A ja sve krvi imam u sebi, pomešan ko đuveč: Ivan Fece Firči za novi Nedeljnik

a-ja-sve-krvi-imam-u-sebi,-pomesan-ko-djuvec:-ivan-fece-firci-za-novi-nedeljnik

Ivan Fece Firči jedan je od najboljih bubnjara Jugoslavije, Srbije… Ne stavljam „bivše“ Jugoslavije jer poludi kad govore ili napišu „bivša YU“, i to ne samo zbog jugonostalgije. Bio je član legendarnog benda Luna, i naravno Ekatarine Velike. U tom periodu osamdesetih godina snimio je albume sa svima.

Na intervju idemo vozom, Brajan Rašić ga slika kao i onda u Njujorku davnih devedesetih kada je došao u taj grad da „uradi“ Stonse. Sada ne idemo na Stonse nego na riblju čorbu koju je Firči tako dobro opisao u već pomenutom rijalitiju da je novosadski restoran morao da poveća broj stolova. A pre toga u „Bulevar Booksu“ pijemo domaće kafe od nekoliko decilitara i krećemo sa intervjuom koji počinje ulogom Firčijeve porodice u njegovoj životnoj revoluciji.

***

Građansko vaspitanje i „seljačko-zanatsko“ obrazovanje

Deda je esencijac. Rođen je u Dugoj Resi, imao je u Zagrebu gudački kvartet, a imao je i autoritet, kad nešto kaže… A rekao je da idem na violinu i upisao me u muzičku školu. Sećam se kasnije čuvenog koncerta mog benda Luna u studiju M, izlazim na binu, sedam za bubnjeve, podignem glavu a deda Branko u prvom redu. Bio je autoritet, građanska priča.

Drugi deda je bio sasvim druga priča, iz Hajdelberga, folksdojčer, seljak. Selo Mihajlovo kod Zrenjanina i ja svako leto provodim raspuste kod babe i dede. I tu sam sve naučio, pa su se kasnije ljudi čudili kako znam da orem, vozim traktor, znam da porodim kravu… Naučio sam tu razne zanate i sećam se da je prvo što mi je deda dao da radim bilo gomila zarđalih eksera, parče šine, šmirgl papir, ulje… Ispravljao sam eksere, nokti su mi poplavili.

Deda je 1945. gledao iz gomile kako mu streljaju brata. Pa su naredili sledeću gomilu i narednik streljačkog voda, prvi komšija, vidi mog dedu i pre nego što će

izdati naredbu za pucanje vikne: „Bauer, marš kući!“ Izvukao ga pred jamom i poslao kući. Nisu ga smatrali krivim, ostao je u Vojvodini, umro mi je na rukama 1978.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Post Views: 87

Originalni tekst