Odnose između otadžbine i naših ljudi u rasejanju na svoj način okarakterisao je jedan naš iseljenik: „Imamo osećaj da nam matica mnogo nudi, ali suštinske promene prema dijaspori “ izostaju“. Koliko to, u uslovima kad u Srbiji praktično nema nijedne institucije koja bi se bavila sudbinom i problemima četiri miliona naših ljudi u svetu, realno odslikava trenutno stanje, najbolje ilustruje iznenadna pojava nove Agencije za odnose sa dijasporom.
Nedavno je republički ministar pravde dr Vladan Batić, posredstvom nekih medija obznanio da je „Vlada Srbije konstituisala Agenciju, na čijem čelu će biti sekretar Milan St. Protić, tako da je i to dokaz da vlada želi aktivan odnos sa dijasporom“. Nešto kasnije iz vladinih resora je procurilo da bi Agencija počela da radi za mesec dana, a nezvanično „Politika“ saznaje da će formalno biti vezana za onaj deo vlade u kome su protokol, poslovni sekretarijat i druge prateće službe srpskog kabineta.
Ispravljanje grešaka
“ Godinama je dijaspora marginalizovana i o njoj nije vođeno računa. Olako smo se odricali tog dela naše populacije koji ima moć, uticaj, ideje, novac… Na tragu smo da te greške ispravimo i omogućimo našoj dijaspori da se aktivno uključi u naš politički život, pogotovo u onom delu koji se odnosi na njihov status i položaj “ izjavio je nedavno Batić, najavljujući učešće predstavnika dijaspore u radnim grupama Ustavne komisije.
čitava priča o priznavanju prava našima iz rasejanja da i oni kreiraju ovdašnji politički, privredni i društveni ambijent ponovo se „zakotrljala“ posle inicijative koju su nedavno uputile tri srpske organizacije iz SAD okupljene u Srpsko-američki kongres, zatim Udruženje srpskih organizacija iz Austrije i Skupština saveta dijaspore iz Švajcarske, a u kojoj se kaže: „Mi, Srbi u rasejanju, nerazdvojni smo deo srpskog nacionalnog bića i želimo da suštinski doprinesemo i aktivno učestvujemo u izradi Ustava, najvišeg pravnog akta zemlje“.
Međutim, uprkos činjenici da je dijaspora dobila status „posmatrača“ u radu Komisije koja je kreirala Zakon o promeni Ustava, ono što je do sada dogovoreno o samom radu Ustavne komisije pokazuje da se na zahtev iz dijaspore “ brzo zaboravilo.
“ Način na koji se formira i definiše Agencija pokazuje da je reč o nekoj vrsti protokolarne institucije koja ni izbliza ne može da ima uticaj kakav bi trebalo da ima, budući da zastupa interese naših ljudi u rasejanju. Jedina prava institucija koja može adekvatno da se bavi pitanjima dijaspore mora da bude na ministarskom nivou, da ima programe za dijasporu, da se bavi zakonskim pitanjima vezanim za dijasporu i ekonomskim projektima u koje je dijaspora uključena. S obzirom na to, ukoliko je Agencija samo prelazno rešenje, mi ćemo to samo tako i podržati, ali ćemo nastaviti da se zalažemo za jednu ozbiljnu državnu instituciju, po ugledu na svetska iskustva, koja bi se bavila ovim pitanjima “ veli Slavka Drašković-Jovanović, direktor beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja, iznoseći stav kompletne američke dijaspore objedinjene u Srpsko-američki kongres povodom najnovijeg predloga Vlade Srbije.
Većina zemalja koje imaju mnogobrojnu populaciju van svojih granica „podarila“ je dijaspori ne samo odgovarajuće ministarstvo nego i druga prava, poput prava glasa, a mnoge su pripremile i specijalne programe ne bi li se iseljeni vratili u otadžbinu, u čemu je posebno ilustrativan primer Izrćla.
Izrćlski model
Cilj ove države je da što više svojih ljudi iz sveta vrati, a u tome posebnu ulogu ima Jevrejska agencija, koja je formalno organizovana kao ministarstvo, ali je po svom uticaju i značaju institucija za sebe. Ona održava vezu sa Jevrejima po svetu i sarađuje sa regionalnim centrima kojih ima svuda gde je velika koncentracija jevrejske populacije. Uz to, iseljeni Jevreji, uključujući i njihovu treću generaciju u svetu, mogu da glasaju na izborima, a omogućeno im je da se bez problema usele i žive u matici.
Koliko drugi u Evropi neguju svoje sunarodnike napolju potvrđuje i primer Poljske, čijih desetak miliona u emigraciji može, na primer, da glasa samo ako imaju poljski pasoš i punoletni su. Francuzi svoje ljude koji žive u svetu i ne nazivaju dijasporom, već su to „Francuzi koji žive napolju“, a inače svi mogu da glasaju, pa je na poslednjim izborima glasalo skoro milion Francuza van Francuske.
“ Voleli bismo kada bi naša vlast razmišljala kako to čine ljudi u Evropi, kojoj toliko težimo “ primećuje Slavka Drašković-Jovanović, objašnjavajući da Srbi koji žive napolju insistiraju na ministarstvu, jer im je dosta predstavljanja preko savetodavnih tela, bez mogućnosti uticaja.
Prilično nezadovoljstva u redovima dijaspore izazvalo je imenovanje Milana St. Protića za prvog čoveka koji bi trebalo da sarađuje sa rasejanjem. Prema stavu koji iznosi naša sagovornica, „gospodin Protić ne samo da nije pokazao razumevanje za pitanja dijaspore, nego je tokom svoje kratkotrajne diplomatske karijere u Vašingtonu dao neke problematične izjave o dijaspori“.
————————————————–
Iznenađen Srpsko-američki kongres
Srpsko-američki kongres je „iznenađen i sa žaljenjem je primio vest“ o osnivanju Agencije vlade Srbije za odnose sa dijasporom, saopšteno je juče iz tog udruženja.
„Prvo, za ovu odluku smo doznali iz štampe i, drugo “ u prethodnim kontaktima sa predstavnicima vlasti u matici vodeće organizacije dijaspore su iznele svoje konkretne predloge i stavove o načinu uspostavljanja te saradnje koji su, očigledno, ignorisani“, ističe se u saopštenju Srpsko-američkog kongresa iz čikaga koje je Tanjugu dostavila beogradska kancelarija kongresa srpskog ujedinjenja.
„Smatramo da je pitanje principijelno i da odsustvo dvostrane komunikacije već na početku rada agencije ne predstavlja ohrabrujući znak za buduću saradnju. Takođe smatramo da dijaspori ne sme da se uskrati pravo da barem bude konsultovana prilikom imenovanja ličnosti sa kojima treba ubuduće da komunicira i sarađuje“, kaže se u saopštenju.
Kongres je, kako se navodi, posebno razočaran razdvajanjem vladinih ustanova zaduženih za pitanja dijaspore između Srbije i Crne Gore. „Podela nadleštva između Beograda i Podgorice srećom neće uticati na podele u srpskoj zajednici u rasejanju, koja uključuje brojne aktivne i ugledne ličnosti poreklom iz Crne Gore“.
Srpsko-američki kongres očekuje da dijaspora bude uključena i konsultovana o pitanjima koja se odnose na unapređenje veza između matice i dijaspore i spreman je na otvoreni dijalog i saradnju, na principima partnerstva i uvežbavanja, ističe se u saopštenju.
