ZAKONSKE INICIJATIVE
Aleksandar čotrić, državni sekretar
Početkom marta 2005. godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o državljanstvu Republike Srbije koji svojim liberalnim odredbama omogućava zainteresovanim građanima da na jednostavniji način i u kraćem roku dobiju državljanstvo Srbije.U odnosu na prethodni zakon, sadašnji proširuje broj kategorija lica koja mogu da podnesu zahtev za dobijanje državljanstva, ne zahteva prebivalište na teritoriji Srbije, odricanje od prethodnog državljanstva, kao ni poznavanje srpskog jezika.
Inicirajući ovaj Zakon, Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije želelo je da izađe u susret brojnim zahtevima građana rođenih na teritoriji prethodne Jugoslavije, iseljenicima iz Srbije, njihovim potomcima, supružnicima naših državljana i onim ljudima kojima je iz političkih i ideoloških razloga oduzeto državljanstvo Srbije. Brojni građani koji su predali zahteve u Srbiji, ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima SCG čekali su, na osnovu prethodnog Zakona o državljanstvu, i po nekoliko godina na odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova. Pojedini pripadnici naše dijspore po sedam i više godina nisu mogli da ostvare pravo na naše državljanstvo, a među njima su bili i episkopi Srpske pravoslavne crkve u rasejanju.Zbog toga je intencija novog Zakona da se hitno postupa u ovakvim slučajevima i da se smanji broj neophodnih dokumeneta koji se podnose uz zahtev. Novina u Zakonu je i potpisivanje Izjave kojom podnosilac zahteva priznaje Srbiju za svoju državu.Kada je Zakon stupio na snagu, pojavio se još jedan problem: po još uvek važećim propisima SR Jugoslavije o administrativnim taksama, za dobijanje državljanstva trebalo je uplatiti 500 evra! Ovaj iznos bio je previsok i za podnosioce u najbogatijim zemljama Zapada, zbog čega je Ministarstvo za dijasporu iniciralo usvajanje republičkog zakona kojim je propisana taksa smanjena skoro pet puta. Očekujemo da će u narednim mesecima i godinama desetine, pa i stotine hiljada ljudi postati državljani Srbije koristeći se pogodnostima aktuelnog Zakona. Ovo „pojačanje u ljudstvu“ biće od ogromnog značaja za našu zemlju u demografskom, političkom, diplomatskom, ekonomskom i turističkom pogledu. Bilo koji da su motivi uzimanja državljanstva – samo emotivni, izbegavanje viznog režima, radi investiranja, nasleđivanja, ili neki drugi, korist je velika, i za nove posednike srpskih dokumenata, i za državu i društvo u celini. Zahvaljujući sličnom zakonu, broj državljana Hrvatske uvećan je u protekloj deceniji za više od tri stotine hiljada ljudi iz dijaspore. Glasanje u inostranstvuNa predsedničkim izborima 2004. godine državljani Srbije koji žive i rade u inostranstvu po prvi put su, posle dužeg vremena, imali mogućnost da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da se ovo pravo ostvaruje uz prethodnu registraciju, isključivo u prostorijama ambasada i konzulata SCG i uz uslov da se na jednom biračkom mestu za glasanje prijavilo najmanje sto upisanih glasača. Ovakav način glasanja pokazao je nedostatke – glasači bi do najbližih biračkih mesta morali da putuju i po nekoliko hiljada kilometara, pa je zato glasalo malo više od osam hiljada birača, a putni i drugi troškovi članova biračkih odbora su bili previsoki. Zato je Ministarstvo za dijasporu iniciralo izmenu izbornih propisa, kako bi se državljanima Srbije u inostranstvu omogućilo glasanje putem pošte. Prema predlogu Ministarstva, birači bi se prijavili nadležnom DKP-u, dobili izborni materijal na kućnu adresu i, pošto bi glasali, poštom bi poslali glasačke listiće. Ovakvim glasanjem, znatno veći broj naših državljana mogao bi da koristi jedno od osnovnih ustavnih prava, a ukupni troškovi bili bi neuporedivo manji i za njih, i za državu kao organizatora izbora. Većim učešćem rasejanja u izbornom procesu, ostvaruje se i temeljni cilj Ministarstva za dijasporu – uključenje iseljeništva u društveni, javni, politički i ekonomski život Srbije. Očekujemo da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je nadležno da predlaže izmene izbornih zakona, uzeti u obzir inicijativu Ministarstva za dijasporu i da će i našim državljanima van Srbije biti omogućeno da u dijaspori glasaju poštom, poput, recimo građana BiH. Popis dijaspore S obzirom na to da srpsko iseljništvo postoji oko 200 godina, a da nikada do sada nije utvrđen tačan broj državljana Srbije i građana srpske nacionalnosti u inostranstvu, postoji izražena potreba da se obavi popis dijaspore. Prema poslednjem popisu stanovništva obavljenom u Srbiji 2002. godine, van njenih granica živi 414 hiljada ljudi, što po oceni i Republičkog zavoda za statistiku i institucija koje se bave pitanjima dijaspore, ni izbliza ne odgovara stvarnom stanju. Procene o broju srpske dijaspore kreću se u velikom rasponu od dva do četiri miliona. Popisom bi se utvrdio broj državljana Srbije u inostranstvu – bez obzira na nacionalnost – koji imaju samo srpsko dravljanstvo, onih koji imaju i strano državljanstvo, i pripadnika srpskog naroda koji nisu državljani Republike Srbije. Popisom se, takođe, želi doći do podataka o nacionalnoj, verskoj, polnoj, obrazovnoj, starosnoj i socijalnoj