Lakše biti ministar nego sekretarica!
Za obavljanje visokoodgovorne funkcije ministra, od koje zavisi sudbina države u reformisanoj vladi Mirka Cvetkovića, nije neophodno fakultetsko obrazovanje.
Sudeći po biografijama aktuelnih ministara, dovoljno je poznavanje rada na računaru, iskustvo u predvođenju demonstracija, partijska knjižica i, uglavnom, poreklo iz Beograda.
Istovremeno, da bi sekretarica u nekoj renomiranoj firmi dobila posao, ona mora da ima diplomu, zna bar dva strana jezika i ima minimum petogodišnje iskustvo u tom poslu.
Iako izaslanik Ujedinjenih regiona Srbije, ministar ekonomije Nebojša ćirić kao da se stidi svoje rodne grude. U biografiji prosleđenoj poslanicima navedeno je da je rođen u Beogradu, dok na sajtu vlade i ministarstva koje vodi piše da je rodom iz Bora. Obrazovao se po Londonu, ali od 2005, pa do danas nikako i da magistrira. Doduše, radno iskustvo počeo je da stiče još 1996/97. godine u marketinškoj kompaniji Ogilvy & Mather u Beogradu (kojom je u to vreme gazdovao i Vladimir – Beba Popović). Slučajno ili ne, izostavio je da navede da je pre toga prvi posao dobio na Univerzitetu Braća Karić, gde je radio kao honorarni asistent, ali sada nije propustio da istakne da je kandidat za članstvo u Američkom udruženju procenitelja, što bi trebalo da nas ubedi da je dostojan ministarske fotelje. Kao najstariji igrač u Cvetkovićevom timu, ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić priložio je jednu od najširih biografija iz koje saznajemo da je na fakultetu diplomirao, pa čak i da je vojsku odslužio. Potom sledi saga o njegovom zaposlenju u Saobraćajnom institutu CIP na čijem čelu daje neizbrisiv pečat njegovom razvoju. Mrkonjić se pohvalio i da je rukovodio izgradnjom autoputeva i pruga uzduž i popreko bivše Jugoslavije, sagradio fantastičnih 1.300 mostova, 120.000 hektara urbanističkih planova…. S ponosom ističe i nagradu AVNOJ-a i orden rada sa zlatnim vencima.
Najopširnijom (i verovatno najrespektabilnijom) biografijom ipak se predstavio ministar zdravlja Zoran Stanković, po zanimanju patolog, koji je, za razliku od većine drugih ministara, istakao i da je osposobljen za samostalni rad na kompjuteru.
Iz biografije Olivera Dulića može se zaključiti da se kao ortopedski hirurg po profesiji za ministara ekologije, rudarstva i prostornog planiranja kandidovao kao jedan od lidera studentskog pokreta (1996/97), ali i time što je poliglota budući da govori engleski, a služi se nemačkim, mađarskim i norveškim jezikom. Pored toga što je prošao celokupnu stranačku hijerarhiju u Srpskom pokretu obnove, Srđan Srećković se za ministra vera i dijaspore takođe preporučio aktivnim učešćem u svim antirežimskim mitinzima i demonstracijama zaključno sa 5. oktobrom 2000.
Profesionalni partokrata
Na osnovu priložene biografije ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića može se zaključiti da je profesionalni partokrata, čime je, čini se, zaslužio ministarsku fotelju. Nakon osmogodišnjeg radnog staža u advokaturi, Petrović je 2000. godine seo u predsedničku fotelju opštine Šabac, što mu je otvorilo put za kasniji poslanički, te jednogodišnji ministarski mandat za resor pravde, pri čemu je već sedam godina pri samom vrhu DS.
Predaje i piše knjige
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović diplomirao je i doktorirao (na temu odnosa manjina) na Fakultetu političkih nauka, a pored ministarskih obaveza, stiže da predaje i na Univerzitetu Megatrend u Beogradu. Izdao je i nekoliko knjiga (među kojima i Manjine na Balkanu), a pride poznaje i koristi rad na računaru.
Vratio himnu i grb Srbiji
Pored toga što nije fakultetski obrazovan, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković tvrdi da nije ni član stranke G17 plus, čiji je počasni predsednik od 2006. Kao jednu od preporuka navodi i to što su na njegov predlog i njegovim potpisom jednoglasnom odlukom Skupštine 2004. godine Srbiji vraćeni grb, zastava i himna. Stekao je izdavačku kuću Stubovi kulture, stan od 32 kvadrata u Rakovici, auto marke rover i ušteđevinu od 11.000 evra. Da je vredan fotelje, ubeđuje nas i time što krije privatan život i ne demantuje medijske napise.
