Austrija ove godine proslavlja 50 godina od stupanja na snagu Sporazuma o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji potpisanog sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom 4. aprila 1966. godine, koji je omogućio legalnu, dobrovoljnu migraciju radnika u ovu zemlju, pa tako i pojavu fenomena takozvanih gastarbajtera.
Član 9 navedenog Sporazuma bavio se podsticanjem kulturnog i društvenog života lica na privremenom radu u Austriji, na osnovu čega je došlo do osnivanja više od stotinu klubova jugoslovenskih radnika.
AJNHAJTCLUB (Klub Jedinstvo) bavi se istorijom gastarbajtera iz perspektive pomenutih klubova, koji su predstavljali ne samo slobodne prostore za negovanje kulturnog identiteta i osećaja pripadnosti, nego i ventile kada se radilo o nostalgiji prema domovini.
Kustos Bogomir Doringer je, u saradnji više od dvadeset umetnika, postavio izložbu u znak zahvalnosti izvornim gastarbajterima iz nekadašnje Jugoslavije.
Klub nastoji da kombinacijom sredstava savremene umetnosti i istraživačkog rada uspostavi vezu između istorije tadašnjih doseljenika i njihove današnje situacije, te da tako ponudi i perspektivu za budućnost. Iako su nam poznati još samo sa crno-belih fotografija, gastarbajteri postoje sve do danas.
Izložba predstavlja šarenu panoramu posvećena tom fenomenu, koja sadrži trodimenzionalne avatare, modernizovani folklor i interaktivne performense i intervencije.
Umetnička dela se grupišu oko monumentalne projekcije filmskog eseja Marte Popivode „Jugoslavija ili kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo“ koji nudi vrlo lični pogled na istoriju socijalističke Jugoslavije i njen tragični kraj. Arhivski snimci prikazuju ne samo snagu ideologije da masu ljudi podstakne da stvore kolektivno telo, već i moć ljudi ujedinjenih u kolektivu da ideologiju unište.
Raznolikost izloženih dela odražavaju, između ostalog, i preuobličene skulpture bečkih opštinskih zgrada Bernda Opla, koje ukazuju na njihovu nestabilnost i nedostatke. Evropska Unija je prilično kasno prisilila Austriju da i gastarbajterima bez državljanstva dozvoli pristup stanovima u takvim zgradama.
Odmah pored njih nalazi se svečani „Karaoke-bar“ Olge Dimitrijević. Umetnica je na osnovu razgovora vođenih s gastarbajterkama različite starosti njihove omiljene pesme prepevala na svoj način. U „Karaoke-baru“ posetioci mogu i sami da pevaju.
3D-animacija Klaudije Mate predstavlja neobičnu montažu seksualno naglašenih slika motivisanih opisima raznih društvenih miljea u mas-medijima. Njeni „avatari“ su zavodljivi i šarmantni, ali se njihovo poreklo i značaj ne mogu otkriti na prvi pogled. Posetioci im se raduju, iako su svesni da su veštački stvoreni. Mate tematizuje voajersko zadovoljstvo koje donosi distancirano opažanje fenomena migracije, dok avatari upućuju na kontekst između stare i nove migracije i predstavljaju primere njihovog iskorišćavanja.
Vladimir Miladinović je za izložbu izradio ručno uvećanu kopiju dokumenta za „vrbovanje gastarbajtera“ kako bi tematizirao i prokomentarisao odnos birokratskog državnog aparata prema stranim radnicima. Posebno ističući određene odeljke Sporazuma, umetnik ukazuje i na uticaj izbora reči na kasniji položaj jugoslovenskih radnika u Austriji.
Prvi gastarbajteri su značajno doprineli napretku austrijske privrede, a „integracija“ je od njihove dece napravila Austrijanke i Austrijance. Fotografije velikog formata Milana Mijalkovića prikazuju građevinskog radnika u pozi heroja na svojoj „Baušteli“.
Fotografije Evelyne Benčičove & Adama Csoke Kellera radnice i radnike pretežno jugoslovenskog porekla prikazuju u neupadljivim ustanovama i javnim prostorima Beča, tako da posetiocima postaje jasno zbog čega je drugi najprisutniji jezik u ovom gradu upravo srpsko-hrvatski.
Naslov izložbe je napisan i izgovara se u dikciji prostora bivše Jugoslavije, koja je mnogim pridošlicama bez znanja nemačkog jezika predstavljala vezu između dve kulture. Ovoj pojavi rad posvećuje Goran Novaković aka Goxilla.
U „AJNHAJTCLUB“-u će ekskluzivno po prvi put biti prikazani delovi dokumentarnog roadmovie-a Mladena Đorđevića pod radnim naslovom „Gastarbajterske priče“. Film prikazuje ljude koji napuštaju domovinu, ali još nisu stigli do cilja, tako da se uvek nalaze na putu, u prostoru između.
U Austriji je ovaj fenomen duboko ukorenjen, ali je istorijski u velikoj meri još uvek neistražen. Već je i sam naziv za gostujuće radnike paušalan, pošto se u njemu mešaju oni koji su došli na osnovu Sporazuma iz šezdesetih i mlađe generacije migranata.
Izložba traje do 4. septembra.
Umetnice i umetnici:
ATK! (BEL), Evelyn Benčičová (SVK) & Adam Csoka Keller (SVK/CAN), Ljubomir Bratić (AUT), Juan Pablo Cámara (ARG/NLD) & Michele Rizzo (ITA/NLD), Leyla Cárdenas (COL), Olga Dimitrijević (SRB), Mladen Đorđević (SRB), HOR 29 Novembar (YUG/AUT) & Turbo Tanja (SRB/AUT), Nikola Knežević (SRB/NLD), Marko Lulić (AUT), Claudia Maté (ESP), Milan Mijalković (MKD/AUT), Miroslav Mikuljan (HRV), Vladimir Miladinović (SRB), Goran Novaković (AUT), Josip Novosel (HRV), Bernd Oppl (AUT), Krsto Papić (HRV), Antonis Pittas (GRC/NLD), Marta Popivoda (SRB), Roberto Uribe-Castro (COL/NLD), Addie Wagenknecht (USA) i drugi.
