Bajka Kerola Luisa govori o Alisi u zemlji čuda, a moja bajka mogla bi da glasi „Alisa u čudnovatoj zemlji Srbiji“.
Dve sedmice u otadžbini proletele su mi kao dva dana, u najlepšem snu. Bile su izuzetno korisne za mene koja sam rođena, školovala se i odrasla u Americi, a danas živim u Atlanti gde nakon studija, magistrature i rada u Institutu za aerodinamiku i tehnologiju, te kompanijama „Koka kola“ i „Lokhid. Martin end Mekdonel Daglas“ imam sopstveni biznis kao nezavisni konsultant za strateško planiranje i razvoj.
Mada sam već nekoliko puta dolazila samo u Beograd, iz kojeg su se moji roditelji 1967. godine odselili u Sjedinjene Američke Države, sada su me ljudi u zapadnoj Srbiji već na prvom koraku osvojili neposrednošću, prekrstivši odmah moje ime Elis ( Alice ) u Alisu jer im, kako su mi rekli, bolje zvuči uz moje srpsko prezime Savić.
Boraveći sada u Srbiji, bolje sam upoznala mnoge vrline svog naroda i način seoskog života, uživala u bajkovitim krajolicima zapadne Srbije i Podrinja, videla Zlatibor, LJig, Ivanjicu, Loznicu, Šabac, Banju Vrujci… Predeli i priroda pored Drine su nestvarno lepi. Zaista je sve tako romantično, ljudi su divni, to bi trebalo da vidi i doživi ceo svet koji nije ni svestan šta sve Srbija ima, a naročito Amerikanci.
Prvih dana bilo mi je neverovatno što sam svuda dočekana s radošću i kao najrođenija ugošćena kod ljudi koje sam tek upoznala. Vremenom, oduševila me je spoznaja da ljudi ovde, za razliku od materijalnog blagostanja u Americi, s ponosom drže do tradicije, umeju da žive spontano i u siromaštvu, nije im najvažniji samo materijalni momenat, već pre svega kvalitet života kroz duhovne sadržaje, emocije i međusobnu povezanost u dobru i zlu. Ali, imaju i jaku volju da stiču nova znanja i idu napred u korak sa svetom, u svemu onom što je dobro.
Posebno su me fascinirale žene u Srbiji, njihova ogromna energija da svuda stignu i sve postignu. Istovremeno su požrtvovane majke i sposobne domaćice koje, kako se ovde kaže, gotovo ni iz čega, od jednog umeju da stvore dva dinara. Uz to su vične i drugim poslovima, uvek spremne da doprinesu uvećanju kućnog budžeta. Bilo mi je zato posebno zadovoljstvo da kao konsultant za strateško planiranje i razvoj, u okviru Mentorskog programa srpske dijaspore, koji su inicirali Oganizacija za međunarodnu pomoć i razvoj (IRD) i Kongres srpskog ujedinjenja (KSU) iz Amerike, volonterski radim sa ženama u zapadnoj Srbiji, da onima koje se bave rukotvorinama držim treninge u oblasti marketinga, prodaje, upravljanja organizacijama i podizanja proizvodnih kapaciteta.
Oduševila me je njihova znatiželja i spremnost da nauče kako da najkvalitetnije urade dugoročne strateške planove i ispitaju tržište, da ozbiljnom analizom dođu do spoznaje ko su im najbolji kupci, ali i da utvrde slabosti konkurencije,zatim kako da formiraju cene i promovišu svoje proizvode, kako da ostvare izvoz na strana tržišta. Nijednog trenutka nije mi bilo teško da im objašnjavam i da ih savetujem, da sva svoja znanja magistra iz oblasti menadžmenta i radnog iskustva u sferi međunarodnog biznisa stavim u funkciju pomoći tim vrednim i sposobnim srpskim ženama. Nadam se da sam im bila od koristi.
Ovaj radni boravak u zemlji mojih predaka duhovno me je osnažio, proširio mi vidike. Na osnovu svog iskustva preporučila bih i drugim našim mladim stručnjacima iz dijaspore da dođu, da stručnim znanjem i radnim iskustvom u određenom poslu pomognu Srbiji da u privrednom i ekonomskom smislu krene u korak sa savremenim svetom.
