Mirko Atanacković, koordinator i zamenik sekretara republičke Agencije za dijasporu
Ova agencija apsolutno mora biti vanstranačka i za njen rad je potpuno svejedno ko će voditi sledeću vladu
Od kada je doneta Ustavna povelja, deo ingerencija savezne vlade u radu sa dijasporom prenet je na republički nivo. U aprilu je formirana Agencija za dijasporu, a za sekretara je imenovan Milan St. Protić. U predizbornim razbuktalim strastima na rad Agencije stigle su mnoge optužbe, pa i pitanja da li ona uopšte postoji, koja joj je adresa, ko tu radi…Postoji. Tačno je da je formirana još u aprilu, ali je tek u septembru dobila prostor u Ulici Svetozara Markovića u Beogradu (još uvek do kraja neopremljen) i otpočela sa radom koji je u ovom trenutku više okrenut ka samoorganizaciji; recimo, u toku je konkurs za prijem desetak novih službenika, mada su dva sektora, sa po tri zaposlena, već počela da rade.
Koordinator Agencije Mirko Atanacković premijerno za NIN predstavlja Agenciju i poručuje: “Ova agencija nikada ništa neće tražiti od dijaspore; mi ćemo pokušati da budemo ti koji ćemo dijaspori nešto nuditi.”
Zašto je toliko vremena prošlo od objave da je formirana Agencija do njenog prvog pojavljivanja u javnosti?
– Agencija je prvobitno imala problema sa obezbeđivanjem i uređenjem prostora, sa obezbeđivanjem finansijskih sredstava za rad i objektivno je mogla da počne sa normalnim radom tek na jesen ove godine. S obzirom na to da je ova agencija novi državni organ, trebalo je obaviti dosta proceduralnih radnji, tako da je formalno počela da radi 1. novembra. Agencija će u početku imati deset zaposlenih, uglavnom mladih i stručnih ljudi kao i ljude koji su bili van zemlje i koji su okusili taj gorki hleb dijaspore. Od Nove godine pristupićemo jednom programiranom i kvalitetnom radu koji, po našem mišljenju, treba korenito da izmeni odnose između matice i dijaspore. Novogodišnji i božićni praznici su prva prava prilika da se sretnemo sa našim ljudima koji dolaze u zemlju da ovde provedu praznike.
Koji su prioriteti Agencije?
– Prvenstveni zadatak je da iskoristimo iskustva drugih zemalja u tranziciji i da na osnovu demokratske rasprave, u koju će biti uključeni i predstavnici iz dijaspore, što pre izađemo sa predlogom zakona o dijaspori. Zakon je neophodno doneti da bi se eliminisala sadašnja apsurdna situacija po kojoj građani naše zemlje, koji trenutno žive u inostranstvu, ne mogu da ostvare pravo glasa na izborima. Neophodno je utvrditi broj ljudi koji borave u inostranstvu, i to po principu dobrovoljnog prijavljivanja, kako bi, oni koji to žele, mogli da ostvare svoja prava.
Svi su za donošenje zakona, ali eksperti za tu oblast kažu da je to veoma težak i dug posao?
– Predlog Zakona treba uraditi onako kako nalažu iskustva, potrebe, ali i tako kako je predviđeno evropskim normama i standardima.
Italija je takav zakon donosila pedeset godina, ali zemlje u tranziciji nemaju toliko vremena. Propustili smo mnoge vozove zahvaljujući prethodnom režimu i sada nemamo vremena za lagan i lagodan rad. Moramo raditi brzo, ali ne nauštrb kvaliteta. Koristeći iskustva drugih, pogotovo zemalja sa brojnom emigracijom, možemo da uradimo dobar zakon.
Da li će se mogućnost glasanja nečim uslovljavati, recimo plaćanjem poreza?
– Svaki građanin državne zajednice Srbija i Crna Gora ima pravo glasa, svi su jednaki i ravnopravni bez obzira na to gde žive, i tako bi trebalo da bude sve dok državna zajednica postoji. Na državi je da se postara da oni ta svoja prava mogu i da ostvare. Po sadašnjem zakonu, niko ne spori pravo glasa građanima koji žive van granica zemlje ali su oni faktički onemogućeni, tj. moraju doći u zemlju da glasaju. Nisam za to da se to pravo vezuje za porez, i ovde ima onih koji ga ne plaćaju, pa glasaju.
