americkih vlasti. Izabran je za prvog predsednika ove organizacije. Radio je na formulisanju njenih osnovnih zadataka i ciljeva: informativno delovanje medju Srbima, informisanje americke javnosti o istini o Srbima i njihovim aktivnostima u otaybini i suprotstavljanje negativnom delovanju americkih medija u odnosu na borbu srpskog naroda da ocuva svoju slobodu i jedinstvo; razvijanje kulturnih, crkvenih i humanitarnih aktivnosti Srba u ovom delu Amerike i uspostavljanje Srpske pravoslavne crkve u Bostonu i dr; osnovali su i svoj list Vesti SANE; sa predstavnicima SANE uspostavio kontakte sa senatorima drzave Masacusets, Kenedijem i Kelijem i imao razgovore sa njima, pa sa predstavnicima Stejt Departmenta; organizovali protestne mitinge, tribine i druge skupove; reagovali su pisanjem clanaka, protestnih pisama i dr. tekstova upucivanih Boston Globu, Tajmu, NJusviku, NJujork Tajmsu, Vasington postu i dr. americkim glasilima povodom njihovog pisanja o Srbima; jedan je od organizatora i aktivista u prikupljanju humanitarne pomoci srpskom narodu u ugrozenim podrucjima; organizovali su lecenje oko 70 tesko povredjenih Srba i ucestvuje u drugim aktivnostima. A: zivi i radi u Bostonu, SAD.
ANDJELKOVIC GORAN, menayer. R: 11. 11. 1965, Kragujevac, Srbija, Jugoslavija. OM: Dragoslav, Snezana, dev. Lazarevic. FA: s. Sesil, dev. Ruviela, programer-analiticar. OB: diplomirao drugi stepen strucne spreme (prirodno-naucni smer), 1982, Kragujevac, isti stepen elektrotehnickog smera, 1984, Beograd i komercijalnog smera, 1987, Kragujevac; u Francuskoj Cycle superieur de technicien des forces de ventes, 1996. ZA: od 1986-91. radio kao prodavac, serviser racunara i trgovacki putnik u Kragujevcu i Beogradu; 1991-92. osnivac i vlasnik Aneks-internacional sa p.o, Kragujevac; 1994-95. savetnik u Laboratoires Nutre-metics Fransce, Bik, Francuska; 1994-96. savetnik direktne prodaje Cabouchon LTD, Brentford, V. Britanija; 1996-97. samostalni strucni saradnik (menayer za Istocnu Evropu) S.A.Delviel, Berzerak, Francuska i LFP, Ansonia, SAD. DOS: aktivno ucestvuje od 1992. u razoblicavanju neistine o Srbima, u animaciji francuskog javnog mnjenja i Francuza srpskog porekla za nasu kulturnu bastinu, narodne igre i obicaje; poverenik Srpske pravoslavne opstine u Kragujevcu za Francusku; sainicijator za podizanje spomenika na Srpskom groblju od 1918, Sallanches; saosnivac asocijacije Svesrpska zajednica juga Francuske, Lion, 1994; NA: Nacionalna diploma prve pomoci (okrug Charente), Francuska i vise priznanja Crvenog krsta Srbije, SPC i drugih organizacija. IM: 1992. D: jugoslovensko i francusko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. patriotska. J: srpski, francuski i engleski; koristi se japanskim, kineskim, nemackim, bretonskim, oksitanskim, kao i slovenskim jezicima. SL: DJurdjic. K: epsko-lirska narodna knjizevnost. PE: Ded i unuk, J. J. Zmaja. H: narodne igre i melodije, planinarenje, srpske borilacke vestine, astronomija, etnologija, racunari, izrada grbova i znakova (hieraldika i logotip). DO: da. A: La Tuiliere Les Pommiers 24700 St. Remy sur Lidoire, France.
ANDJELKOVIC SAVA, lektor za srpski jezik i knjizevnost na katedri za slavistiku Pariskog univerziteta IV. DOS: pored nastavnickog rada, za tri godine postavio je cetiri predstave nasih autora, koje su izveli njegovi studenti – Pokondirena tikva, zenidba i udadba, Laza i paralaza od Sterije Popovica i zenske razgovore Dusana Radovica; organizovao pozorisnu radionicu Atelje – teatar na srpskom jeziku; 1997. u pariskom Gran Paleu studenti srpskog jezika i knjizevnosti premijerno su izveli, u njegovoj reziji, Lazu i paralazu Sterije Popovica i zenske razgovore Dusana Radovica. D: jugoslovensko. PR: n. srpska. J: srpski i francuski. A: zivi i radi u Parizu, Francuska.
