Izjave albanskih zvaničnika na Kosovu menjaju se od prilike do prilike, ali ne zbog toga što su nesigurni u svoje ciljeve, već upravo suprotno. Cilj ostaje isti – potpuna nezavisnost Kosova, samo se oni prilagođavaju okolnostima. Tako se pre nekoliko dana kontroverzni premijer Hašim Tači u susretu sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom predstavio kao nepokolebljivi Evropljanin.
Nije prošlo ni pola godine od obraćanja Hašima Tačija kosovskoj Skupštini, kada je rekao da, što se tiče mogućnosti promena granica, on je, u ime vlade, kako je formulisao, međunarodnim prijateljima stavio do znanja da bi Albanci najlakše i najbolje mogli živeti u jednoj državi. Drugim rečima – ukoliko dodje do razgovora o statusu severa Kosova, biće radikalizovano albansko pitanje, odnosno otvorena opcija da se oni pripoje Albaniji. Kakvu bi lavinu takav potez izazvao u regionu, nije teško zamisliti. Zato je pretnja bila efikasna. Pre nekoliko dana Tači, posle najave da će dobiti Studiju o izvodljivosti, više ne pominje bilo šta osim pridruživanje Kosova Evropskoj uniji, ali uz to ističe da je kosovska vlada spremna da ispuni kriterijume i normalizuje odnose sa vlastima u Beogradu. Formulacija u dokumentu o proširenju Unije, o teritorijalnom integritetu Kosova, dovoljna je garancija da promene granica neće doći, pa je Tači promenio retoriku.
Sledeći korak nagovestio je savetnik predsednice Kosova Ramuš Tahiri koji je izjavio da su srpske institucije na severu Kosova realnost i da ih, kao takve, treba priznati. Objasnio je da su to institucije jedine koje su konstituisane posle izbora. Zaboravio je da su to bili izbori koje kosovske vlasti pokušale da spreče.U prvu ruku izjava je izazvala iznenadjenje, ali je prava namera brzo isplivala na površinu. Namera prištinskih vlasti jeste da se, pre početka pregovora Beograda i Prištine, kosovski Srbi privole na saradnju, pa možda predstave kao jedini autentični predstavnici sa kojima valja pregovarati. Teško da bi mogli izbaciti Beograd iz pregovora, ali bi mogli relativizovati njegovu ulogu. Uz iznenadno priznavanje srpskih institucija na severu, Tahiri stalno ponavlja da se predsednica Atifete Jahjaga sastala sa predstavnicima Srba sa severa Kosova. Srbi su odmah tu izjavu demantovali, rečima da Jahjaga nije ni prešla reku Ibar, a kamoli razgovarala s njima. Nikada nisam rekao da smo razgovarali sa strukturama ili lokalnim institucijama, ali smo razgovarali sa građanima“, objasnio je Tahiri za Radio Slobodna Evropa.
Korist od takvog taktiziranja je nesumnjiva. S jedne strane, Albanci se predstavljaju kao popustljivi i fleksibilni. S druge strane, takvom retorikom ništa neće izgubiti. Lako je savetniku da nešto kaže, pa porekne. To, medjutim, ne pada teško ni drugim albanskim predstvnicima. Oni su odlučili da na pregovore sa Beogradom krenu kada budu potpuno sigurni u ishod. Zato veoma pažljivo biraju reči kada razgovaraju sa evropskim posrednicima. Nikada ne govore ono što misle, već samo ono što je u tom trenutku korisno za projekat nezavisnog Kosova. Tako je evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je u Prištini da nastavak dijaloga sa Beogradom nije, sam po sebi, preduslov Kosovu za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Otvorio je mogućnost da albanska strana u pregovore udje kada joj to bude odgovaralo.
Iz svega je jasno – kada se biraju politička sredstva za postizanje nekog cilja, niko ne iskljčuje dvoličnost. Niko nije rekao da je istina jedino efikasno sredstvo. Pokazalo se da se najviše isplati reći ono što je potrebno, pa makar to bilo u potpunoj suprotnosti sa pravim namerama.
