Albaharijum i u Bazelu

Kada pet profesorki srpske književnosti priredi i osmisli jedno književno veče, publika može samo da se prepusti i uživa. Veče u Bazelu posvećeno životu i stvaralaštvu Davida Albaharija ostaće svima u dugom sećanju.

Romana Radović, Jelena Todorović Lazić, Marija Gaćinović i Jelena Angelovski, četiri profesorke književnosti, koje žive i rade u Cirihu, osmislile su performans Albaharijum. Prošlog leta nas je, nažalost, napustio David Albahari, akademik i jedan od najboljih savremenih pisaca srpske književnosti, i to je ove četiri profesorke nagnalo da naprave omaž velikom čoveku i omiljenom književniku.

Druženja, pa predstava

Njihova privatna druženja postala se prave male književne radionice. Napravile su izbor iz njegovih tekstova, knjiga, intervjua, razgovara i zajedno uobličile “predstavu” Albaharijum. Svoj performans izvele su u decembru u Cirihu. Posle uspešne večeri u Cirihu, peta profesorka, njihova koleginica iz Bazela, Andrijana Adamović, pomislila je da je bazelska publika zaslužila da uživa u jednoj ovakvoj, neobičnoj književnoj večeri. U organizaciji Umetničkog centra Soko, a uz ogromnu podršku Šahovskog kluba Sorab, Albaharijum je doživeo reprizu u Bazelu. Saradnja Soraba i Sokola, a najpre njihovih predsednica, Živadinke Milosavljević, koju svi znaju kao Dinku i Andrijane, traje već godinama. Šahovski klub Sorab koristi prostorije kvartirskog sastajališta Lola. Na četvrtom spratu je potkrovlje protkano drvenim gredama, koje ima neku posebnu magiju. Energiju ovog prostora i divne bazelske publike već su iskusili naši najbolji dečji pisci, Dejan Aleksić i Stefan Tićmi. Posle dve književne večeri posvećene deci, Umetnički centar Soko je pomislio da je došao red i na jedno književno veče za odrasle.

Sabornost

Andrijana Adamović, čelnica UC Soko kaže za “Vesti” da je, čim je čula za projekat Albaharijum, poželela da ga što pre vidi i publika u Bazelu.

– Otkada Šahovski klub Sorab koristi prostorije Lola, kvartirskog sastajališta, dobili smo mesto za ovakve posebne događaje. Volim da ga zovem čardak ni na nebu ni na zemlji, i zaista, ko god je ušao u njega, osetio je magiju ovog prostora. Takva je bila i prva reakcija mojih koleginica. Oduševljene, odmah su počele da raspoređuju scene i scenografiju. Čitav performans odvija se na nekoliko punktova koji su raspoređeni u prostoru. Postavljanje stolica bilo je zanimljivo jer je osmišljeno da i publika sedi zrakasto, u sredini, i pomera se zajedno sa akterima. Ni sama nisam znala šta tačno da očekujem, ali nijednog trenutka nisam imala sumnju da će biti nešto izuzetno poznajući kreativnost mojih koleginica – priča Andrijana.

Dodaje da je veoma raduje i izuzetan odziv publike.

– Došli su ljudi iz Bila, Jure, Nemačke. Bili su predstavnici skoro svih bazelskih srpskih udruženja . Uvek težim toj nekoj sabornosti, a ovo veče nas je zaista ujedinilo. Upoznali smo i Dejana Milića, predsednika Udruženja umetnika “Uroš Predić” i dogovarali neke buduće saradnje.

Čarolija, pa apaluz

Kada je publika počela da pristiže, svi su bili zatečeni. Osetila se čak i nelagoda jer niko nije hteo da sedne. Nije se znalo da li su stolice u neredu i kako bi bilo ispravno sesti. Ali kako se približilo vreme početka, svi su se nekako smestili i čarolija je mogla da počne. Publika je putovala s Albaharijem kroz vreme i njegov život. Smenjivala su se scene i teme na aerodromu, u bioskopu, prisustvovali razgovoru s majkom i još nekim ljudima bitnim za njegov život. Teme su univerzalne i svako je mogao da se prepozna u njima: emigracija (posebno poznata ljudima u dijaspori) jezik, stil, porodica, identitet, kulturološke razlike… Promene uloga i scena pratila je muzika koju je sam Albahari izabrao. To su bile njegove omiljene pesme, a zna se da je čitavog života bio odan rokenrolu.

Dug i gromoglasan aplauz bio je nagrada za ogroman trud i entuzijazam neophodan da bismo imali jedan ovakav produkt. Na kraju su gledaoci postavljali pitanja i uživali u odgovorima elokventnih sagovornica, a razgovor se nastavio i kasnije u neformalnoj atmosferi uz neizostavnu zakusku koju je priredila Dinka, i uz čašu vina. Posebno je odzvanjalo pitanje: Može li čovek imati dva srca, dva doma.

Publika je posle programa bila raspoložena i za izjave, a Ana Milić ističe da je pažljivo izabrana univerzalna tema.

– To je tema koja je nama u dijaspori jako bliska. Osetila sam predanost i u svakom detalju sam prepoznala iskrene namere i autentičnost. Hvala autorkama.

Profesorke, a glumice

Andrijana Adamović je presrećna što su se sve kockice složile i što su svi uživali.

