Kad je nedavno Ričard Štolc, bivši zamenik šefa američke obaveštajne službe, gostovao kao predavač na beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost, najčešće pitanje srpskih studenata je bilo – kako se postaje agent CIA? Brucoš Nenad Stević je zapamtio skoro svih dvadeset uslova za ulazak u jednu od najmoćnijih tajnih službi na svetu.
– Štolc nam je objasnio da za agente CIA nije važna nacionalnost, ali jeste da kandidati poseduju, pored određenog nivoa inteligencije i stručnosti, i znanje što više jezika, da su komunikativni i, pre svega, skromni. Agenti ne smeju da pokazuju ambicije za sticanjem novca – kaže Nenad. Studenti mogu da uče iz prve ruke, od stručnjaka iz politike i bezbednosti Srbije i inostranstva o međunarodnom i krivičnom pravu, kriminologiji, zaštiti informacionih sistema, o studijama SAD, Evropskoj uniji, Dalekom i Bliskom istoku, diplomatskom protokolu, međunarodnom pregovaranju. Tako im je ostalo u sećanju predavanje Gorana Petrovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti Srbije, sadašnje BIA, o tome kako se službeno uhode ljudi u Srbiji. Studentkinju Sanju đaković je najviše zanimalo kako može da se zaposli u srpskoj tajnoj službi, ali, kako kaže, „bez debele veze“.
Hindu i farsi prvi put u Srbiji
Profesor LJiljana Marković, profesor istočnoazijskih studija i japanskog jezika, kaže da pored interesovanja za ekonomiju i politiku Kine, Koreje i Japana, studenti žele da izučavaju i jezike kojima se u Srbiji ne pridaje dovoljno pažnje.
– Na Akademiji postoji veliko interesovanje i za učenje holandskog jezika, a već smo stupili u vezu sa akademskim krugovima koji će nam omogućiti i profesore iz Irana, jer studenti žele da uče i farsi, jedan od glavnih jezika na Bliskom istoku. Uskoro ćemo biti i prvi u Srbiji koji će izučavati hindu, budući da Indija već deset godina užurbano grabi ka vrhu svetske privrede i diplomatije – ističe profesorka Marković.
– Profesor Petrović nam je rekao da se najpre pobrinemo da steknemo znanje, a da će kasnije sve doći samo po sebi – navodi Sanja, koja bi želela da sa diplomom Akademije zakuca na vrata srpske tajne ili javne policije.
Na ovoj beogradskoj privatnoj školi prvi put je u Srbiji organizovana i „vršnjačka edukacija“, način učenja koji već postoji na stranim univerzitetima. Student Marko Dimitrašković kaže da se učenjem od drugih studenata stvaraju veze sa budućim diplomatama i „bezbednjacima“ iz sveta, raspravlja o studijskim temama, ali i o aktuelnim političkim pitanjima u svetu. Nedavno ih je posetila grupa od trideset studenata i profesora Fakulteta bezbednosnih nauka iz LJubljane, koji u Sloveniji postoji već tri decenije.
– Učili smo i od njihovih profesora, koji su od nas dobili ideju i za predavanja na engleskom jeziku – kaže Marko.
– Slovencima se na našoj akademiji dopalo to što studenti odslušaju predavanja o diplomatiji, i odmah dobiju priliku da razgovaraju, na primer, sa ambasadorom Gane u njegovoj rezidenciji, da u okviru studija uživaju privilegije koje uživa i predstavnik države u diplomatskom protokolu, da dobiju priliku da posete diplomatsko-konzularna predstavništava u Budimpešti i Sofiji, da budu gosti britanskog fakulteta za bezbednost u Vestminsteru – dodaje Nenad. „Vršnjačka edukacija“ bi uskoro trebalo da se organizuje i sa srodnim fakultetima iz Hrvatske, Austrije, Mađarske, Grčke i Bugarske. Sagovornici „Vesti“ se nadaju da će posle toga imati i evropsku, ali i „međukontinentalnu razmenu kolega“.
Težak put do stručnjaka
Sanja đaković je bila na predavanju profesora iz Slovenije, koji je predložio i da se studentima obe zemlje omoguće postidplomske studije u gostima.
– I srpske i slovenačke kolege su, na primer, zapanjene koliko su usavršene metode u istragama zločina, što jedni i drugi možemo da pratimo putem američkih TV serija. Ipak, ustanovili smo da je put do odličnog forenzičara veoma složen i težak, kao i da za taj posao mnogi studenti fakulteta za bezbednost otkriju da, jednostavno, „nemaju stomak“ – ističe Sanja.
Brucoš Mladen Novaković kaže da srpska Akademija ima opširniji program od programa slovenačkog fakulteta za bezbednost.
– Naše studije su okrenute više ka proučavanju SAD i Azije, dok su oni usmereni uglavnom ka Evropi – ističe Mladen, napominjući da njegove kolege već pregovaraju sa srodnim fakultetima u regionu da se u maju okupe na prvoj „Diplomadijadi“ u Igalu ili na Tari.