strukturi građana koji će biti obuhvaćeni popisom. Ministarstvo za dijasporu obrazovalo je Komisiju za izradu modela Zakona o popisu Srba i državljana Republike Srbije u čiji sastav su, pored predstavnika Ministarstva, ušli u stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta za uporedno pravo. Komisija je izradila prednacrt Zakona u kojem se ističe da u javnom pozivu za učešće u popisu mora biti izričito naveden spisak pitanja na koja učesnik odgovara, da je svrha popisa poboljšanje političkih, ekonomskih i kulturnih veza između matice i dijaspori, da svrha popisa niej vođenje vojne ili poreske evidncije i da učesnik u popisu nije obavezan da odgovori na sva pitanja, kao i da je za svako otkrivanje i nezakonito korišćenje individualnih podataka predviđena krivična odgovornost. U ovom velikom i značajnom poslu neophodno je učešće brojnih organa i institucija, zbog čega je predviđeno da će nosioci posla biti Nacionalni savet, Biro za popis, Regionalne popisne komisije u inostranstvu, Osnovne popisne komisije u inostranstvu, Popisne komisije na graničnim prelazima u zemlji i Opštinske izborne komisije. Popisni obrasci biće objavljeni u Službenom glasniku, a nalaziće se i na internet prezentacijama Ministarstva za dijasporu (www.mzd.sr.gov.yu) i Republičkog zavoda za statistiku (www.statserb.sr.gov.yu). Kada Zakon o popisu bude usvojen, a očekuje se da to bude do kraja godine, odluku o datumu početka i završetka popisa doneće Vlada Republike Srbije, na predlog Nacionalnog saveta, s tim što odluka o određivanju perioda u kojem će popis biti sproveden, mora biti donete i objavljena najmanje 90, a najviše 180 dana pre nego što popis započne, kak bi se ostavilo dovoljno vremena za oglašavanje i pozivanje dijaspore da učestvuje u popisu. Zakon o amnestiji i Mogućnost otkupa vojnog rokaSkupština Srbije usvojila je 17. aprila ove godine Zakon o amnestiji koja se odnosi na lica koja su od 7. oktobra 2000. godine do stupanja Zakona na snagu, učinila krivična dela neodazivanja vojnom pozivu i izbegavanja vojne službe. Amnestija obuhvata oslobađanje od krivičnog gonjenja, oslobađanje od izvršenja kazne i brisanje osude, ali ne oslobađa služenja vojske. Vojni obveznici koji su sada amnestirani od krivičnog gonjenja, i dalje moraju svoju obavezu regulisati na zakonom propisani način. Većina krivičnih prijava ticala se vojnih obveznika koji se nalaze u inostranstvu. Mladići koji žive u inostranstvu zaista iz opravdanih razloga nisu dolazili u otadžbinu da služe vojni rok. Zaposlani jer bi ostali bez posla, a đaci i studenti jer bi prekinuli školovanje, bez mogućnosti, ili sa malim izgledima da ga nastave. Mnogi naši državljani su iz straha da će na graničnim prelazima biti uhapšeni i prinudno upućeni u vojne jedinice, odlučili da se odreknu našeg državljanstva, dok neki po desetak godina nisu dolazili u Srbiju i tako su prekidali veze sa svojom zemljom. Rečju, na gubitku su bili i vojni obveznici i država. Zato je Ministarstvo za dijasporu iniciralo u Vladi Srbije i resornom Odboru za odnose sa Srbima izvan Srbije republičkog parlamenta donošenje Zakona o amnestiji za neodazivanje vojnim pozivima. Ovaj Zakon pozdravljen je od celokupne srpske dijaspore i demokratske javnosti u Srbiji, a protiv njega su bile samo stranke bivšeg režima koje su i glavni krivci što se u poslednjih 15 godina toliko uvećala srpska dijaspora. Zakon o amnestiji, ma koliko bio potreban i značajan, ne rešava trajno problem vojnih obveznika iz inostranstva. Oni su i dalje obavezni da ispune svoj dug prema državi čiji pasoš poseduju. Zakon, ipak, omogućava da posle puno godina ti mladi ljudi, pre dobijanja novog poziva, konačno dođu u Srbiju i vide se sa svojim najmilijima, kao i da regulišu svoje obaveze. Kao „bajpas“ do profesionalizacije Vojske, koja se po najavama iz Ministarstva odbrane očekuje 2010. godine, predviđeno je usvajanje novog Zakona o odbrani koji će omogućiti regulisanje služenja vojnog roka isplatom naknade za oslobođenje od vojne obaveze. Ovaj Zakon, međutim, čeka ishod referenduma u Crnoj Gori i rešavanje pitanja – da li će odbrana ostati u nadležnosti državne zajednice, ili će se rešavati u skupštini samostalne Srbije. Zakon o dijasporiMinistarstvo za dijasporu radi i na modelu Zakona o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu – skraćeno, Zakon o dijaspori. Ovaj zakon ima za cilj da reguliše položaj naše dijaspore u odnosima sa maticom i da na neki način kodifikuje materiju iz ove oblasti, pa se zato pominje i kao svojevrsan „Ustav dijaspore“. Obuhvataće pitanja obrazovanja na srpskom jeziku u inostranstvu, izdavanje legitimacija Srbima stranim državljanima, oslobađanje od viza i dozvola za boravak, prava na putne povlastice, pravo na stipendiranje u Srbiji. Takođe, regulisaće imenovanje poverenika Ministarstva za dijasporu u inostranstvu, otvaranje kancelarija za dijasporu u lokalnim samoupravama i saradnju sa srpskim udruženjima. Zakonom će biti uređena posebna prava pripadnika srpskog naroda koji živi u inostranstvu u cilju očuvanja, promovisanja i razvoja njihovog etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta, kao i radi uspostavljanja, održavanja i razvoja institucionalnih veza sa maticom.