– Znala sam koliko su originalne i kreativne moje koleginice iz Ciriha, ali nisam znala da su i ovoliko talentovane za glumu. Baš su me oduševile. Mi jesmo u učionici na nekoj vrsti scene, ali čitati i govoriti, a u stvari glumiti, neki tuđi tekst pred publikom koja je na ovolikoj blizini, zaista nije nimalo lako za nekog ko se ne bavi profesionalno time. Svaka čast na svemu i hvala im što su tako entuzijastično sele na voz, donele sve potrebne rekvizite i priredile i nama u Bazelu jedan ovakav ugođaj. Veliki je trud iza svega ovoga i mogu samo da poželim da uskoro dobiju novu inspiraciju za neko novo putovanje u svet lepe literature – kaže Andrijana.

Biserni dan

Jelena Todorović Lazić kaže da je ovo bila ekskurzija četiri drugarice.

– Mirisi proleća u šmekerskom gradu Bazelu, okupanom suncem, divna, pažljiva publika i Albahari, njegov duh, reči, muzika… Na slikama ćete sigurno videti lica devojčica koje se igraju, i dalje duboko verujući u moć književnosti. Bio je ovo jedan od biser dana naših života.

Divno osmišljeno

Nataša Cmiljanović zahvaljuje autorkama i Andrijani na posvećenosti i organizaciji kulturnih događaja koji doprinose učvršćivanju i obogaćivanju odnosa dijaspore sa maticom, kulturom, identitetom kao i na mogućnosti za druženje i jačanje naše zajednice u rasejanju.

– Albaharijum je divno osmišljen koncept. Divne profesorke književnosti uspevaju da vrlo slikovito, na autentičan način uz puno topline i ljubavi, publici približe piščev život i stvaralaštvo kroz fragmente njegovih dela i muziku koju je voleo.

Kao u pozorištu

Dejan Todorović takođe smatra da je sve sjajno osmišljeno i odlično izvedeno.

– Na momente sam imao utisak da se nalazim u pozorištu. Potpuno drugačiji i snažniji utisak na mene su ostavili citirani odlomci iz knjiga u odnosu na to kako sam doživeo kada sam ih sam čitao. Bravo za “albaharijevke” i hvala im što su nam omogućile da nas sve pomalo dotakne duh našeg “književnog gospodina” Davida Albaharija.

Jasna poruka

Dejan Milić, predsednik Udruženja umetnika Švajcarske “Uroš Predić”, pre svega zahvaljuje Umetničkom centru Soko na toploj dobrodošlici i dobroj organizaciji.

– Iako nismo znali šta da očekujemo, bili smo veoma prijatno iznenađeni izborom i izvedbom teme koju su nam priredile četiri profesorke književnosti. Koncept večeri je van uobičajenih okvira sličnih okupljanja dijaspore u Švajcarskoj, profesionalno izveden u prijatnoj i intimnoj atmosferi. Čak i za one koji ne poznaju delo Davida Albaharija, poruka je bila jasna, navodila je na razmišljanje i na zanimljive razgovore posle predstave. Bilo nam je drago da upoznamo predsednike udruženja iz Bazela i okoline, a posebnu zahvalnost upućujemo domaćici večeri, Dinki, predsednici SSK Sorab.

Prelep omaž

Viktor Đurić navodi da mu je čast što je prisustvovao prelepom omažu velikom Davidu Albahariju.

– U nestvarnom druženju i isečcima iz Albaharijevog širokog opusa, profesorke iz Ciriha su nam pokazale na neuobičajen, ali vrlo ukusno spremljen način, performans sa dijalozima iz Albaharijevih dela. Hvala Andrijani i Dinki na velelepnoj organizaciji svega, a najviše sjajnoj publici koja je na kraju sve nagradila emotivnim aplauzom. I naravno, hvala Davidu Albahariju (vječnaja pamjat) što je postojao i svoju emociju preneo na nas čitaoce.

Više da se družimo

Sunčica Stanojlović ističe da je veče bilo fenomenalno.

– Moramo češće da pravimo nešto ovakvo, da se skupljamo i malo više da se družimo. Meni to posebno znači pošto sam u kolicima i imam malo kontakta sa ljudima. Znam da Umetnički centar Soko često organizuje razne događaje, ali ja ne mogu kolicima uvek da dođem. Ovaj prostor koji koristi Sorab, iako je na četvrtom spratu, ima lift i za mene je dostupan.

Dirljivo i emotivno

Jelena Angelovski kaže da je na ideju za kreiranje onoga što će kasnije postati Albaharijum došla Marija Gaćinović, koja, osim ljubavi prema književnosti, gaji i veliku strast prema pozorištu, naročito amaterskom i eksperimentalnom.

– Nas ostale nije trebalo mnogo nagovarati i uzbudljivo putovanje je započelo. Čitale smo, ponovo ili prvi put, Albaharijeve intervjue, romane, tekstove, i odlomci koje smo birale polako su se okupljali oko nekoliko čvorišnih tačaka: emigracija, jezik, pisanje, porodica. Razumljivo, to su bila i naša lična čvorišta, te je Albaharijum vrlo brzo iz omaža piscu prerastao u našu intimnu posvetu delu ovog velikog pisca i čoveka.

Usledili su meseci igre, oblikovanja dramskih minijatura na osnovu odabranih odlomaka, usklađivanja sa slikom i muzikom, prevođenja književnog teksta u dramski jezik.

– Rezultat je, pokazalo se, iako nesavršen i amaterski, za publiku, kao i za nas, veoma dirljiv i emotivan i svedoči još jednom o tome da se delo velikog pisca prepoznaje po tome što imamo utisak da se obraća baš lično nama – ističe Jelena Angelovski.