Srbija je vec odavno zemlja siromašnih gradana, jer su istraživanja iz 2000. godine pokazala da 2,8 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva.
Istraživanje koje je izradio Centar za liberalno – demokratske studije pokazuje da je trecina stanovništva u Srbiji siromašna, buduci da je njihov dohodak bio manji od 30 dolara mesecno. Od tog broja, 18,2 odsto stanovništva ili 1,4 miliona ljudi živelo je u ekstremnom siromaštvu, sa dohotkom manjim od 20 dolara mesecno. Slika siromaštva u Srbiji je dramaticna imajuci u vidu da navedeni podaci ne obuhvataju izbeglice i raseljene osobe koji takode spadaju u kategoriji ugroženog stanovništva.
Zbog ovih podataka, Jugoslavija je dobila IDA status od Svetske banke koji imaju zemlje sa najnižim prihodom po glavi stanovnika.
Kap u moru
Kolika sredstva ce Jugoslavija dobiti za realizaciju strategije još nije poznato, a kako kaže Gordana Matkovic, svako bi tražio mnogo više nego što mu je potrebno. Pri uzimanju kredita, pored konsultacije sa poveriocima, bice razmatrane i mogucnosti naše zemlje da ih u roku otplati. Samo za infrastrukturu (putevi, škole, bolnice..) potrebne su ogromne pare. Ono što je Jugoslavija dobila za prvi period iznosi oko 60 miliona dolara, ali to je suma koja je vec uracunata u budžet.
Da bi se pronašlo rešenje, Vlada Srbije je u skladu sa preporukom Svetske banke, pocela izradu nacionalne strategije za smanjenje siromaštva sa ciljem da se formuliše dugorocna politika koja bi poboljšala standard gradana.
– Vlada Srbije preuzela je obavezu koju imaju sve zemlje koje se nalaze u ovakvoj situaciji, a to je izrada strategije za borbu protiv siromaštva jer niko nece da vas finansira ukoliko se vi sami ne borite da situaciju poboljšate. Strategija ne podrazumeva pasivne mere, odnosno donacije koje ce biti eventualno date ugroženima za podmirivanje potreba. Radi se o tome da vlada mora da ima mnogo parcijalnih strategija, svako iz svog resora, da reformama koje sprovodi ima u vidu da ce to na neki nacin smanjiti siromaštvo i povecati životni standard gradana. Te parcijalne strategije treba povezati u jednu nacionalnu, kompleksnu strategiju na dugorocnom periodu – objašnjava Matkovic.
Konkretna pomoc
To zapravo znaci da ce se, na primer, u reformi zdravstva tacno predvideti usluge koje ce biti besplatne za odredenu grupu stnovništva, u obrazovanju postojace povlašcene kategorije koje nece placati punu cenu ili ce se formirati fondovi za stipendije.
Strategija ce primorati i ovu i buduce vlade da vode racuna o siromašnim kategorijama. Kada je rec o razvojnim strategijama, kada se radi o oblastima gde ce se privlaciti strane investicije, onda ce se voditi racuna da to budu projekti koji ce otvoriti što veci broj radnih mesta, jer je to za vecinu ljudi put za izlazak iz siromaštva.
Prema recima ministarke Matkovic, pri svemu tome, mora se postici fina ravnoteža da se ne ubije ekonomska inicijativa i da ljudima koji poseduju kapital ulaganje ne bude preskupo i neisplativo. Socijalni rashodi ne smeju biti toliki da uguše privredu.
Romi i izbeglice
Medu najsiromašnije gradane spada i romska populacija, ciji ce položaj postajati još gori sa suzbijanjem sive ekonomije, u kojoj vecina radi. Za Srbiju veliko opterecenje predstavljaju i raseljena lica, gde su uopštavanja o veoma materijalnom položaju loša, ali se sigurno zna da se u kolektivnim centrima nalazi oko 35.000 ljudi koji nemaju nikakave prihode.
– Dakle, ne radi o nikavim obecanjima ili konkretnoj pomoci koja bi ponudila privremeno olakšanje. Strategija je opredeljenje vlade i dugogodišnje delovanje na svim poljima – kaže Matkovic.
Prema njenim recima republicka vlada je vec pocela novo istraživanje koje bi trebalo da pruži kvalitetnije podatke o obimu siromaštva u Srbiji.