Jedan broj organizacija, recimo Kongres srpskog ujedinjenja, ima niz primedbi na vladu, čija ste vi agencija, i svoje simpatije javno upućuje pojedinim strankama. Kako će se to pitanje rešiti sada, posle izbora?
– Od velikog značaja je da odnosi između matice i dijaspore budu vanstranački i nepolitički. Ova agencija apsolutno mora biti vanstranačka i za njen rad je potpuno svejedno ko će voditi sledeću vladu. Politika jedne zemlje prema dijaspori mora biti pitanje nacionalnog konsenzusa, odnosno zajedničkog dogovora o priznavanju statusa i prava svim našim građanima.
Meni se zato ne dopada kada neko ovde strančari u ime dijaspore kao i kada se u dijaspori ljudi vezuju isključivo za jednu organizaciju. Normalno je da niko ne očekuje da dijaspora govori unisonim glasom. Dijaspora je isto tako složen organizam kao što je i društvo ovde u zemlji i imaju sva prava da se organizuju i po svojoj stranačkoj i po svakoj drugoj pripadnosti, ali zato svi moraju biti jednaki i pred zakonom i pred državnim organima.
Agencija ne treba da se bavi tim domenom odnosa.
Ona mora da obezbedi stalnu komunikaciju sa ljudima koji žive van zemlje, da unapređuje odnose sa dijasporom, sa svim organizacijama i pojedincima. Naš zadatak je da obezbedimo funkcionisanje njihovih prava, da se njihov glas u ovoj zemlji čuje i da omogućimo da njihovi zahtevi i predlozi dospeju do državnih organa koji su za to nadležni.
Dobro, da odbacimo politiku i da se vratimo na prioritete Agencije?
– Neophodno je da utvrdimo broj naših ljudi po zemljama gde žive da bismo mogli da uradimo kvalitetnu analizu potreba i zadataka koje moramo da uradimo. Veoma je značajno da održavamo kontakte sa mladim ljudima koji su zbog ovih nesrećnih ratova otišli iz zemlje, i da pokušamo izradom kvalitetnih programa da ih motivišemo da se vrate u zemlju gde će njihovo znanje i iskustvo doći do punog izražaja. Zato ćemo morati da kontaktiramo i firme, ali i investitore, da bismo privredni ambijent učinili primamljivijim za naše mlade stručnjake. Jedno su lepe želje ali morate obezbediti određene uslove. Na biro rada niko neće hteti da se vrati.
Takođe moramo pokušati da znanja i iskustva naših stručnjaka koji rade van zemlje iskoristimo u cilju prezentiranja naše ekonomske stvarnosti, odnosno uslova pod kojim investitori iz tih zemalja mogu da ulažu u privredu ovde. Sigurno je da ni inostrani investitori, a ni naši ljudi neće ovde investirati ako nemaju povoljan ekonomsko-finansijski ambijent za poslovanje.
Naravno, ne možemo pripadnicima dijaspore obećati favorizovani položaj u odnosu na ostale investitore. To bi bilo protivzakonito i u suprotnosti sa evropskim normama, ali je interes nas kao zemlje da stvorimo uslove za investiranje i privređivanje što će i naše ljude privlačiti. Oni će imati emotivni interes, ali mora postojati i finansijski. Zaista ne možemo očekivati da neko dođe ovde i investira, a da su mu potrebni meseci i meseci da otvori preduzeće, da se suočava sa birokratijom, problemima, nesigurnostima… Dakle, naš je interes da dođu ljudi iz dijaspore, da dođu i drugi investitori kroz pomoć naših ljudi, ali to najmanje zavisi od njih. To zavisi od nas ovde u zemlji, odnosno od brzine i tempa reformi koje ćemo sprovoditi. Ako te reforme budu išle dovoljno brzo i budu podrazumevale da mi za 24 sata možemo da otvorimo preduzeće kao što se to radi u svetu, ako su jasne poreske obaveze, ako su jasni i svi ostali ekonomsko-finansijski uslovi poslovanja, naši ljudi će doći, doći će investicije, a samim tim će doći i oporavak za našu zemlju.
