Vladimir Rajčić, producent, glumac i scenarista filma „Serbian scars“ svaki trenutak ovoga leta koristi za detaljne pripreme američke premijere filma, koji je publika u Srbiji videla još u maju mesecu. Crveni tepih za aktere će biti prostrt u čikagu 17. septembra, odakle će film sa prikazivanjem krenuti po celoj Americi, sa akcentom na NJujork, čikago i Los Anđeles.
Američko-srpski akcioni film, „Srpski ožiljci“, koji je režirao Brent Haf, sniman je u Beogradu, Los Anđelesu, NJujorku i čikagu, a igraju proslavljeni holivudski glumac, Majkl Medsen, Željko Dimić, Jana Milić, Biljana Mišić i drugi. Film govori o ljubavnoj priči između Srbina i Albanke i drami dvojice braće iz Srbije, koji su upleteni u rat albanskih terorista i američke CIA. Sa tezom, da „sloboda nikada nije besplatna“.
– Puno smo rada uložili u pripreme za premijeru u Americi – ističe Vladimir Rajčić.
– Ovde se to radi veoma kompleksno, treba uskladiti sve sa obavezama reditelja, glumaca, producenata i studija koji će se uključiti. za sada sve teče po planu. Posle majske premijere u Beogradu, dobili smo izuzetne kritike i odlične reakcije, iako sam se ja pomalo plašio naše publike, koja je veoma oštra. Na sreću, sve je bilo fenomenalno, bezrazložno sam se bojao i veoma sam zadovoljan reakcijama posle prikazivanja u bioskopima u Srbiji. I kritike su veoma dobre. A kako i ne bi, film počinje slikama sa ulicama Beograda, vidi se Kalemegdan, crkva Svetog Marka. Za mene će, naravno, posebno biti važna reakcija ovdašnje publike, nakon premijere.
„Vrteće“ se i na Kosmetu
Ima li šanse da „Srpski ožiljci“ budu prikazani u Peći i nekim drugim gradovima na Kosovu?
– Mi smo se trudili, svim snagama, da premijeru i na Kosovu napravimo u maju, kada smo film prikazivali u Srbiji. Mislim da će se i to uskoro realizovati. Rešili smo da film prikažemo u Kosovskoj Mitrovici, Peći i Prištini, imam veliku želju, a kao što sam rekao – teško odustajem. Ja sam rano otišao sa Kosova, ali svi moji, moja porodica, imaju teške traume i ožiljke, koji i dalje bole.
– Vi ste napisali priču po kojoj je napravljen scenario za ovaj film. Imate li vi vaše „srpske ožiljke“, s obzirom na to da ste rođeni u Peći? Zaista, kako je ova priča nastala?
– Priču sam napisao 2004. godine, dugo sam ideju nosio u sebi, a onda je prosto „izašla“. Na takvoj priči su insistirale moje američke kolege, koje me znaju kao glumca iz serija i filmova, znaju moje poreklo, pa su stalno govorili da bih mogao o tome da uradim nešto interesantno. Bilo je odlično vreme za tu priču, izuzetno je prihvaćena, čak je i jedan veliki studio tražio da otkupi prava. Nismo se složili, ja sam je čuvao, verujući da će od nje jednog dana nastati dobar film. Priča je dragocenija, jer Srbe predstavlja u pozitivnom svetlu, iako moram da priznam da, lično, u Americi nikada nisam imao bilo kakav problem zbog toga što sam Srbin. Naravno, mnogi o Srbima imaju predrasude, ali su moji saradnici želeli da čuju istinu i sa druge strane, to ih je impresioniralo i film je ugledao svetlost dana.
Rođen u Peći, posle studija novinarstva u Beogradu, Vladimir Rajčić se obreo u čikagu, u želji da realizuje svoj davnašnji san i postane glumac. Naravno, svestan kompleksnosti tog posla i uspeha u Americi, završio je školovanje iz oblasti finansija i sada sva svoja znanja na najbolji način koristi u zahtevnoj filmskoj industriji, živeći između čikaga i Los Anđelesa.
Sasvim obični ljudi
Ime Vladimira Rajčića je na špicama velikih filmova, kao što su „Milion dollar baybe“, „Kiss, Kiss, Bang, Bang“, „Mishs congenialiti“, TV serija „The West Wing“, „Entourage“, „Desperate Housewives“ i drugim, sarađivao je sa mnogim poznatim glumcima i svako iskustvo smatra dragocenim.
– Radio sam sa Sandrom Bulok, sa Klintom Istvudom, Robertom Dauni Juniorom. Nisam imao tremu, iako uvek imam izuzetan respekt prema svima njima. Oni su tako obični, jednostavni ljudi, izuzetni profesionalci, zbog čega sam srećan da se bavim ovim poslom. Najveće zadovoljstvo bio mi je rad sa Klintom Istvudom, dok smo radili na filmu „Million Dollar Baby“, pa iako je moja uloga bila mala, proveli smo dosta vremena zajedno na setu, jer on voli da razgovara sa glumcima. Mnogo bih voleo da radim sa Entonijem Hopkinsom, Denzelom Vašingtonom , da ponovo sarađujem sa Kiferom Saterlendom, sa kojim sam već sarađivao na seriji „24“. Trenutno radim na filmu sa Kevinom Bejkenom, a u pripremama je i moj novi film, koji ponovo pripremam po svom scenariju, opet na našu temu. Želim da ponovo snimam u Srbiji, da ostvarim tu saradnju između naše zemlje i Amerike. Svi akteri filma koji su bili u Srbiji oduševljeni su našom zemljom, ja ću nastojati da okupimo sličnu ekipu i da makar deo projekta bude snimljen u Srbiji.
– Moji glumački počeci u Americi bili su teški , ali dolazio sam do uloga u velikim i važnim projektima, vrata su mi se nekako otvarala, a ja sam stalno verovao da moram uspeti i mislim da je to pomoglo. Od malih nogu sam znao da ću biti glumac, pa nijednu prepreku na tom putu nisam video kao nepremostivu.Tako se ponašam i kao producent i kao scenarista. Prava je borba sakupiti novac za projekat, to je vrlo teško, čak i producentima velikih filmova. Ali, verujem da, ako se jedna vrata zatvore, postoje druga koja će se otvoriti. Veoma volim ovaj posao i svakom problemu pristupam, u stvari, kao izazovu i sa zadovoljstvom ga savladavam. Ovaj film je koštao 7,5 miliona dolara, i ne bih govorio istinu, ako bih rekao da je bilo lako sakupiti novac. Ipak, od početka sam verovao u ovaj projekat i u sebe, video ga kao dobru realizaciju. Borba i vera najviše pomažu…
