Prva privatna škola na srpskom jeziku u Švajcarskoj priprema upis u drugu školsku godinu, a Ministarstvo prosvete Srbije još se nije oglasilo povodom njenog osnivanja, kaže u razgovoru za „Vesti“ Drago Obrić, profesor sociologije iz Berna, i jedan od osnivača ove škole.
Švajcarske vlasti su prošle godine obezbedile učionice i učila za nekoliko odeljenja u Lozani i okolnim mestima. Školu danas pohađa 60 đaka, a osnovalo ju je udruženje roditelja koji nisu bili zadovoljni kako se matica odnosi prema postojećim dopunskim školama: udžbenika nema, nastavničke plate „putuju“ iz Srbije mesecima, pa i godinama, tako da ni školarine, koje roditelje staju između 250 i 500 evra godišnje, ne mogu obezbediti kvalitetnu nastavu.
– Moja starija deca završila su državnu dopunsku školu, a jedva umeju da pišu na srpskom – ističe Obrić.
I Švajcarci – učenici
U prvoj privatnoj školi ima i dece koja nisu srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Za pravoslavnu decu angažovan je predavač za veronauku, dok ostala deca o veri uče u svojim verskim zajednicama.
– Imamo i nekoliko malih Švajcaraca, koji su ili iz mešovitih brakova, ili ih vezuje drugarstvo sa srpskim vršnjacima. Oni takođe žele da nauče jezik i više o našoj kulturi – navodi Drago Obrić.
Ipak, za sada ni najmlađi član porodice Obrić neće pohađati privatnu dopunsku školu jer mu nije blizu, ali njegov otac očekuje da će se ovakva roditeljska inicijativa proširiti Švajcarskom „kao virus“. Za 600 franaka godišnje (oko 400 evra), deca u osmogodišnjoj školi pored srpskog jezika izučavaju istoriju, geografiju i osnove kulture. Uvedeni su i izborni predmeti, veronauka i kultura lepog ponašanja, u okviru koje je i folklorna sekcija. Učenici su uključeni i u kulturalna dešavanja koja organizuju Švajcarci, navodi naš sagovornik.
– Od naših učenika traži se tačnost i disciplina, a koristi se i metod švajcarske nastave, gde učenici imaju veliku slobodu komunikacije na predavanjima. Reforma obrazovanja, koja je počela u Srbiji prošle godine, nije dotakla dopunske škole na srpskom jeziku u Švajcarskoj, tvrdi on i dodaje, da se još uči iz prastarih udžbenika i stručne literature.
– Osim udžbenika, nova škola od Ministarstva prosvete Srbije traži još samo da bude i zvanično priznata – kaže Obrić.
Povod za osnivanje privatne srpske škole bilo je odbijanje Ministarstva prosvete Srbije da obnovi ugovor sa nastavnicom Violetom Brakus, iako su to zahtevali mnogi roditelji. Švajcarske vlasti su joj ipak dale boravišnu vizu, smatrajući da su joj roditelji njenih đaka novi poslodavci.
Pitanje ponosa
Hrvatske škole u Švajcarskoj odlično su organizovane, ali su državljani Hrvatske na popularizaciji i opstanku svoje kulture u inostranstvu neprestano radili još u vreme SFRJ.
– Kod njih je nacionalna boja u prvom planu, pa je i u školama istaknuta parola „Ponos je biti Hrvat“. NJih zbog toga niko ne dira, a mi, zbog strahovite satanizacije koju su trpeli Srbi u inostranstvu, moramo da pazimo na svaku reč ili gest – navodi naš sagovornik.
– Violeta Brakus dobila je otkaz upravo kad je počela da dovodi Švajcarce među nas i nas među Švajcarce, kada se povezala sa brojnim kulturnim i drugim institucijama. Presudilo joj je to što je javno progovorila o stanju i odnosima u dopunskim školama, i interesima ljudi u ambasadi SCG u Bernu, koji nemaju veze sa obrazovanjem – priča Obrić.
A ti interesi mogu se naslutiti već iz istorijata dopunskih škola, koje u Švajcarskoj postoje više od 30 godina.
– Posle raspada SFRJ, i dopunska škola je bila pred raspadom, a opstala je uz veliki napor roditelja – priča naš sagovornik. – NJom je, do pre nekoliko godina, rukovodila Politehnička akademija iz Beograda. Direktor te akademije Stanko Dragićević bio je i na čelu dopunske škole, a iza njega su ostale desetine tužbi u Švajcarskoj i matici, jer se nastavnicima, na ime plata, dugovalo i po 60.000 franaka. Posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine, popravile su se finansijske prilike, ali, nije uveden red kako će, i ko dobiti mesto nastavnika u Švajcarskoj.
Službenici ambasade SCG i roditelji danas su podeljeni u tabore. Na jednoj strani su protivnici privatnih škola, a na drugoj roditelji koji su odlučili da ih i dalje osnivaju.
– U Švajcarskoj živi već treća generacija naših iseljenika, sa ukupno 20.000 dece. Manje od 10 posto pohađa dopunsku školu na srpskom jeziku, jer je roditelje teško ubediti da upišu decu, a i deci je to dodatni napor pored redovne, švajcarske škole. Još je teže izboriti se za volju roditelja koji smatraju da je svaka novina rizik – ističe Obrić.
– Planiramo i susret sa novim ministrom prosvete LJiljanom čolić, kako bismo joj objasnili da koordinator za dopunske škole nije država, a da mi poziciju svoje države želimo da popravimo i tako što ćemo stvoriti lepšu sliku o SCG. Osim toga, finansiranje državnih dopunskih škola je na putu da bude ukinuto, jer roditelji više ne mogu da ih plaćaju.