ANICIC NICIFOR NIK, poslovni covek. Vlasnik je firme u oblasti masinske industrije. Angazovao se na uspostavljanju diplomatsko-konzularnih i ekonomskih odnosa izmedju drzave na jugu Afrike, u kojoj zivi i posluje, i Jugoslavije. Aktivan u drustvenom zivotu srpske zajednice u toj zemlji; izmedju ostalog, angazovao se na humanitarnim aktivnostima za pomoc ugrozenima u otaybini. A: Post office Box 4078 Germinston South, 1411 Republic of South Africa.
ANTIC JOVAN, lekar-anesteziolog. R: 14. 11. 1938, Ub, Srbija, Jugoslavija. OM: Bozidar; Vera, dev. Jelicic. FA: s. Milica, dev. Medakovic, lekar-anesteziolog; d. Aleksander (1971), pravnik, Igor (1975), student. OB: diplomirao 1963. na Medicinskom fakultetu, Beograd. ZA: tokom 1968-77. visi lekar u univerzitetskoj bolnici (Oberarzt – Universitatsspital), Cirih, Svajcarska; od 1977. rukovodilac lekara u lecilistu sanitas (Leitender arztkrankenhaus sanitas), Kilhberg, Svajcarska. DOS: u profesionalnom domenu afirmisan medicinski strucnjak u svojoj bransi; aktivan u verskom i humanitarnom delovanju srpske zajednice; potpredsednik Srpske pravoslavne crkvene opstine Cirih. IM: 1966. D: jugoslovensko i svajcarsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, engleski. SL: Sv. Arhangel Mihailo. K: Lagum, Sv. Velmar Jankovic. PE: Tamo daleko… H: muzika, sport… DO: da. A: zivi u Svajcarskoj.
ANTOLOVIC MARIO, poslovni covek. Rodjen pred Drugi svetski rat, u Basicima u Istri, Italija, po nacionalnosti internacionalac u cijim venama tece austrijska, italijanska, hrvatska i srpska krv. Supruga Morin i tri kcerke, zetovi, unucad. Jedan je od najuspesnijih poslovnih ljudi koji se bave dragim kamenjem u Australiji i jedan od najvecih svetskih strucnjaka za gemologiju. Poceo je pre oko 25 godina kao rudar, kopao je opal u australijskim rudnicima. Potom je poceo da se bavi trgovinom, zavrsio je studije u Santa Moniki i razvio sopstveni posao sa dragim kamenjem u vise zemalja – Australiji, Americi, Japanu, Kini, Hong Kongu, a deonicar je i drugih juvelirskih firmi. A: zivi u Gold Kostu, Australija.
ANTONIJEVIC PREDRAG GAGA, reziser. ZA: filmski reziser; do odlaska u Ameriku, rezirao vise filmova u Jugoslaviji; od 1992. u SAD, Holivud, iz poslovnih razloga. DOS: u Jugoslaviji rezirao filmove O pokojniku sve najlepse, Mala, a u Americi rezirao film Spasitelj, koji je snimljen u americko-jugoslovenskoj koprodukciji, ciji su producenti Oliver Stoun iz Holivuda, SAD i beogradska Komuna; film, koji je snimljen u zimu 1997/98, uglavnom na terenima u Crnoj Gori, SR Jugoslavija, govori o ratnoj drami u Bosni, na nestereotipan nacin; na vise medjunarodnih filmskih festivala, film je nagradjen za najbolju zensku ulogu, Srpkinje, koju igra Natasa Ninkovic; pored nje, u filmu igraju Denis Kvejd, Sergej Trifunovic i Natasa Kinski, a scenarist je Robert Or. IM: 1992, r. profesionalni. A: zivi u SAD.
ANTONIC SLOBODAN-LALE – videti pod JANJIC.
APIC zIVKO, knjizar. FA: s. Olga; d. Milica, DJordje i Predrag.