– Podaci govore da su medu najugroženijim grupama pre svega urbano stanovništvo, jer na hranu odlazi najviše novca iz kucnog budžeta, oko 43 odsto. Statistike takode pokazuju da su najviše ugrožena višeclana domacinstva, domacinstva sa decom ili ona u kojima je hranilac porodice nezaposlen ili je industrijski radnik, zatim penzioneri… – kaže u Matkovic.
Na radnicima ceo teret
Liberalizacija cena i prestruktuiranje privrede u tržišne tokove dovelo je do porasta troškova života, dok taj rast nisu pratile zarade. Jasno je da gradani sada moraju mnogo više da izdvajaju za struju ili komunalne usluge, što je dodatno opteretilo kucne budžete. Došlo je do prestruktuiranja potrošnje u domacinstvima što je pogodilo posebno domacinstva sa jednim clanom, jer su troškovi fiksni u odnosu na broj ljudi koji cine domacinstvo.
Ove promene izazvale su veliko negodovanje sindikata koji su vladu optužili da su na pleca ionako osiromašenog radništva svalili ceo teret prelaska na tržišne privredene tokove. Komentarišuci nameru republicke vlade da se uhvati u koštac sa siromaštvom, u Savezu samostalih sindikata Srbije plaše se da ce sve biti po sistemu „ne lipši magarce do zelene trave“ s obzirom da je ostavljen rok od godinu dana da se strategija napravi.
Deca najsiromašnija
Glavna strategija preživljavanja stanovništva u Srbiji bila je smanjenje potreba, samostalno obavljanje proizvodnje i usluga za sopstvene potrebe, smanjena štednja i prodaja imovine, bavljenje sivom ekonomijom.
Posmatrano prema godinama starosti, siromaštvo je dominiralo kod dece. Naime, 46 odsto stanovništva mlade starosne strukture živelo je ispod više linije siromaštva, dok je cetvrtina bila apsolutno siromašna. Porodice sa decom bile su u najtežem finansijskom položaju.
– Socijalni program nije dugorocan niti tako kompleksan i sveobuhvatan, pa se opet ne primenjuje. Pozdravljam program, jer ce on za nekih deset godina možda dati rezultate, ali do tada neka kažu šta radnici da rade – kaže Milenko Smiljanic, predsednik SSSS.
Gordana Matkovic sa druge strane smatra da se rast siromaštva zaustavio i da je Vlada svojim merama barem malo zaustavila dalji pad standarda.
– Ne ocekujem da ce novo istraživanje pokazati da se broj siromašnih ljudi povecao u odnosu na ovu trecinu siromašnih iz prethodnog perioda. I pored svih teškoca, mislim da su mere koje smo preduzeli u smislu redovne isplate dohodaka pa i izvesnog povecanja, ublažili obim siromaštva u Srbiji. Mislim da ce taj broj biti manji. Radi se o tome da je broj siromašnih relativno veliki i da se visoki procenat gradana subjektivno doživljavaju kao siromašni, iako možda cifre to i ne pokazuju – kaže naš sagovornik.
Pametno iskoristiti novac
– Standard se naglo smanjivao, što je ljudima govorilo da su siromašni, iako prema nekim kriterijumima i nisu. Neki su, na primer, imali mašinu za pranje suda, a sada je nemaju i za njih je to odlika siromaštva – dodaje Matkoviceva.
Ona smatra da je za vecinu stanovništva izlazak iz siromaštva u ekonomskom razvoju i to takvom koji bi omogucio što veci broj novih radnih mesta.
Zemlje koje su dobile IDA status imaju prava na suzbijanje siromaštva pomocu povoljnih kredita, sa dugim grejs periodom, sa velikim broj godina otplate kredita, što je šansa za takve zemlje, ako pametno iskoriste novac, da poboljšaju standard svojih gradana. Ono što je olakšica za Jugoslaviju je to da smo mi u sunovrat krenuli sa mnogo više tacke ekonomskog razvoja i da su ostaci srecnih vremena još prisutni.
– Tako kad neko dode u Beograd, glavni grad zemlje sa IDA statusom, ocekuje Afriku i teško im je da poveruju da mi „dobro živimo“, a u stvari smo siromašni – zakljucuje Gordana Matkovic.
