Švajcarski mediji uglavnom izbegavaju da spominju nacionalnost prestupnika koji su izazvali neki kriminalni čin ili su već osuđeni zbog nekog nedela. Nedavno je dogovoreno da se policiji poveri sloboda izbora hoće li u svojim zvaničnim saopštenjima navoditi i nacionalnost uhapšenih ili će to prećutati. Ovo drugo rešenje je češći slučaj nego otkrivanje podataka o narodnosti osoba iz „crne hronike“.
Međutim, ova pravila ne važe za stručnjake koji se bave statistikom i istraživanjima društvenih pojava, pa se ovih dana u lokalnom listu iz Soloturna pojavio tekst o agresivnosti mladih stranaca u kome su kao najveći grešnici pomenuti Albanci sa Kosova i Turci. U tom kantonu je svaki treći osuđeni prestupnik „sa prostora bivše Jugoslavije“, a pošto tamo ogromnu većinu spomenute grupacije čine Albanci sa Kosova, jasno je o kome se zapravo radi. Policija u svojim izveštajima za javnost najčešće napominje da je reč o državljanima Srbije i Crne Gore jer ti ljudi zaista nose pasoše koji to potvrđuju.
Poređenje sa Tamilcima
Autori opsežnog napisa o kriminalu među mladim strancima su zaključili tekst ocenom da nema opravdanja za agresivnost Albanaca sa Kosova i Turaka i suprotstavili im primer njihovih vršnjaka Tamilaca (iz Šri Lanke) koji su takođe iz siromašnih porodica, ali nisu skloni kršenju zakona zemlje u kojoj su našli mirno utočište.
Statistika je došla do saznanja da mladi stranci čine dve trećine ukupnog broja osuđenih (tog uzrasta) zbog počinjenih krivičnih dela nasilja nad drugima.
– Nacionalnost nije odlučujuća za siledžijsko ponašanje, već na to daleko više utiče socijalno poreklo prestupnika – rekla je u izjavi „Soloturner cajtungu“ Gabrijela Maurer iz Saveznog zavoda za statistiku.
Ona objašnjava da među mladim strancima ima daleko više onih koji potiču iz najsiromašnijih slojeva nego među njihovim švajcarskim vršnjacima.
Mada je manjina među mladim strancima sklona kriminalu i nasilju, domaćini ne žele ni to da prihvate i opravdaju zahtevajući da im se postave jasne granice ponašanja.
Fatalna jurnjava
Crne hronike švajcarskih listova su ovih dana bile pune izveštaja o nedelima Albanaca sa Kosova. U Cirihu su uhapšena dvojica 31-godišnjaka iz redova Albanaca sa Kosova koji su se bavili rasturanjem droge, u kantonu Jura je lišen slobode njihov 20-godišnji zemljak osumnjičen za brojne provale, a u Joni je osuđen na šest godina robije 24- godišnji Albanac sa Kosova koji je sa svojim zemljakom organizovao „privatnu trku“ duž autoputa da bi pri tom izazvali tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe (među njima i drugi „trkač“ i njegov suvozač).
– Oni moraju da prihvate temeljne vrednosti našeg društva – kažu Švajcarci zahtevajući od udruženja stranaca da se aktivnije nego do sada bore protiv siledžijskog ponašanja nekih njihovih mlađanih zemljaka.
Albert Vajbel je godinama vodio projekte za pomoć Kosovu. Kao dobar poznavalac tamošnjih prilika, ali i načina života Albanaca u emigraciji, on je listu iz Soloturna poverio svoje viđenje problema nasilničkog ponašanja podmlatka koji potiče iz tog dela Balkana.
– Kosovski Albanci su živeli u velikim porodicama pre dolaska u Švajcarsku.
„Drugačiji temperament“
Novinari švajcarskog lista su o ovom problemu razgovarali i sa predsednikom tamošnjeg humanitarnog udruženja kosovskih Albanaca koji već 25 godina živi u novoj sredini, a od pre pet godina je vlasnik švajcarskog pasoša. On je pokušao da objasni kako su Albanci „zapravo protiv nasilja“ i dodao „da se stidi zbog toga što je mnogo siledžija među njegovim mladim zemljacima u Švajcarskoj kao zemlji koja im je inače mnogo pomogla“. Kao razloge za nasilničko ponašanje naveo je to da „mnogi nisu dovoljno integrisani, da su loši đaci u školi i da su bez roditelja“. Sve to je zaokružio izjavom da „Kosovari imaju drugačiji temperament od Švajcaraca jer su impulsivniji, ali to ne bi smeo još dugo da bude izgovor za njihovo nasilničko ponašanje“.
Tamo su bili strogo odgajani, ali su u slobodnom društvu na Zapadu ostali bez autoriteta kakav je u zavičaju bio deda kao najstariji član porodice i nekima od njih sada nedostaju jasne granice dokle smeju ići – tvrdi Vajbel, dodajući da ni teška iskustva iz građanskog rata nisu izgovor za mlade Albance da budu nasilnici.
