Danica u Abu Dabiju Foto: Privatna arhiva
Volim da rizikujem i vodim se izrekom koju obožava čuveni Del Boj iz serije „Mućke“: „Ko reskira, profitira!“ Za razliku od Delovih poslovnih rizika, moji su do sada uglavnom bili uspešni.
To ne mora nužno da bude finansijski boljitak, već profitiranje na više iskustvenih frontova. Nadam se da će mi Emirati prvenstveno pružiti napredak za istraživački rad – slikovito opisuje docentkinja dr Danica Čigoja Piper motiv što se privremeno odselila iz Beograda u Abu Dabi.
U Srbiji je doktorirala na Fakultetu političkih nauka, bavila se novinarstvom, radila na Fakultetu za medije i komunikacije, ali se odlučila da akademsku karijeru razvije i na međunarodnom planu uporedo sa istraživačkim i predavačkim radom.
Na Koledžu za komunikacije i studije medija Univerziteta Zajed trenutno predaje više predmeta koji se tiču kritike medijskih sadržaja i medijske etike, kao i predmete koji se odnose na pisanje za nove medije.
Prema njenim rečima, na koledžima ovog državnog univerziteta školuju se Emiraćani i delom strani državljani na poslediplomskim studijama.
Upoređujući studiranje, Danica kaže da se najveća razlika ogleda u organizaciji predavanja, jer su studenti i studentkinje u Emiratima podeljeni na muške i ženske grupe.
– Najavljeno je da će grupe uskoro postati mešovite, ali za sada i ova podela nije predstavljala prepreku u predavačkom radu. Osim toga, reč je o velikoj obrazovnoj instituciji koja ulaže u razvoj kadrova što je veoma značajno za svakog mladog istraživača. To je, samim tim, korisno i za studente, jer su stalno u kontaktu sa novim istraživačkim dometima i nastavnicima kojima nije dozvoljeno da se „uspavaju“ u karijeri – objašnjava Danica Čigoja Piper za Danas Online.
Dodaje da kao i za većinu akademskih institucija u svetu i na Univerzitetu Zajed postoji kodeks oblačenja, koji podrazumeva pristojan i uredan izgled, uz garderobu svojstvenu radnom okruženju. Za zaposlene koji prate određene verske kodekse u oblačenju, to je u potpunosti omogućeno.
Poslovne prilike koje možete dobiti u Emiratima i u Srbiji, kako kaže naša sagovornica, teško je upoređivati, posebno u domenu akademskog rada.
– Fakultet za medije i komunikacije je škola u kojoj sam stasala i kao novinar i kao predavač. To je ustanova koja ostaje moj dom – naglašava Danica, te odlazak u Ujedinjene Arapske Emirate ocenjuje kao veliku promenu i značajan „izlazak iz zone komfora“.
– Osim izazova na profesionalnom planu, želela sam da ispunim dugogodišnji san o životu na moru. Mnogi poznanici su me pitali otkud ideja da napustim Srbiju. Kao iz rukava vadim odgovor – nisam napustila svoj grad, dom i okruženje. Odluka da privremeno preselim porodicu i dom u Emirate dogodila se sasvim slučajno i verujem da će ishod takve promene biti pozitivan – objašnjava Danica.
Kampovanje u pustinji
Selidba u Emirate za njenu porodicu – trogodišnjeg sina Pavla i supruga Uroša, novinara po profesiji – značila je, kaže ona, izazov, priliku za nove vidike i navikavanje na život daleko od familije i prijatelja.
– Čini mi se da je žal za delom neba pod kojim sam odrasla posebno izražena zbog otežane mobilnosti usled pandemije virusa korona. Verujem da će se sa stišavanjem aktuelne zdravstvene situacije i taj osećaj umiriti. Dosadašnje porodične navike i uobičajenu svakodnevicu obogatili smo aktivnim upoznavanjem arapske kulture, ali i kulturoloških obeležja drugih nacija koje je moguće sresti u Abu Dabiju. Pored toga, uživamo u redovnim odlascima na plažu, a oprobali smo se i u kampovanju u pustinji – navodi naša sagovornica.
Dok je u Dubaiju srpska emigracija brojna, u Abu Dabiju ih je manje, ali, kako tvrdi Danica, prilično su povezani.
– Družimo se uglavnom petkom, na plaži. Kada smo stigli u Emirate, svi iz naše sadašnje družine pritrčali su da nam pomognu brojnim savetima i uputstvima za što lakše snalaženje u novom okruženju. Tu smo posebno zahvalni sada već prijateljima Maji i Vladimiru koji su nas nakon prvog susreta prihvatili kao najbliže. Taj osećaj privrženosti nekom svom u tuđini je nešto što sam tek iskusila, a već vidim koliko je važno imati takav temelj u dalekom svetu – opisuje ona.
Sa druge strane, smatra da je teško osetiti se kao stranac u Emiratima, jer je reč o multikulturnoj sredini koju svako može doživeti bliskom. Opisuje je kao vemao sigurnu zemlju, navoveći da se nigde nije osećala bezbedno kao na tim ulicama.
