Srpsko Ministarstvo prosvete postavilo je u septembru Aleksandru Radović, koja živi u Ženevi, na dužnost koordinatora dopunske nastave na srpskom jeziku za Evropi. Po povratku u domovinu Milene Vraneš, koja je „stolovala“ u Štutgartu, rečeno je da će se taj posao ubuduće obavljati iz Beograda. Na sreću, i đaka i nastavnika, kompromisno rešenje je nađeno i ona je tu da se uhvati u koštac sa brojnim problemima obrazovanja naše dece u dijaspori.
– Poslednjih godina sam bila deo tima Ministarstva prosvete koji je radio na poboljšanju kvaliteta izvođenja dopunske nastave u inostranstvu. Upravo se radi na dugo očekivanom Pravilniku za dopunsku nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu, a u taj posao su uključeni savetnici iz više sektora Ministarstva prosvete, kao i savetnici iz MIP-a, Ministarstva dijaspore i vera – kaže naša sagovornica.
Mišljenja je da sistem dopunske škole u pečalbi nije loš, ali ga treba stalno unapređivati, obogaćivati kvalitetnim programima, udžbenicima, seminarima, posetama Srbiji… Udžbenici za decu u dijaspori, koji moraju biti drugačiji od onih iz kojih uče njihovi vršnjaci u matici, i danas su „bolna tačka“ dopunske škole. I pored silnih obećanja naši učitelji u Evropi i dalje se dovijaju kako znaju i umeju.
Privatne škole
– U Švajcarskoj postoje i dve privatne dopunske škole, nastale devedesetih godina prošlog veka. čini mi se da je pravi put za te škole, a
možda neke buduće, obraćanje Ministarstvu prosvete. Pozdravljam sve nastavnike koji ulažu napore da naš jezik uči što veći broj dece – istakla je koordinatorka Radović.
– Po objavljivanju Pravilnika i posebnog programa za đake u dijaspori, stići će i udžbenici koji će olakšati posao nastavnicima. Izdavači u Srbiji izuzetno su zainteresovani da udžbenici za dopunsku nastavu na srpskom jeziku dođu do naše dece rasejane svetu – kaže Aleksandra Radović.
Nastavnici u dijasporu slažu se sa ocenom da je dobro što koordinator za dopunsku školu ponovo „sedi“ u Švajcarskoj.
– Ovde ima više od 2.000 đaka i mislim da su za to najzaslužniji nastavnici koji ovde rade. Nastavnici koji su godinama u Švajcarskoj, ulažu veliki trud i zato su im učionice pune. U Nemačkoj imamo u nekim pokrajinama integrisanu nastavu, ali zato u Baden Virtembergu imamo više od 700 dece. Berlin i Hamburg već imaju potrebu za više nastavnika, Pariz takođe, kao i Strazbur. U Grčkoj imamo učitelja Peđu, koji je uspeo da u Solunu ima više od 100 đaka, ali i da napiše Bukvar, koji je sjajan.
Srbija je svojevremeno napravila pozitivan gest ukidanjem plaćanja školarine rasteretivši time porodične budžete, ali Aleksandra Radović kaže da će biti još pozitivnih vesti i poručuje roditeljima u dijaspori: „Šaljite decu u dopunsku školu, Srbija i Vaša deca zaslužuju svaki trud“!
