Od usvajanja izmena Zakona o privatnim preduzetnicima, krajem juna, do pocetka oktobra, broj registrovanih radnji u Srbiji povecan je za 3.867, sa 208.999 na 212.867. U njima je prema zvanicnim podacima s proleca bilo zaposleno 378.381 radnik da bi do kraja septembra na njihovim platnim spiskovima zajedno sa poslodavcima bilo 23.014 ljudi više.
Ovim konkretnim podacima direktor republicke Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeca i preduzetništva dr Nenad Penezic ilustrovao je, na jucerašnjoj konferenciji za novinare, efekte pojednostavljivanja procedure za osnivanje radnji, kroz izmene Zakona o preduzetnicima, predložene parlamentu na inicijativu Agencije. Najavio je, ujedno, da ce puni efekti svih ovogodišnjih aktivnosti biti vidljivi u vecoj meri iduce godine.
Proces deregulacije, kao odgovor na neprohodnu zakonsku regulativu, samo je jedna od stavki u ucinku ove vladine strucne službe. Jer, naglasio je Penezic, posao države nije da vodi biznis, vec da stvara prohodan ambijent za razvoj ovog sektora, a Agencije da bude servis malim i srednjim preduzecima i koordinator aktivnosti svih nadležnih institucija za ovu oblast.
Osim iniciranja izmena važecih propisa i donošenja Zakona o garancijskom fondu, koji je vlada vec uputila parlamentu, Agencija za mala i srednja preduzeca, zajedno sa drugim nadležnim institucijama i ekspertima završila je Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeca, na osnovu prethodne analize stanja u ovom sektoru.
– Ova strategija, osim strateških globalnih ciljeva, imace i dosta prakticnih elemenata, kao što su prioriteti po granama i regionima – najavio je Penezic.
Da bi se agencijske usluge približile korisnicima, ove godine formirano je deset regionalnih agencija uz finansijsku podršku Evropske agencije za rekonstrukciju (sedam), GTZ (dve) i SDC (jedna). Zajedno sa njihovim ispostavama i regionalnim kancelarijama nacionalne agencije prakticno za samo godinu dana je pokriven veci deo Srbije, objasnio je Penezic, konstatujuci da je i uz sve ovo pomak i što su i inostrani i domaci finansijeri otvorili ventile. Mada su kamate još visoke, preduzetnike i dalje muci komplikovana procedura i hipoteke. Dobro je, medutim, što je vecina banaka izašla sa kreditima i što su znatna sredstva za podsticaj razvoja ovog sektora odobrena i iz republickog i iz pokrajinskog fonda za razvoj.
Za pocetak buducim preduzetnicima od najvece koristi bili bi edukativni programi da bi se ohrabrili i znali i kako i s kim i s cim da uplove u privatne vode. Osim izdavacke aktivnosti, publikacija, koja odgovara na pitanja kako postati preduzetnik, kako napraviti biznis plan, koju proceduru valja savladati, kome se obratiti i šta od dokumenata prikupiti, održan je i niz seminara i radionica širom Srbije. Obuku pod nazivom „Kako zapoceti biznis“, namenjenu uglavnom nezaposlenima sa evidencije Zavoda i radnicima koji ostaju bez posla kao tehnološki i ekonomski viškovi, za samo pola godine prošlo je 728 polaznika, a za poslovno planiranje obucilo se ukupno hiljadu ljudi, rekla je zamenik direktora Gordana Danilovic-Grkovic.
Po njenim recima, polaznici su u anketi vrlo pozitivno ocenili ovaj vid edukacije, a polovina je izjavila da je dodatno ohrabrena da zaista i krene sa privatnim biznisom.
