Pečat saznaje da su SAD u dogovoru sa takozvanom vladom Kosova na području Južne srpske pokrajine otvorili laboratorije i skladišta za genetski modifikovane organizme
Američki GMO kartel pre nekoliko godina otvorio je na području južne srpske pokrajine, Kosova i Metohije, bazu koja se isključivo bavi izučavanjem, skladištenjem i proizvodnjom genetski modifikovane hrane, semena i raznih zaraženih supstanci.
Kako Pečat ekskluzivno saznaje ta američka GM baza nalazi se na području Metohije, u blizini Peći.
ZARAŽENA AMERIčKA HRANA
U sklopu baze nalaze se skladišta u kojima je u najvećoj meri zastupljena genetski modifikovana soja. Iz GM baze na Kosmetu transportuje se genetski modifikovana hrana u centralnu Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Prvi korisnici takve zaražene američke hrane su stanovnici Južne srpske pokrajine. Na taj način, postojanjem GM baze, američki GMO kartel ima jedno od najvećih skladišta genetski modifikovane hrane i semena, vrši GM ispitivanja i eksperimente nad životinjama dajući im takvu hranu kako bi se videle reakcije i posledice nad njihovim organizmima.
GMO bazu obezbeđuju američke snage KFOR-a, kao i sva druga američka skladišta i laboratorije na Kosovu i Metohiji. Amerikanci su uspeli na dva načina da zatruju Kosmet, prvo bacanjem bombi sa osiromašenim uranijumom za vreme NATO agresije 1999. godine, a potom i sejanjem genetski modifikovane hrane.
Ovo je samo još jedna potvrda da GMO kartel u Srbiji dostiže svoju punu snagu. Nažalost, GMO kartel ima sve veću podršku političara iz vladajućeg režima i biznismena koji su ušli u dil sa GMO kartelom, a dobili su zadatak da taj kartel jačaju i prema bivšim zemljama Sovjetskog Saveza. Na udaru GM kartela u tom regionu najviše je Ukrajina.
Nadamo se da će biti sprečena upotreba i korišćenje genetski modifikovanih organizama u ishrani i u poljoprivrednoj delatnosti na teritoriji Srbije i da će to podržati u Skupštini Srbije, ali nažalost postoji mogućnost će vlast i ovog puta pod spoljnim uticajem popustiti i napraviti novu štetu svojim građanima i budućim pokoljenjima, tako što će učestvovati u njihovom trovanju.
S jedne strane postoje čvrsta uveravanja da Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji neće biti uskoro menjan.
Međutim, kao što je Pečat pisao, SAD traže da Srbija prihvati genetski modifikovanu hranu kao uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Poznato je da je uslov za ulazak u Evropsku uniju članstvo u ovoj organizaciji, a Srbiju je upotrebom GMO ucenio prilikom dolaska u Beograd i američki potpredsednik Džozef Bajden, o čemu je Pečat detaljno pisao prošlog meseca.
SVE VIŠE HRONIčNIH BOLESTI
I u samim SAD-u postoje organizacije koje upozoravaju na delovanje GMO kartela i na štetnost korišćenja genetski modifikovane hrane.
American Academy of Environmental Medicine (AAEM) apelovao je na lekare da prepisuju dijete bez GM hrane za sve pacijente. Oni navode da istraživanja na životinjama pokazuju ubrzano starenje i neplodnost. Na taj način američki kartel se bori i za smanjenje broja stanovnika nepoželjnih nacija zarad sopstvenih interesa. Takođe postoji mogućnost da genetski modifikovana hrana može da ostane u organizmu i da prouzrokuje dugoročne probleme. Ubačeni gen u genetski modifikovanoj soji, na primer, može izmeniti bakterije koje žive u nama. Takođe, u krvi trudnih žena i nerođenih fetusa pronađeni su toksični insekticidi proizvedeni u GM kukuruzu. Procenat Amerikanaca sa tri ili više hroničnih bolesti porastao je sa devet odsto na 13 odsto za samo devet godina, u porastu su i alergije na hranu, kao i autizam, reproduktivni poremećaji, problemi sa varenjem itd. Iako ne postoji dovoljno istraživanja da potvrdi da je genetski modifikovana hrana uzrok svih ovih oboljenja, moramo nešto učiniti da bi se zaštitili jer su naročito ugrožena deca.
