Ambasadori u Srbiji kao u svojoj koloniji

Siledžijsko ponašanje zapadnih diplomata u Srbiji, kao da smo zemlja trećeg sveta, prevršilo je svaku meru tolerancije, ušlo u vode kolonijalizma i to, umnogome, zahvaljujući Majklu Poltu, lepo ugošćenom američkom ambasadoru u Beogradu.
Demonstrirao je juče Polt opet politiku sile, zarad otimanja Kosmeta „urazumljivao“ je Srbe, pa to, uz agresivnije namesnike kao što je nemački ambasador Andreas Cobel, koji nam je pretio oduzimanjem čak pola države, upozoravaju analitičari, govori da je Srbija prva žrtva vaskrsle „diplomatije topovnjača“. A ne bi trebalo i da zaboravimo Engleza Stivena Vordsvorta, koji peva kao i Polt.

DRŽI LEKCIJE REDOM, VLADI, FAKULTETU …

Polt je juče udario i na FPN i Vladu Srbije, na skupu povodom 60. godina od Maršalovog plana. – Ovo je trebalo da bude na FPN-u, ali nisu dozvolili da prisustvuju mediji u strahu od vlade, što je žalosno za slobodu izražavanja u Srbiji. Hvala NUNS-u koji je odmah ponudio sponzorstvo – počeo je Polt, pa razvezao kako „Kosovo treba pustiti da ode“, jer u suprotnom „Srbija neće imati budućnost“. Profesor sa FPN-a potom je objasnio je da je Polt pozvan da predaje studentima, kojih su doveli stotinak, iako su u toku ispiti, i da ga nisu ograničili temama. – Pitanje medija je postavljeno samo što nismo želeli političku predstavu kao sa Cobelom. Ne plašimo se vlade, već političke zloupotrebe predavanja – objasnio je profesor.

Pogrešno je, tvrdi za Glas Milan Nikolić, govoriti o istupima Cobela i Polta kao o bezobrazluku ili nepoštovanju domaćina, jer je po sredi „agresivna diplomatija pretnje i uslovljavanja“, koja iskače iz običaja dobre diplomatije.
– Namera velikih je da razbiju članicu UN i sruše suverenitet, koji je temelj novog međunarodnog poretka. Ne što vole Albance, već da bi otimali prirodne resurse malim zemljama. Diplomatija topovnjača nije nepoznata, primenjivale su je kolonijalne sile u Africi i zemljama trećeg sveta – objasnio je on i istakao da će te diplomate istupati sve češće.

Dakle, kazao je, pokušavaju da nametnu volju pritiskom i otimanjem, a ne prijateljskim nagovaranjem, koje je suština diplomatije. Jeste čudno, ali je funkcionalno.
– Mi smo ispod tog sečiva i vidimo malo bolje od drugih, a bićemo i prve žrtve – smatra Nikolić.

Ali, kada Polt gimnazijalcima u sred Beograda kaže da će Kosovo biti nezavisno, pitanje je da li je to pritisak na vlast ili maltretiranje građana.
– To je samo neukusno, dok je ono Cobelovo opasno. A obraćanje klincima, koji ne odlučuju je blesavo. Međutim, Cobelove pretnje nikada ne smeju biti shvaćene kao diplomatski ispad, već pretnja. To je namerna greška, jer on nije od onih koji malo više puknu, pa neodgovorno pričaju – istakao je on.

Zapravo, Polt je samo „dobar službenik koji prenosi reči svojih pretpostavljenih“ i ne razlikuje školarce od političara.