Vanredno stanje je imalo svoj trošak, ali ne verujem da će iko u ovoj zemlji žaliti zbog tih izdataka, jer je akcija „Sablja“ bila krunski elemenat ekonomske politike – rekao je prošle nedelje republički ministar finansija Božidar đelić, objašnjavajući da antimafijaška akcija jeste izazvala nekoliko stotina miliona dinara neplaniranih troškova, ali je rebalansom budžeta obezbeđeno 1,6 milijardi dinara više za MUP i 500 miliona za opremanje zatvora.
Ta izjava je za sada i jedini verodostojan podatak o direktnim troškovima 42-dnevnog vanrednog stanja u Srbiji. Indirektne troškove je teže izračunati, pa se mogu samo naslućivati sume, opet iz đelićeve izjave da se početkom godine računalo na budžetski deficit od 47 milijardi dinara (730 miliona evra), a sada se procenjuje da bi manjak u državnoj kasi Srbije mogao biti veći za još 400 miliona evra! Nema svrhe da se ti evri preračunavaju u dinarske milijarde jer je očito da je ta cifra namenjena, pre svega, za inostranu upotrebu.
Oktobra 2000. godine nije bilo potrebno slati bili kakve poruke svetu. Sve je bilo jasno. Kapitalna promena u državi bila je napravljena, a strana ekonomska pomoć je novim vlastima bila potrebna kao vazduh i voda. I pomoć je stigla. Nekoliko meseci kasnije, kada je Slobodan Milošević uhapšen, tvrdim ušima finansijskih krugova na Zapadu već je moralo da se objašnjava da bi i oni, za uzvrat, morali da učine nešto. I učinili su. Održana je donatorska konferencija u Briselu.
Posle tragične pogibije predsednika Vlade Srbije Zorana đinđića, poruka koja je poslata Zapadu bila je krajnje ogoljena: ubijen je lider reforme, svete, daj pare! Odazvale su se pojedine države (Nemačka je bila najizdašnija sa oko 80 miliona evra), oglasili su se MMF, Svetska banka i još neke međunarodne finansijske organizacije obećavši olakšanu i ubrzanu proceduru za odobravanje novih ili realizaciju već pokrenutih kredita. Nagoveštena je i podrška SAD i Svetske banke u sazivanju još jedne donatorske konferencije u septembru.
Tri aduta
Ekonomske prilike su se, dakle, toliko promenile, da su planovi od pre 12. marta – kako se rupa u budžetu Srbije može popuniti sa 15 milijardi dinara donacija, 12 milijardi dinara prihoda od privatizacije i 12 milijardi dinara od stranih kredita – postali još neizvesniji, bez obzira na umirujuće reči predstavnika stranih država i organizacija. Donacije su krajnje neizvesne jer je sva pažnja SAD i EU okrenuta ka posleratnoj obnovi Iraka. Međunarodna zajednica, doduše, daje punu podršku ekonomskim reformama u Srbiji i borbi protiv organizovanog kriminala, ali jedino krupno što je zasad uradila jeste ubrzani prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope.
Što se tiče privatizacije, Srbija ima tri aduta u rukama – Beopetrol i fabrike duvana u Nišu i Vranju. Pošto je interesovanje stranih kupaca za ovu atraktivnu trojku poprilično, gotovo da je izvesno da će se do kraja godine potpuno ostvariti planirani prihod od privatizacije.
Zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija biće malo teži slučaj. Ne treba mešati sporazume o kreditima koji su potpisivani proteklih nekoliko dana jer to je, zapravo, finalizacija aranžmana koji su bili ugovoreni još prošle ili čak pretprošle godine, i ta sredstva su namenjena uglavnom socijalnom sektoru. Novi krediti zavise isključivo od dobre volje kreditora, a te volje neće biti ukoliko se ne okončaju pregovori sa Londonskim klubom komercijalnih banaka, gde su obaveze SCG oko 2,5 milijardi dolara. Beograd želi da postigne sporazum sličan onom sa Pariskim klubom, gde su države-zajmodavci pristale da reprogram duga, uz deo otpisa, bude izuzetno povoljan po SCG. Londonski klub to, međutim, neće, a Beograd odgovara da u suprotnom neće biti u stanju da izmiri svoje obaveze.
Što više vremena prolazi od okončanja vanrednog stanja, to su manji izgledi da Srbija, pored nesumnjivog uspeha u samoj policijskoj akciji, ubere i plodove konkretnije strane finansijske podrške. Ekspert za makroekonomiju i saradnik republičke Agencije za privatizaciju dr Zoran Popov za Blic News kaže da je vanredno stanje imalo konkretne troškove dodatnog angažovanja policije i vojske, ali da su troškovi zanemarljivi u odnosu na postignute rezultate.