Pomenuli ste da će Agencija posebno insistirati na povratku mladih ljudi, ali ti mladi ljudi u većini slučajeva imaju neregulisanu vojnu obavezu i bivaju uhapšeni čim zakorače na naše tle. Kako će se taj problem rešiti?
– To mora biti deo zakonske inicijative i regulative. Po mom mišljenju, apsolutno je nedopustivo da ti mladi ljudi zbog toga bivaju proganjani i da trpe posledice. Pred nama je reforma vojske, a koliko vidim, i u drugim zemljama u tranziciji zalažu se za profesionalizaciju vojske i sistema odbrane uopšte, a nama sigurno neće trebati ovolika vojska kakvu sada imamo, niti ovakav način organizacije, pa ni služenje vojnog roka kakvo sada postoji.
Ono što mora biti predmet Zakona o dijaspori je jasna odredba po kojoj svi oni koji su prebegli da bi izbegli učešće u ratovima za koje se sasvim sigurno zna da su bili suprotni nacionalnim interesima, moraju biti oslobođeni svake odgovornosti. Zalaganje čitavog našeg demokratskog društva, a verujem i buduće vlade, mora biti da se tim ljudima omogući povratak kući bez sankcija zbog toga što nisu hteli da idu u Miloševićevu i Šešeljevu vojsku.
Kako vidite pokušaje dijaspore da se ujedini, da sve stavi pod zajednički “krov”, ali i činjenicu da im to ne ide i da su konstantno razjedinjeni?
– Mislim da je prirodno što im ne ide. Kako bismo mi ovde u zemlji sve stavili pod isti krov? Moguće je da izradimo neki nacionalni program, do koga moramo da dođemo, ali on ne može biti podeljen na maticu i dijasporu. U okviru toga svi će naći neki minimum zajedničkog interesa, ono što je esencijalno i tada neće biti spora među Srbima gde god da oni žive. A što se tiče zajedničkog jezika među svima…Pa, ako smo ovde toliko različiti, kako bi mogli da budu ujednačeni i ujedinjeni ljudi koji se nalaze svuda po svetu? Bitno je da se slažu u osnovnim pitanjima; borbi za položaj dijaspore i za podršku reformskim i demokratskim tokovima u zemlji, za šta mislim da je dijaspora opredeljena jer mahom živi u demokratskim zemljama. Takođe, mora da postoji podrška ekonomskim programima koji će se razvijati u zemlji, a nebitno je da li će postojati grupe koje će preferirati više jednu ili drugu stranku. Mi svi generalno moramo da se okrenemo ka budućnosti. Jer, ako se naša dijaspora bude bavila sama sobom i svojom teškom prošlošću, mislim da se nigde neće stići.
Šta mislite o predlogu nekih organizacija iz dijaspore da imaju svoje ministarstvo, svog ministra, svoje poslanike…?
– I to pitanje će biti regulisano zakonom o dijaspori i to je jedna od tema koja će biti vrlo značajna. Možda bi Agencija trebalo vremenom da preraste u ministarstvo, ali ona je i sada jedan državni organ koji je u skladu sa nekim evropskim normama i njene funkcije se bitno ne razlikuju od funkcija koje bi imalo ministarstvo. Ukoliko bi postojalo ministarstvo, to bi bilo dobro samo zato što bi imalo malo jaču finansijsku podršku i malo jači autoritet. Dakle, moj predlog bi mogao da bude ministarstvo, ali je i Agencija dovoljna. A bilo bi veoma dobro da se pripadnici dijaspore na jedan savetodavan način uključe i izađu sa sugestijama i predlozima, za šta ćemo uvek biti otvoreni. Neka budu spoljna vrsta saradnika.
Da li mi to na diplomatski način kažete da niste za ideju da ministar za dijasporu bude iz dijaspore, kao ni pripadnici ministarstva?
– Ja sam petnćst godina proveo van zemlje i ne izgleda mi logično da neko bude u inostranstvu, a da ovde vodi ministarstvo. A svako ko odluči da se vrati, vrata će mu biti otvorena. To će mu biti i plus jer nije dijasporu posmatrao sa distance već joj je pripadao i osetio ju je. Što se izbora za parlament tiče, nisam za to da se ikome unapred obezbede mesta. O tome moraju da odlučuju glasači na izborima.
Uskoro internet prezentacija, kontakt e-mail adresa info@agencijazadijasporu.sr.gov.yu
