Iz bašte u Tršanovcima do stotinak trpeza na kojima se kao ajvar služi, najbolja bruska paprika stiže posredstvom interneta. Pokrenuvši stranu na društvenoj mreži Suzana Jelić, unapredila je prodaju koju su zarad školovanja dece, roditelji njenog supruga Ivana počeli još pre 15 godina.
"Iskreno nisam očekivala da će to ići, ali eto krenulo je, što je najbitnije", kaže Suzana Jelić. "Super to ide. Jesu ljudi malo nepoverljivi ne znaju od koga kupuju i šta kupuju, ali uglavnom kada pošaljemo uzorak budu zadovoljni. Nije se dešavalo da dobijemo neke negativne komentare."
Bez veštačkih dodataka, po bakinom receptu, sve se radi ručno. Od pečenja, ljuštenja, mlevenja do kuvanja na "smederevcu" koje je, kaže Ivan, ključ dobrog ukusa. Otuda ovaj diplomirani inženjer šumarstva varjaču ne prepušta drugima.
"Moja baka, a kasnije i majka, kuvala je po tom receptu i mi smo nastavili tako da kuvamo ajvar", kaže Ivan Jelić iz Brusa. "Do danas nismo promenili ništa. To je krenulo sa nekim raznošenjem na relaciji Studentski grad gde sam tada živeo ka Novom Beogradu, nekih petdesetak tegla. Danas možemo da se pohvalimo da je ta količina do nekih 1.500 tegla za
sezonu."
Miris paprike dvorištem se širi od septembra do novembra. U sezoni pune ruke posla ima i Radmila Simonović kojoj, kako kaže, ništa nije teško:
"Pomognem malo, malo je dete, oni su mladi. Nema svekra, nema svekrve, nemaju nikoga. A
Beograđanka je dobra. Vredna je, smeje se ki zora!"
"Iskreno, nikada ranije nisam ni razmišljala o tome da bih mogla da živim u ovakvoj sredini", kaže Suzana Jelić. "Ali kada sam došla prvi put videla sam da je to, to u stvari. Da je ovde čist vazduh, da je mirna sredina koja bi odgovara sutra mom detetu. Prosto videla sam da ja mogu ovde, da mi odgovara."
Zdravo okruženje i dobri ljudi ključ su i za uspeh u poslu. Bez podrške komšija Jelići, kako kažu, ne bi mogli.
"Hiljadu kila može za 8 sati da se ispeče. Pomažemo malo i nama i njima", kaže Živojin Lazić. "Ostao sam bez posla, i ovo mi je dobro došlo da zaradim neki dinar."
O modnom dizajnu za koji se školovala Suzana, za sada, ne razmišlja, jer od proizvodnje ajvara porodica sasvim solidno živi. Želeli bi da količina koju proizvedu bude još
veća, ali im je ipak najvažniji kvalitet.
I baš zato je kažu, među stotinak kupaca iz Beograda, mnogo onih koji u njihovom domaćem ajvaru uživaju već punih petnaest godina.
rts.krusevac@rts.rs