Takođe, Američka asocijacija za javno zdravlje osudila je korišćenje genetski modifikovanog goveđeg hormona rasta, zato što mleko iz tretiranih krava ima više hormona IGF-1 koji ima višestruko neželjeno dejstvo, između ostalog potencijalni je izazivač kancera (kancer dojke kod žena).
GM polen i semenke biljaka mogu da putuju nošene vetrom ili preko insekata, tako da je nemoguće imati izolovane GMO useve. GMO kontaminacija izaziva ekonomske gubitke za organsku proizvodnju, za farmere koji se bore da zadrže svoje useve čistim.
Najviše genetski modifikovanih useva su projektovani da budu tolerantni na određene herbicide i na tretiranom zemljištu ostaju samo GM usevi (po pravilu kompanija koja prodaje GM seme, istovremeno prodaje i svoj herbicid, s obzirom na to da su GM usevi jedino otporni upravo na taj herbicid). Upravo se to dešava na području Srbije. Ovo je dovelo do toga da farmeri sve više upotrebljavaju herbicide, tako da GM hrana sadrži više toksičnih ostataka tih herbicida, što se može povezati sa sve većom stopom steriliteta, hormonskim poremećajima, urođenim anomalijama i kancerom.
Poslednjih godina upotreba herbicida u SAD-u se višestruko uvećala. Mešanjem gena nepovezanih vrsta genetski inženjering dovodi do mnoštva nepredvidljivih sporednih efekata. Prvenstveno se misli na nove toksine, kancerogene i nutritivne nedostatke.
Većina zdravstvenih i ekoloških rizika od GMO, kao i sigurnosne procene su ignorisane od strane vlada mnogih zemalja. Razlog je u velikoj meri politički. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) ne zahteva studije bezbednosti, ne obavezuje obeležavanje genetski modifikovane hrane i omogućava kompanijama da svoju GM hranu puste na tržište čak i bez obaveštavanja Agencije. Angažuju se stručnjaci za izradu studija o GM hrani koji su u suštini plaćeni od tih istih biotehničkih kompanija da bi rezultati bili iskrivljeni, tako da su njihovi izveštaji neprecizni i uopšteni.
UGROŽENA SRBIJA
Naučnici koji otkriju probleme sa GMO su napadnuti, prete im otkazom i ukidanjem finansija. Pokušaj medija da izlože probleme često je cenzurisan, što je slučaj i u Srbiji.
GMO usevi, a sa njima povezani herbicidi, mogu naškoditi pticama, insektima, vodozemcima jer zagađuju vodene resurse i zemljište.
Poljoprivredne metode koje se koriste u zemljama u razvoju dovele su do povećanja prinosa od 80 odsto i više, ali ne i GM, u proseku se ne povećava prinos uopšte. GMO usevi ne mogu na globalnom nivou smanjiti glad i siromaštvo, poboljšati ishranu, zdravlje, i ruralni život, niti povoljno uticati na životnu sredinu.
Naprotiv GMO preusmerava novac i resurse koji bi inače bili potrošeni na daleko sigurniji, pouzdaniji i odgovarajući razvoj poljoprivrede.
Cilj izbegavanja genetski modifikovane hrane je da se dostigne kritična tačka kako bi je prehrambene kompanije izbacile iz upotrebe. U Evropi, na primer, kritična tačka je postignuta 1999. godine odmah posle velike marketinške kampanje, koja je upozorila građane na potencijalne opasnosti, što je imalo za posledicu da za samo nedelju dana skoro sve najveće kompanije izbace GMO.
U SAD-u je 2006. godine došlo do pobune potrošača protiv upotrebe goveđeg hormona rasta rBGH ili rBST kod krava, što je imalo za posledicu da su velike kompanije, kao Starbaks, Vol Mart, Kroger (ukupno oko 40 odsto najvećih mlekara), izbacile taj hormon iz svojih mlečnih proizvoda i mleka.
Ali zato američki GMO kartel deluje u Evropi, a naročito u ovom regionu Balkana. Meta im je Srbija. Sa genetski modifikovanim organizmima američke kompanije, kao i njihovi sateliti, u Srbiji prvo su nagrizli severne i zapadne delove naše države, tačnije, Banat, Bačku, Srem, Mačvu i Zlatiborski okrug, a sada i područje Kosova i Metohije. U ovom trenutku mini centri GMO kartela su u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Užicu i Prištini. Tu je osinje gnezdo GMO kartela, uz pomenutu bazu na Metohiji.
