Savetnik Tonija Blera u svojim Dnevnicima: Vesli Klark želeo da napadne oružjem koje ostavlja pustoš. Bler insistirao na kopnenoj intervenciji
APRIL je 1999. Jedva nedelju-dve posle početka NATO bombardovanja Jugoslavije pakt je u rasulu. Koalicija ne ume da definiše svoje ciljeve, Milošević se ne predaje, a Srbi pobeđuju i u medijskom ratu. General Vesli Klark priznaje da je rat na ivici propasti i lomi se oko odluke da li da Srbiju napadne dotad nepoznatim razornim bombama.
Ni britanska javnost više nije sigurna da je intervencija opravdana, ali britanski premijer Toni Bler zalaže se za kopneni napad na Srbe, što bi moglo da pocepa saveznike.
– Jedino što je Dauning stritu preostalo je da upotrebe mene – piše Alister Kempbel, Blerov sekretar za medije, glavni strateg medijskog rata protiv Srbije, i najčuveniji britanski spin doktor, u drugom delu svojih Dnevnika, koji će biti objavljeni 20. januara.
Britanski Gardijan juče je preneo izvode iz knjige Moć i ljudi. U njoj se, na 320 stranica nastalih od proleća 1997. do poslednjeg dana aprila 1999, opisuju događaji koji su doveli do bombardovanja Jugoslavije, ali i prvih mesec dana rata.
KEMPBEL ZA NOVOSTI: TAJNE TEK STIŽU NOVOSTI su u subotu uspele da dođu do Alistera Kempbela. – Dobar deo ove knjige bavi se ratom na Kosovu, a o tome će, sa svim detaljima, biti još više u trećem delu mojih dnevnika, koji su u pripremi – kratko nam je rekao Kempbel.
Zadatak glavnog aduta Tonija Blera bio je da ukroti zapadnoevropske medije u opravdanost agresije, da sakrije sve što bi moglo da uznemiri tamošnju javnost.
– Gubili smo propagandni rat protiv Srba – piše on u petak, 2. aprila 1999.
– Toni Bler je zvao ranije i želeo je da se stvari jako ubrzaju. Razgovarao je sa Bilom Klintonom o malodušnosti vojne strategije.
Nedelju dana kasnije, 8. aprila, Kempbel je počeo da smišlja novu strategiju za međusobnu komunikaciju:
– Milošević je imao potpunu kontrolu nad svojim medijima, a naši su bili osetljivi na ono što su oni objavljivali. Mogli bismo da izgubimo bitku za javno mnjenje. Ako spustimo gard, imaćemo problema da ovo nastavimo u nekoliko država NATO.
Narednog petka, 16. aprila, Kempbel je otputovao u Brisel. Tamo je počeo da podučava Džejmija Šeja, direktora komunikacija NATO-a, ali i generale NATO-a, o novom pristupu medijima.
DEZINFORMISANjE NEMAčKI kancelar Gerhard Šreder pitao me je kako teče naša kampanja dezinformisanja. Rekao sam mu da bi sve išlo mnogo bolje da se uključe i Nemci. Toni Bler je odveo Bila Klintona u posebnu prostoriju, gde ga je opet pritiskao oko kopnenih snaga. SAD treba jasno da kažu da će biti spremne kada za to dođe vreme. Ali, rekao mi je da je Bil bio jako kolebljiv. (Nedelja, 25. april 1999)
– Glavnokomandujući snaga, general Vesli Klark, rekao mi je: Sviđa mi se mnogo toga što ste rekli. Da ne okolišam, moramo nešto da preduzmemo, jer smo na ivici propasti.
Blerov savetnik žalio se Klarku na to da generalima u medijskoj kampanji nedostaje disciplina koja se očekuje od vojske.
– Objasnio sam mu da nisam zaluđen slobodom medija, i zaista sam osećao da ponekad previše kažemo. Rekao sam mu da ne bih prikazao napad na voz (u Grdeličkoj klisuri, 12. aprila 1999, prim. V. N.). To nam nije išlo u korist. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoima.
Potkraj aprila, kako je bombardovanje odmicalo bez vidljivih rezultata, Toni Bler je postao nestrpljiv. Želeo je da NATO uđe u Srbiju kopnenim snagama, što se nije dopalo mnogima u Vašingtonu.
– Bler je rekao da će otići da ubedi Bila (Klintona), jer se ovako nešto ne može izvesti bez SAD. Da mu kaže da nećemo moći da se tek tako izvučemo – kaže dnevnički zapis od 22. aprila. – Neprestano je ponavljao da je to moralno pitanje. Bio je sav usplahiren, i iako je na sebi imao samo gaće i čarape, bilo je teško ne shvatiti ga ozbiljno. Ukoliko bi se sve ovo okončalo traljavim dogovorom, nikada više ne bismo mogli da pošaljemo naše snage u neku sličnu intervenciju.
Blerov plan, ipak, nisu podržavali ni Gerhard Šreder, ni Žak Širak, ni Boris Jeljcin.
U jednom od poslednjih zapisa, Kempbel opisuje ručak sa Veslijem Klarkom, 27. aprila, u jednom zamku blizu Brisela.
– Rekao mi je da postoji bomba koju žele da upotrebe i koja može da uništi prostor veličine četiri fudbalska igrališta, a da se tek tada aktiviraju granate, pa se šteta još proširi. Kazao je da Srbi ne znaju da imamo ovo oružje. Pitanje je samo da li da ih upozorimo, ili da je jednostavno upotrebimo? Rekao sam mu da nam jave ranije ako odluče da je upotrebe, kako bismo mogli da smislimo odgovarajuće objašnjenje.
IZMISLIO SADAMOVO ORUŽJE
ALISTER Kempbel, rođen 1957, sin škotskog veterinara Donalda, počeo je da se bavi novinarstvom još u srednjoj školi. Kada je imao 27 godina, postao je novinar političke rubrike Dejli mirora, jedinog otvoreno laburističkog dnevnog glasila u Britaniji.
Kada je 1994. Toni Bler postao lider laburista, Kempbel je prešao na mesto njegovog portparola. Osmislio je kampanju novih laburista i ubedio čak i okorele desničarske medije da podrže Blera na izborima.
Osim što se bavio NATO bombardovanjem Jugoslavije, njegov najveći profesionalni uspeh bio je pridobijanje britanske javnosti za rat u Iraku. To je uradio, kako će se kasnije ispostaviti, bezočnim lažima, plasiranim 2002. i 2003, da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje. Ništa slično nikada nije pronađeno u Iraku.
Osvrćući se na taj slučaj, u jednoj izjavi krajem 2003, kazao je:
– Ma ‘ajte, molim vas, zar ste zaista mislili da ćemo nešto pronaći?
Alister Kempbel veliki je navijač fudbalskog kluba Barnli.