ZA: radio u Biblioteci Jork univerziteta, do penzionisanja; sopstvenik knjizare Nenj Serbica, Toronto, Kanada. DOS: vec oko 30 godina bavi se knjizarstvom – osnovao i drzi knjizaru Serbika, do 1990. Jugoslavica, za koju se procenjuje da je najveca knjizara nase dijaspore u svetu, a sigurno najveca u Severnoj Americi; u njoj su sva znacajnija izdanja iz zemlje i srpskih autora u svetu; ucestvuje u plasiranju knjizevne produkcije iz SR Jugoslavije na kanadsko i americko trziste i plasmanu knjige sa tog podrucja u Jugoslaviju; u vreme blokade SR Jugoslavije, kada su kanadske vlasti 1994. pokusale da na osnovu sankcija zabrane prodaju knjiga iz Jugoslavije, posredstvom Kanadskog PEN-a, na osnovu rezolucije o multikulturalnosti koju je doneo Kongres PEN-a u Pragu, Serbika je dobila tretman kao i sve druge knjizare u svetu; redovni je posetilac beogradskog Sajma knjiga; pored prodaje knjiga, bavi se i izdavastvom, posebno paralelnih dvojezicnih englesko-srpskih izdanja, kao sto je Sveto pisamo, NJegosev Gorski vijenac, zbirka pesama Desanke Maksimovic Pozdravi iz starog kraja; planira izdavanje Ko je ko: Srbi u SAD i Kanadi. IM: 1952. J: srpski, engleski. DO: da. A: zivi i radi u Torontu, Kanada.
APOSTOLOVIC MILIC MARINA, koncertni pijanista. R: 22. 02. 1962, Novi Sad, Jugoslavija. OM: Tomislav; Smilja, dev. Volic. FA: s. Dejan, masinski inzenjer; d. Nikolaj (1995), Branislava(1998). OB: diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti, Novi Sad; zavrsila postdiplomske studije na Royal College of music, London. ZA: docent na Akademiji umetnosti, Novi Sad; urednik-komentator na Radio Novi Sad; vec godinama zivi i radi u Velikoj Britaniji, gde se posle studija kod Evgenija Timakina, usavrsavala kod Yona Lila i Ju Cun Jia na Kraljevskom koleyu, London. DOS: jos za vreme usavrsavanja na Kraljevskom koleyu, osvojila niz nagrada i stipendija; internacionalnu karijeru zapocela svirajuci u cuvenim dvoranama, kao sto su NJigore Hall, St. Martin in the Fields, St John Smith Sljuer, BBC Concert Hall; nastupala u Danskoj, Nemackoj, Austriji, bivsem Sovjetskom Savezu, Cehoslovackoj, Jugoslaviji i sirom Velike Britanije; redovno snima za BiBiSi Radio 3, ciji je internacionalni umetnik od 1985; cesto na talasima BiBiSi Radija predstavlja srpske autore; najbolje srpsko stvaralastvo redovno predstavlja kako na festivalima i koncertima, tako i na dogadjajima od evropskog znacaja, kao sto je Evropski kongres klavirskih pedagoga u Mancesteru 1994; snimila je cetiri ploce, od kojih je dve izdala kuca Fragile Records u produkciji Rick NJakeman-a; osnovala 1990. Fond Laza Kostic u Londonu za knjizevnost, muzicko i likovno stvaralastvo pod pokroviteljstvom krunske princeze Katarine Karadjordjevic; osnovala prvo takmicenje srpske muzike pod imenom Karic Fondation Serbian Music Competition u Tumbridge NJels-u, ciji je pocasni umetnicki savetnik; osnovala i dodeljuje specijalnu nagradu Vasilije Mokranjac u okviru ERTA takmicenja za mlade pijaniste u Velikoj Britaniji. IM: 1981. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski. SL: Sv. Nikola. K: Kroz tamnicki prozor. PE: Santa Maria della Salute, L. Kostica. H: plivanje. DO: da. A: Cotlandsnjick London Conley Herts. AL2 1ELJ, England; tel/faks: 01727/825-320.