– U Abu Dabiju uglavnom nam se obraduju sugrađani iz Indije, Kine i Egipta. Kolege na univerzitetu dolaze iz različitih krajeva sveta i čini mi se da većina ima pozitivnu sliku o Srbiji. Dešavalo nam se da u različitim prilikama upoznajemo ljude koji su prilično upoznati sa političkim i društvenim aktuelnostima na Balkanu, ali morali smo nekoliko puta i da objašnjavamo razliku između naziva Srbija i Sibir – navodi Danica.
Govoreći o uslovima života, Danica kaže da Abu Dabi ne traži (pre)dubok džep, ali da su troškovi srazmerni prosečnoj plati koja je, kako navodi, oko 4.500 evra. Da ima namirnica i po „beogradskim cenama“ uverili su se i sami.
– Pronašli smo sjajne prodavnice u kojima je moguće nabaviti sve potrebne životne namirnice po cenama koje su gotovo identične cenama u beogradskim radnjama. Posebno me raduje dostupnost začina i namirnica koje su dominatne u različitim azijskim kuhinjama, pa gastronomski deo mog bića istinski uživa u nabavkama i pripremi jela. Nakon par meseci istraživanja, uspeli smo da otkrijemo i pristupačne frizerske usluge, što je, kažu, ponekad pravi izazov!- dodaje naša sagovornica.
Medijska slika iz Srbije – Lov u mutnom
Priznaje da se prvih nekoliko meseci provedenih u Abu Dabiju „resetovala“, izbegavajući da prati dešavanja u Srbiji. Trudila se, kako kaže, da upozna medijsku scenu Emirata i čitavog Bliskog istoka.
– Tamošnji mediji sve više prostora daju reportažama, posebno toplim ljudskim pričama. Poslednja slikovita priča koju sam pročitala odnosila se na bivšeg pilota nacionalnog emiratskog avio prevoznika koji je, nakon krize usled pandemije virusa korona, postao mesar u jednom lokalnom supermarketu. Kako nisam stizala da pratim sve srpske medije, suprug bi mi, kao iskusni novinar, uvek bio izvor najvažnijih vesti koje dolaze iz naše države, pa sam ostajala u toku sa aktuelnim dešavanjima. Deluje mi da u našim medijima nema istinskog suočavanja mišljenja i razmene argumenata. Volela bih da vidim više promišljeno kombinovanih uglova priče kada pratim neki prilog ili reportažu – navodi dr Danica Čigoja Piper.
Na pitanje kakva je medijska slika iz Srbije koju ona vidi odgovara: „Lov u mutnom“.
– Imamo mlade novinare i studente novinarstva koji su nebrušeni biseri. Treba im dati više prostora dok još imaju volje da temeljno istražuju i spremnosti da sagledaju temu iz više uglova – naglašava ona.
Mišljenja je da novinare treba obučavati da svaku temu treba temeljno da istražuju, kako ne bi postali mašina za klikove.
– Nisu novinari svih medijskih kuća deo klik-mašinerije, međutim, lako je uočljiva tendencija novih medija da za vodeću orijentaciju u izveštavanju postavljaju posećenost sajta, a ne informaciju. To me plaši, jer takvi napori direktno utiču na kvalitet medijskih sadržaja – ocenjuje ova stručnjakinja za medije.
„Zajedno posle prinuđenog bega od ljudi“
Trenutno je na odmoru u Beogradu gde koristi, kaže, svaki trenutak za susrete sa familijom i prijateljima.
– To mi je vid prikupljanja goriva za efikasan i lak boravak u pečalbi. Pri jednom od tih susreta naša porodična kuma Maca rekla je: „Ne mogu da vam opišem kako se divno osećam što smo napokon zajedno posle toliko meseci prinuđenog bega od ljudi!“ To je momenat koji će mi zauvek ostati urezan u sećanju. Ta potreba da se okupljamo, da slavimo i tugujemo zajedno, da živimo živote jedni sa drugima, a ne što dalje jedni od drugih – to je ono što većini nas nedostaje. Kao introvert, često sam ranije pomišljala koliko mi prija kad pobegnem od ljudi, ali… To su samo trenuci za energetsko obnavljanje. Čoveku je socijalizacija nasušna potreba i nadam se da ćemo je ponovo bez muke ispunjavati – dodaje Danica, obrazlažući svoju tezu da je „čovek čoveku život„.
Nažalost, ono što je prvo primetila kada je dolazila u Srbiju je da smo, kako kaže, sve nemarniji prema životnoj sredini.
– Otpad u parkovima i na trotoarima je veliki problem. Kao da ne umemo da čuvamo bogatu prirodu koja nam je data, olako shvatamo taj dar – zaključuje Danica.
Korona mere – kazne za nenošenje maske oko 700 evra
Emirati kontrolišu epidemiju virusa korona kroz stroge mere. Maske su obavezne i u zatvorenom prostoru i svuda na otvorenom (osim kada se konzumira hrana ili piće).
– Kazne za nepoštovanje ove mere su visoke i ukoliko ne nosite masku morate biti spremni da platite kaznu koja iznosi oko 700 evra. Proces vakcinacije teče veoma uspešno, a najavljeno je da će od 20. avgusta javne institucije moći da uđu samo vakcinisani građani – navodi dr Danica Čigoja Piper.
