Što je više akademski obrazovanih, uspešnih i pametnih iz Srbije i Crne Gore u dijaspori, sve je veća potreba da se ta nacionalna pamet okupi i što pre iskoristi u otadžbini.
Potreba da se svi ti „mozgovi“ privuku radi unapređenja nauke, privrede i kulture ili, ukupnog razvoja matice, odavno je uočena u svetu. Odnedavno, makro planeri u SCG panično upozoravaju na pogubni proces – stručnjake u dijaspori, ubrzano „prisvajaju“ stratezi zemalja u kojima žive.
Razvijene države „umnim strancima“ – naučnim istraživačima u medicini, ekonomiji, privredi, naročito u informatičkoj tehnologiji – bez obzira odakle dolaze, sračunato olakšavaju dobijanje viza i sticanje prava na boravak. Uz to, nude im napredovanje u karijeri i udobniji život nego u otadžbini.
Srbija, nažalost, teško daje „vize“ predlozima za korišćenje „pameti u rasejanju“, o čemu su „Vesti“ pisale. Ali, odgovarajući na naše pitanje – kada će se neiskorišćeni stručni potencijali aktivirati u Srbiji – Aleksandar čotrić, zamenik ministra za dijasporu u Vladi Srbije, obećava preokret. Izvesno je formiranje banke podataka o stručnjacima iz dijaspore. Biće to svojevrstan adresar neophodan za povezivanje srpskih eksperata rasutih po svetu.
Bez podrške
Pokušaji pojedinaca i nevladinih organizacija da privuku i organizuju stručnjake iz dijaspore u Srbiji Crnoj Gori zasad nisu imali zvaničnu državnu podršku. Takvih entuzijasta ima i sa druge strane okeana. Na primer, dr Jasmina Vujić, sa američkog Univerziteta Berkli u Kaliforniji, postavila je projekat povezivanja stručnjaka iz oblasti elektronike i uspešno ga, kažu, ostvaruje.
– Krećemo sa izradom zakona o popisu naših građana u dijaspori, a u toku je formiranje novog odbora zaduženog za popis. Već radi istraživačko-promotivni tim koji upravo treba da, iz mnogobrojnih obrazaca koje će popunjavati naši ljudi na svim kontinentima, izdvoji stručnjake svih profila. Utvrdiće se čime se bave, koliko dugo i da li bi se i pod kojim uslovima vratili u zemlju – objašnjava čotrić. – Istovremeno, biće pitani i da li su spremni da svoje znanje upotrebe u matici na neki drugi način. U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, od prikupljenih podataka stvoriće se elektronska banka, koja će biti predstavljena na Internetu. Ona će, između ostalog, služiti i za povezivanje dijaspore u nacionalne stručne mreže.
Sličnu ideju u Srbiji već treću godinu, bez državne podrške, ostvaruje Jugoslovenski bibliografsko-informacijski institut (JUBIN) u Beogradu Putem interneta JUBIN je organizovao svojevrsnu berzu rada, znanja i stvaralaštva, koja je do sada okupila oko 1.200 stručnjaka u raznim oblastima, uglavnom iz Srbije. Samo je 20-ak članova izvan granica SCG, mada su u JUBIN-u odlučili da svoju delatnost granaju i u dijaspori.
članarina
Upisivanje na veb-sajt JUBIN-a „Značajni ljudski resursi u državama regionima i gradovima“ za sada je moguće isključivo popunjavanjem pristupnice, kao i uplatom godišnje članarine koja iznosi 36 evra za jednu osobu, 48 za dve ili po 18 evra za tri ili više osoba. Dr Radomir Glavički kaže da se ovaj novac ulaže u održavanje sajta, a da je korišćenje baze podataka besplatno.
Direktor JUBIN-a dr Radomir Glavički kaže za „Vesti“ da je reč o prvom domaćem pokušaju da se izvuku iz anonimnosti i afirmišu svi koji smatraju da su zapostavljeni na poslu, naučnom ili kulturnom stvaralaštvu. Kao nedovoljno iskorišćen ljudski potencijal JUBIN ih na ovaj način objedinjava u ponudi zainteresovanim poslodavcima i institucijama.
– Projekat pod nazivom „Značajni ljudski resursi u državama, regionima i gradovima“ prevashodno vredi kao elektronska baza koja se dopunjava i stalno je na raspolaganju svima koji su zainteresovani da uspostave vezu sa njima. To je korisnije od publikacija kao što su „Ko je ko“ ili enciklopedija i leksikona – ističe Glavički. – Do sada je najviše naših članova sa univerzitetskim titulama, iako one nisu uslov za pridruživanje. To su, pre svega, ličnosti sa izuzetnim sposobnostima i rezltatima u pronalazaštvu, naučnom radu medijski zapostavljeni ili nedovoljno vrednovani. Ali, tu su podaci i o pojedincima izuzetnog uspeha, na primer, u poljoprivredi, ističe sagovornik „Vesti“.
Grečić za predsednika
Kako saznajemo u Ministarstvu za dijasporu, kandidat za predsednika Odbora za popis dijaspore je dr Vladimir Grečić, potpredsednik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i autoru istraživanja „Novi metodi korišćenja umova iz dijaspore“. NJegova je ideja da Internet bude osnovno sredstvo za povezivanje cenjenih srpskih stručnjaka širom planete. I to ne samo da bi razmenjivali iskustva, nego da bi odgovarajućim ustanovama i preduzećima u matici pomogli svojim znanjem i unapredili razvojSrbije.
– Cilj projekta je da se na jednom mestu prezentuju primenjena umeća i veštine stečene radnim iskustvom, osvedočene rezultatima.
– Očekujemo da će ovaj projekat biti od koristi Vladi Srbije. Podršku smo dobili od ministarstava kulture i nauke. Najnovija naša organizaciona jedinica „Dijaspora centar“, ima službenu podršku Ministarstva za dijasporu. Ali, da bi se ovako okupljeni ljudski resursi iskoristili što bolje, neophodno je da se u projekat uključe i bivši i sadašnji čelnici gradova, direktori javnih i privatnih preduzeća, na čemu upravo radimo, zaključuje Glavički, uveren da se stalnim praćenjem i stimulisanjem značajnih ljudskih resursa u
gradovima najefikasnije može uticati na razvoj regiona, a time i Srbije u celini.