– Suviše bi naivno bilo verovati – kaže Popov – da će ti rezultati istovremeno biti i krupan signal inostranstvu kako je Srbija postala željena zemlja za investicije. Ni pre toga nekih značajnih investicija nije bilo, a i ubuduće će ih biti mnogo manje nego što očekujemo.
Popov ne očekuje da će se nešto bitnije pomeriti i sredstva iz donacija, „makar uskoro došla ta obećana milijarda dolara“, ili iz pojedinačnih kredita od po nekoliko desetina ili čak stotina miliona dolara.
– To su suviše male pare da bi se temeljno upropašćena privreda u vreme prethodnog režima ponovo postavila na noge. Potrebna su mnogo krupnija sredstva, i to direktne investicije koje bi išle u rentabilne projekte – kaže on.
Politički sukobi
Privredna kretanja su početkom godine poprimila dramatična obeležja. Nivo industrijske proizvodnje u Srbiji u prva tri meseca je za tri odsto niži nego u istom prošlogodišnjem periodu, koji je takođe bio izuzetno slab.
Sve to, naravno, nije moguće direktno povezati s vanrednim stanjem, tokom kojeg i nije bilo ekonomskih potresa. Nije bilo opsade prodavnica i prekomerne kupovine životnih namirnica, samim tim ni nestašica. Mesečna inflacija je bila u okviru proseka. Kurs dinara je ostao neuzdrman, a, prema rečima guvernera Narodne banke Srbije Mlađana Dinkića, u martu je štednja u bankama povećana za oko osam miliona evra, da bi se taj rast nastavio i u aprilu.
Šta je bilo pre vanrednog stanja, a zadržalo se i posle? Postojanje dva ekonomska i carinska sistema u zajednici SCG, neizvesnost razvoja, pa i opstanka zajedničke države, veliko siromaštvo i mogućnosti socijalnog bunta, zatim korupcija, razgranata siva ekonomija i visok nivo zaduženosti prema inostranstvu. Postoji, dabome, način da se zemlja osloni na svoje snage, ne dovodeći sebe u situaciju da joj strana pomoć predstavlja pitanje života ili smrti. Pre svega, podsticanjem privatne štednje i domaćih investicija. Ne treba zaboraviti da se u Srbiji, prilikom konverzije nemačke marke u evro, ispostavilo da se „u slamaricama“ nalazilo neverovatnih četiri milijarde evra mrtvog kapitala. Tu su, naravno, i promišljeniji nastup na stranom tržištu, investiranje u obrazovanje i usavršavanje i onih koji traže posao i zaposlenih. I nešto što će tek postati neminovnost – usklađivanje privrede s neposrednim okruženjem na Balkanu i učestvovanje u regionalnim i evropskim procesima integracije.
Uslovi za tako nešto otežani su stalnim otvaranjem novih političkih sukoba. Iz ugla ekonomske računice, ukoliko se ti sukobi budu nastavili, a ne budu prekinuti makar izlaskom na prevremene izbore, već za nekoliko meseci bi sve moglo da se vrati na okolnosti pre uvođenja vanrednog stanja.
Hoće li biti „Skalpela“
Najava Božidara đelića da posle operacije „Sablja“ tek sledi „Skalpel“, ili razračunavanje s privrednim kriminalom u Srbiji, zapravo znači da je borba protiv sveukupnog kriminala tek započeta, a nikako završena. Stvoren je, međutim, utisak da se krupna državna pitanja odlučnošću i konsenzusom na nivou cele zemlje mogu rešiti za kratko vreme. Da li je, uz sva navedena ograničenja, tako nešto moguće i u ekonomiji?
Zoran Popov veruje da se „nešto može uraditi“, jer građani u toku jednog dana mogu da izglasaju nepoverenje jednoj vlasti i da izaberu drugu koja će da vodi drugačiju ekonomsku politiku.
– Političari bi – kaže on – to stalno morali da imaju na umu, a bojim se da naši političari to nisu shvatili.
Zbog toga ovaj ekonomski ekspert političku klimu poredi s onom iz vremena Miloševića:
– Tada su političari verovali da je nemoguće da izgube izbore. Prava demokratija će nastupiti kada političari budu sve vreme svesni da su na prestižnim funkcijama samo na određeno vreme, a koliko dugo, to zavisi isključivo od toga koliko rade u korist naroda i države na čijem su čelu.
Popov veruje da će se takve promene dogoditi tek onda kada se kroz još jedan ili dva izborna ciklusa budu smenjivale partije na vlasti.
– A tek sa stabilnom demokratijom možemo ozbiljno da računamo na strani kapital – kaže on.