ARANDJELOVIC PREDRAG PEDJA, diplomirani ekonomista i istrazivac. R: 1975, Nis, Srbija, Jugoslavija. OB: pohadjao gimnaziju Bora Stankovic, Nis; maturirao u Teksasu, SAD; diplomirao 1997. ekonomiju i finansije na Drzavnom univerzitetu Luizijana, SAD; pohadja magistarski poslediplomski kurs na Medjunarodnoj skoli za finansije i menayment, Tanderberd, Arizona. DOS: zavrsio studije u rekordnom roku i sa najvisim mogucim prosekom; stekao uslove za upis na magistarske studije na ovoj prestiznoj skoli, za sto se trazio praktican rad od najmanje pet godina; ukljucio se odmah u konkretan naucnoistrazivacki i analiticki rad na planu medjunarodnih finansija; najmladji je student te specijalizovane visoke skole (sa samo 23 godine vec je i odslusao dva semestra) i planira da iduce, 1999. i magistrira; sada je na praksi u kompaniji Simens; radi i projekte i prezentacije jugoslovenskih firmi za Internet, kao i dr. ponude iz ekonomsko-finansijskog menaymenta. A: zivi u Tanderberdu, Arizona, SAD.
ARAMBASIC GINA, likovni umetnik. R: 11. 05. 1932, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: studirala na Umetnickoj akademiji, Venecija, Italija; posecuje slikarski kurs kod profesora Novelli i profesora Solarsky; 1987. zavrsila Fakultet Alvares Penteado. ZA: slobodni umetnik; otisla 1941. u Italiju, 1952. u Brazil. DOS: bavi se slikarstvom, skulpturom i dizajnom; izlaze od 1974. na mnogim kolektivnim izlozbama u Brazilu, Portugaliji i Americi; ucestvovala na izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu, 1995, u Narodnom muzeju u Beogradu; dobila za svoje radove vise nagrada. A: Rua Pisui, 461 Sao Paulo, Brasil, tel: 256-8106.
AROK GORDANA – videti pod DIVLJAK.
ARSIC PRVOSLAV, akademski slikar. R: 12. 05. 1933, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao 1959. na Akademiji za likovnu umetnost, Beograd. DOS: kao slikar, inspirisan ucenjima srednjevekovnih alhemicara, izgradio sopstveni stil izrazavanja – alhemijsko slikarstvo; grupno izlagao 1972. na Salon des Comparaisons i 1973. na Majskom salonu; samostalne izlozbe imao u Parizu – 1974. i 1975. u Galerie Alexandre Braumueller, 1975-77. u Galery Hardy, 1978. u Galery ljuartier Latin u Klermon-Feranu i dr; ucestvovao na velikoj izlozbi Likovno stvaralastvo Srba u svetu 1990. u Narodnom muzeju, Beograd; veliki broj slika mu je u privatnim kolekcijama u svetu. IM: 1959. A: 13, Sljuar Jean Lurcat 95120 Ermont, France.
ACIN-KOSTA MILOS, oficir, istoricar i pisac. R: 28. 02. 1915, Knjazevac, Srbija, Jugoslavija. OM: Kosta Acin; Vukosava, dev. Vujic. OB: Vojna akademija Beograd, 1934; Vazduhoplovna vojna akademija u Pancevu 1938. ZA: aktivni oficir 1934-45, vazduhoplovni kapetan druge klase, PP komandant Kosmajskog korpusa Jugoslovenske vojske u otaybini (JVO). DOS: objavio 43 knjige, od kojih je 14 o Ravnogorskom pokretu; najznacajnija dela – Ko je pukovnik Draza Mihajlovic, 1942, Sta oni nazivaju demokratijom, 1948, Dovidjenja u slobodi, 1953, Vihori sutrasnjice, 1957, Nekaznjeni zlocini, 1958, Srbija gori, 1961, Prolog Buducnosti, 1963, Prva gerila u Evropi – Istina o borcima generala Draze Mihajlovica, 1964, Branioci Kosova, 1973, Draza Mihajlovic i Ravna Gora u devet knjiga (1976-83.), Povratak suncu, 1982, Prica o socijalistickoj Jugoslaviji …, Jugoslavija u proslom vremenu – knjiga I Stvaranje 1991. i knjiga II Rasturanje, 1992; saradnik mnogih srpskih i dr. listova i casopisa; clan Udruzenja srpskih pisaca u inostranstvu, Himel Strit, Engleska od 1951; pocasni clan Ud
