Kada su pre godinu i po dana, na jednom naučnom takmičenju u čikagu Nikola Milivojević i Igor Stamenković sa grupom studenata sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta osvojili prvu nagradu skoro da su bili sigurni da će ih put usavršavanja ponovo dovesti u ovaj grad sa izuzetnim obrazovnim ustanovama, laboratorijama i institutima. Nakon magistarskih studija na ETF-u u Beogradu ozbiljno su počeli da se bave alternativnim energijama, a električni pogon, sa kojim su pobedili, napravili su usavršavanjem Teslinog motora.
Od zimskog semestra 2007. godine oni su doktoranti na ilinoiskom Institutu tehnologije u čikagu. Tu su u laboratoriji sreli i svog kolegu, Beograđanina Srđana Lukića i odmah postali deo ekipe „sveta u malom“ koji istražuje nove tehnologije i energije i dokazuje da novi produkti mogu imati odličnu primenu u praksi. Nijedan od njih trojice još nema 30 godina. Srđan je i osnovne i magistarske studije elektrotehnike završio u ovom institutu, doktoriraće do kraja godine, a onda se, uz postdoktorat, verovatno posvetiti profesorskom radu jer ima mnogo toga da prenese mlađim kolegama.
Hibridni motori
– Jedan od većih projekata u okviru Grainger laboratorije je hibridizacija različitih motornih vozila. To je već urađeno za jednu kompaniju, a sada pokušavamo da uspostavimo kontakte sa firmama na tlu Amerike. Naša laboratorija bi zadržala motorno vozilo neko vreme, ugradila elektromotor, tako napravila hibridni pogon i isporučila vozilo nazad vlasniku, kada se svi testovi verifikuju. Hibridizacijom motornih vozila značajno se smanjuje potrošnja goriva, a samim tim i troškovi transporta, te je to danas vrlo isplativo – kaže Nikola Milivojević.
Puni su hvale za instituciju koja je otvorila vrata njihovom znanju, idejama i spremnosti da primenljivost ideja uporno i argumentovano dokazuju. Radni dan, uglavnom, provode na predavanjima ili u Grainger laboratoriji, ali često odu i u oglednu garažu, u kojoj se isprobavaju hibridni motori i njihova snaga.
– Nisam bio siguran da ću nastaviti školovanje, ali spletom okolnosti dobili smo ovu ponudu za doktorske studije i, evo, postao sam član najaktivnije laboratorije na svetu koja se bavi hibridnim pogonima, upotrebom električnog motora u automobilskoj i avionskoj industriji. Na konkursu „Izazovi energije u budućnosti“, koji se svake dve godine organizuje, mi smo pobedili sa projektom motora Nikole Tesle na koji smo dodali procesor i različite numeričke algoritme, pa smo tako dobili jedan pogon koji se koristi u kućnoj upotrebi, na mašinama za veš, mikserima i drugim aparatima i štedi energiju. Nadamo se da će naš boravak u Americi otvoriti vrata i za serijsku proizvodnju ovog izuma – kaže Igor Stamenković.
Nikola Milivojević punim srcem govori o ovoj ustanovi, posebno o radu sa mentorom, profesorom Ali Emadijem.
– U laboratoriji je ukupno 20 studenata postdiplomskih studija iz različitih zemalja sveta, a Igor i ja smo odmah počeli da radimo na dva projekta. Dobili smo svu opremu, i hardversku i softversku, neometano radimo na projektima, što je umnogome drugačije od rada u Srbiji. Dobili smo punu stipendiju, a očekujemo da će naše studije trajati oko tri godine. Igor i ja trenutno radimo na projektu generisanja novog elektromotora, koji će se koristiti u hibridnim pogonima. Drugi projekat je takođe vezan za algoritme upravljanja motorima koji se koriste na osnovu novih izvora energije, što je novi trend u svetu. Radimo na sintezi i optimizaciji tih algoritama, kako bi sistem bio što efikasniji.
Naši sagovornici jednostavnim jezikom uspevaju da i laiku objasne detalje onoga što se dešava pod kupolom njihove laboratorije, u kojoj se velike ideje rađaju, ali i realizuju. Sva trojica rado govore o razumevanju i spremnosti Amerike da prihvati nove ideje, ali i interesovanju industrije da u njih uloži sredstva i pretvori ih u serijske proizvode.
Kontakt sa zemljacima
U kontaktu su sa svojim kolegama – Srbima na drugim fakultetima i ustanovama u Americi, razmenjuju informacije.
– Nedavno smo bili u poseti „Motoroli“, u kojoj je zaposleno mnogo naših inženjera, vrlo brzo smo uspostavili saradnju sa kolegama, a postoji i udruženje studenata iz Srbije u Americi, pa su nam ti kontakti veoma važni. Voleli bismo da proputujemo veći deo Amerike i to bi bilo dragoceno iskustvo – kaže Igor Stamenković.
– Mi smo već drugog dana u laboratoriji dobili odrešene ruke, mnogi studenti imaju značajno iskustvo, vremenom se udružuju, rade u timu, uvek možemo da potražimo savet mentora. A ljudi iz industrije često u ovakve laboratorije dolaze po savete, kada žele da naprave prototip nekog novog proizvoda ili zatraže konsultantski savet. Ta sprega između teorije i prakse je veoma važna – kaže Nikola.
– Većina projekata u našoj struci su odgovor na vrlo konkretan, praktičan problem, koji industrija ne može sama da reši. Dakle, problemi jesu praktični, ali još uvek se u laboratoriji ne razmišlja kao u industriji. Mi još razmišljamo na drugačiji, naučno zasnovan način – dodaje Srđan.
Očigledno je da ovim mladim obrazovanim ljudima ideje ne nedostaju i da su uporni u nastojanju da se one realizuju.
– Prvo se javi problem da bi se sijalica upalila, i prvo što inženjer uradi je da problem rastavi na najmanje razumljive delove i da onda radom dođe do jedne ili više ideja za rešenje problema, kojese kasnije proveravaju. Nije čudno kada vidite naučnika pomalo odlutalog iz stvarnosti, jer još rastavlja problem koji je pred sebe postavio.
Slobodno vreme provode u čikaškim muzejima, raduju se letu i sportovima na vodi, voleli bi da jedre jezerom Mičigen. I da možda baš tada dobiju revolucionarnu ideju za primenu alternativnih energija.
– Ta problematika je već dugo aktuelna i popularna, ima mnogo rešenja za problem potrošnje energije, ali treba doći do pravog, najboljeg, do onog koji će značiti važan napredak.
