Amarcord

Ako Srbija zaista hoće svetu da pokaže drugačiji imidž od loše predstave koja o njoj još vlada, krajnji je čas da se osloni na svoje uglednike koji žive u tim sredinama. Da ih između ostalog proglasi za počasne ili ambasadore dobre volje, redovno konsultuje kako da se otadžbina najbolje...

Srpsko hrišćansko nasleđe Amerike je monografija na 1000 strana, u punom koloru, u tvrdom povezu, sa preko 900 kolor reprodukcija najznačajnijih istorijskih ličnosti, crkava, manastira, fresaka, ikona i drugih umetničkih i istorijskih predmeta. Sadrži tekstove istaknutih istoričara, teologa, umetnika i drugih pisaca. U naučnom, kulturnom, umetničkom i istorijskom pogledu, uz obilje nepobitnih istorijskih činjenica i bogati ilustrativni materijal, ova monografija dokumentuje istorijski i duhovni identitet srpskog naroda u Americi i služi kao znamenje svima nama i svim budućim generacijama Srba i Srpkinja da, uprkos svim istorijskim iskušenjima, osiguraju trajanje svog nasleđa. Na osnovu raspoloživog materijala iz arhivske građe prikazan je život i rad srpskih pravoslavnih eparhija, crkveno-školskih opština, parohija o drugih organizacija u Americi i Kanadi. Naši iseljenici u Americi i Kanadi sačuvali su hrišćansku veru i svest da pripadaju srpskom narodu zahvaljujući svojoj Crkvi. Osniv..

Dijaspora još ne zna o timu za Kosovo „Stotinu babica, a posao svršen“ Iako je Odbor za Srbe van Srbije u saradnji sa Ministarstvom dijaspore u petak obrazovao tim za izradu plana za doprinos dijaspore očuvanju suvereniteta Srbije nad teritorijom Kosmeta, mnogi viđeniji naši ljudi iz inostranstva o tome nisu...

Predstavnici dijaspore pripretili Vladi juče u Beogradu Pare ili tužba Sudu u Strazburu Ukoliko do oktobra Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom ne reši problem u vezi sa 4,5 miliona evra Fonda rasejanje za maticu, koji su propali u stečaju „Beogradske banke“, Sabor matice i rasejanja podneće tužbu Evropskom...

Postojimo u virtuelnom svetu od 2001. godine. Trenutno imamo arhivu od 35.295 tekstova. Svakoga dana poseti nas preko 4.000 posetilaca Posetioci sajta pregledaju 600.000 stranica mesečno. Novine se čitaju preko 2 minuta u proseku. Svakoga dana posetioci ostave oko 20 poruka i komentara. Svima Vama se zahvaljujemo na vernosti i podršci tokom ovih 20. godina. Redakcija...

POSLE USVAJANJA ZAKONA U SKUPŠTINI SRBIJE MILION PASOŠA ZA DIJASPORU • Prema procenama Ministarstva za dijasporu sigurno postoji nekoliko stotina hiljada, a možda čak i milion onih koji traže i očekuju da dobiju srpsko državljanstvo Zakon o državljanstvu Republike Srbije, koji je usvojen ove nedelje, ubrzaće postupak sticanja državljanstva, omogućiti dvojno...

Klubovi postaju tzv. kulturni centri Nema štete, nema ni koristi Osveštavanjem vode, molitvama, himnom „Bože pravde“ i duhovnom besedom protonamesnika parohije u nedelju, 10. jula, u Štutgartu je i zvanično otvoren Srpski kulturni centar, koji se do februara ove godine zvao Klub Jugoslovena. - To vam je moda koja je ovde...

Rođena je u Zapadnoj Virdžiniji 1881. godine i još kao beba ostala je bez majke. Možda je nju ta praznina iz detinjstva i naterala kasnije da brine o siročićima, slabima i ugroženima. Prvi Srbin, koga je Mejbl u životu upoznala bio je Nikola Tesla. Videla ga je i sa njim porazgovarala u Čikagu 1893. godine na Svetskoj izložbi posvećenoj 400-godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike. Njen otac bio je inženjer i prijatelj Vestinghausov, pa je tako i trinaestogodišnja Mejbl prisustvovala velikoj njegovoj i Teslinoj pobedi nad Edisonom u čuvenom „ratu struja". Za vreme Teslinog predavanja ugašeno je svetlo i sevnule su munje. „Gromovnik" Tesla osvetlio je izložbu, a potom upitao devojčicu Mejbl šta joj se dopalo? Odgovorila je: „Vi i vaše munje". Možda je baš taj trenutak bio pečat koji je predodredio da Mejbl kasnije postane učesnik i svedok velikih istorijskih događaja u Srbiji. Kada je imala 21. godinu, na jednom balu u američkom poslanstvu u Atini, Mejbl je srela svog budućeg supruga, dipl..

SABOR MATICA RASEJANjE SAVET SABORA UPRAVNI ODBOR FONDA DIJASPORA ZA MATICU Br. 4/2005 17. januar 2005. B E O G R A D Mi, članovi Saveta Sabora Rasejanja, Upravnog i Nadzornog odbora, Fonda Dijaspora za maticu, uglednici iz rasejanja iz Nemačke, Austrije, Francuske, Švajcarske, Skandinavije, SAD i Kanade, Australije, dostojanstvenici SPC, naučnih, kulturnih, obrazovnih i...

ZORAN STOJILJKOVIć, POLITIčKI ANALITIčAR DIJASPORA BIRA VLAST • Glasovi državljana Srbije u rasejanju mogu da budu presudni, naročito za stranke koje se bore za cenzus od pet odsto glasova neophodan za ulazak u parlament Dijaspora bi znatno većim odzivom za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji pokazala da je shvatila važnost ovog...