Nikola Tejlor (73), stanovnik čačka, i pije i puši kao i svaki prosečan Srbin. I, kao i svakom prosečnom Srbinu, zbog ovih „apetita“ žena je stalno „za vratom“.
– Kada se posvađamo, onda mi moja Katarina kaže: „Kako nisi od Srba uzeo nešto dobro, nego uvek sve loše. Zašto tako crni Nikola“. Ja oborim pogled i ćutim, šta ću – priča kroz smeh, na, ne baš tako čistom srpskom, čistokrvni Amerikanac i penzionisani narednik vojske USA. On je pre 11 godina iz protestantizma prešao u pravoslavlje, a pre šest godina rasprodao sve što je imao u SAD i odlučio da ostatak života provede u Srbiji.
– Toj mojoj odluci najviše je doprinela lepota Srbije i njenih ljudi, a tek na kraju i želja moje supruge da penzionerske dane provedemo u njenoj otadžbini. Sada je njena otadžbina i moja, u čačku živimo u iznajmljenom dvosobnom stanu, u Crnoj Gori u Reževićima, blizu Svetog Stefana imamo kuću, a u blizini manastira „Vavedenje“ u Ovčarsko-kablarskoj klisuri vikendicu. I, ukoliko ne obilazim manastire i crkve, najviše vremena provodim upravo u toj kućici – veli Nikola.
LJubav na prvi pogled
Ovaj Amerikanac, koji je na kraju postao pravi Srbenda, rođen je u gradiću Mek Alen, u državi Teksas. Po završetku studija veterine odmah se zaposlio u struci. Najpre u američkoj vojsci, a zatim i u privatnim firmama koje su radile za vladu SAD. Zahvaljajući toj struci prvi put je i čuo za Srbiju, a posebno za njene „prirodne lepote“.
– Dok je vojska SAD imala odlične privredne odnose sa Jugoslavijom, ja sam 1956. godine prvi put došao u Srbiju. U Jagodini sam u Mesnoj industriji „Juhor“ kupovao neko meso za emeričku vojsku. Imali smo dva dana slobodno i sa kolegama sam otišao za Beograd. Nisam ni slutio da će mi ta poseta promeniti život – seća se Tejlor.
Nikola je u Beogradu upoznao četiri godine mlađu Katarinu Vranić, u to vreme studentkinju filozofije. LJubav na prvi pogled, pa su njih dvoje već posle mesec stali pred matičara.
Posete manastirima
Od kada se preselio u Srbiju Nikola Tejlor svaki slobodan trenutak koristi kako bi obišao pravoslavne hramove po Srbiji, ali i na Kosmetu i do sada je sa vernicima iz čačka dva puta posetio južnu srpsku pokrajinu.
Prilikom poslednje posete Kosovskom pomoravlju Nikola je iskoristio priliku da priča i na svom maternjem jeziku, zato što je ovaj deo Kosmeta u nadležnosti američkog kontingenta KFOR.
– Ti mladići mi pričaju da shvataju šta se događa, ali da nemaju mogućnosti da bilo šta promene – priča Nikola Tejlor.
– Ja sam morao da se vratim u SAD, ali sam za nju isposlovao sve papire, tako da mi se vrlo brzo pridružila – priča Tejlor.
U državi Misisipi su započeli nov život. Najpre se rodio Heri (44), onda Marko (43) i na kraju Mihajlo (37).
– Zbog puno obaveza na poslu, u prvih 40 godina koliko smo živeli u Americi, Katarina i ja smo samo dva puta bili u Srbiji. Ipak, ona mi je stalno pričala o istoriji, korenima i dubini vere u Srba i uopšte u pravoslavlju. Tako sam i ja, rođen kao protestant, sve više i više uviđao da je pravoslavni način života i razmišljanja nešto za čim sam, i ne znajući, čitav svoj život tragao – priča Tejlor.
Odmah prihvaćen
Robert Tejlor se tako, u svojoj 62. godini krstio. Na svoj rođendan, 14. juna njega je u reci Rio Grande, u državi Teksas, krstio pravoslavni sveštenik LJuban Rivs, još jedan Amerikanac koji je prešao u pravoslavlje. Robert je postao Nikola, a Tejlorovi su shvatili da i pored svega što Amerika može da pruži jedino žele da se vrate u Srbiju.
– Prodao sam kuću, kola, sve nepokretnosti koje sam imao i sa Katarinom došao u Srbiju. Prvo smo živeli kod njenih u Novom Sadu, zatim u kući koju sam kupio u Reževićima, da bih poslednjih nekoliko godina živeo na relaciji čačak – Ovčarsko- kablarska klisura – priča Tejlor.
Papirologija za ludilo
Posle šest godina provedenih u Srbiji Nikola priznaje da se na sve boljke ovdašnjeg života koliko-toliko već privikao. Jedino, što i danas nikako ne može da shvati jeste brdo potrebne papirologije i za najobičnija dokumenta.
– U Americi vam je za izdavanje vozačke dozvole potrebno samo nekoliko sati, a ovde treba ići od šaltera do šaltera, pa čekati i čekati da vam odgovore, pa opet od šaltera do šaltera i opet morate da čekate odgovor. To nema logike i ovakve stvari me još zbunjuje – iskren je Nikola Tejlor.
Ovdašnji ljudi su ga odmah prihvatili kao svoga.
– Samo na početku nisam mogao da se snađem. Dođete kod nekoga i onda vas on nudi hranom i pićem da se razbolite od količine. Ali, veoma brzo sam shvatio da smo mi Srbi gostroprimljivi i da volimo život – smeje se naš sagovornik.
Tek na pomen da li će i njegova deca i njihove familije krenuti očevim stopama – tuga u očima.
– Svaki od mojih sinova ima po dva sina. Srednji sin Marko se sa porodicom već preselio u Reževiće, ali ostali sinovi su i dalje u Americi. Više puta sam razgovarao i sa Herijem i sa Mihajlom oko toga. Heri živi u Teksasu, a Mihajlo u DŽordžiji, i da se samo oni pitaju verovatno bi se preselili, ali pitaju se i njihove porodice kojima Amerika ipak pruža neku sigurnost. Zato mislim da od toga, nažalost, neće biti ništa – kaže za kraj Nikola Tejlor, Amerikanac koji je postao Srbin.
Kauboj Klinton
U vreme NATO bombardovanja Jugoslavije Nikola Tejlor se sa suprugom sklonio u Crnu Goru.
– Želeo sam da Katarinu sklonim od stresa, ali su i tamo padale bombe. Agresija na Jugoslaviju je maslo Bila Klintona, kauboja koji čitav život juri indijance – ogorčen je i danas Nikola.
