AMERIčKA VLADA OPTUŽUJE VLASTI U BEOGRADU
SRBIJA PERE PARE NA KIPRU
• Tokom 2005. godine na Kipar je prebačeno više od milijardu dolara, a uvoz iz te zemlje u Srbiju vredan je samo 40 miliona dolara, tvrdi se u izveštaju iz Vašingtona
Američka vlada u svom godišnjem izveštaju o pranju novca tvrdi da je u 2005. godini iz Srbije na Kipar prebačeno više od milijardu dolara, iako je prema podacima Zavoda za statistiku Srbije naš uvoz iz te zemlje vredan samo 40 miliona dolara.
Stejt department svoje sumnje u legalan tok novca iz Srbije na Kipar objašnjava podacima Narodne banke Srbije o prebacivanju više od milijardu dolara u tu zemlju, po čemu Kipar, sa inače slabo razvijenom proizvodnjom, spada u pet najvećih izvoznika robe u Srbiju!
Zvaničnici Srbije, tvrdi se u izveštaju Stejt departmenta, prebacivanje milijardi na Kipar objašnjavaju time što se na kiparske račune prebacuje novac za robu koju u stvari potiče iz trećih zemalja, kao što je na primer ruska nafta.
Ekonomista Zoran Popov kaže za „Vesti“ da tokovi novca u Srbiji nisu javni, bar ne u onoj meri koliko bi to trebalo da bude u pravno uređenoj državi.
– Izvoz s Kipra je 40 miliona dolara, baš kako se navodi u podacima republičkog Zavoda za statistiku. Ostalo se odnosi ili na plaćanje ili na nešto drugo, a veliko je pitanje šta je to, moglo bi biti i pranje para. Moguće je i da se deo deviznih rezervi drži na Kipru. Ranije je oko milijardu dolara čuvano u nekoj moskovskoj banci, ali je deo tih para povučen – kaže dr Popov.
Veliko je pitanje, nastavlja naš sagovornik, zašto srpski novac ide preko Kipra, a ne preko neko druge zemlje.
– Šta se u stvari radi s novcem i kako je moguće da sve ide preko Kipra sa sigurnošću mogu da kažu samo oni koji su su u to direktno upućeni – ističe dr Popov.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za „Vesti“ da javnost u Srbiji malo zna gde i zašto se prebacuju srpske pare.
– U vreme sankcija novac je u zapakovanim ili nezapakovanim džakovima iznošen iz Srbije i verovatno je da su pojedinci uzimali velike pare za sebe. Problem je što nova vlast posle 5. oktobra nije učinila baš ništa da se deo novca vrati u zemlju. Mlađan Dinkić je čak nedavno izjavio da je upoznat s problemom, ali da nije mogao ništa da učini da bi se sankcionisali oni koji su džakove iznosili. Problem je to što je gospodin Dinkić predstavljao državu, a država je valjda nešto morala da uradi – smatra dr Kovačević.
Prema nekim procenama, iz Srbije je u inostranstvo tokom devedesetih godina izneto oko 12 milijardi dolara. Prema optimističkim prognozama, Srbija je mogla da povrati bar četiri milijarde dolara koje su nelagalno iznete preko of-šor kompanija, a koje su služile kao pokriće za mutne poslove.
Deo novca je zbog sankcija, kaže Kovačević, morao put Kipra.
– U vreme žestokih sankcija, Srbija je bila primorana da za robu uvezenu iz zapadnih zemalja plati i to je činila preko kiparskih banaka. Jer, iako su zapadne zemlje uvele žestoke sankcije, nisu bile gadljive na srpske pare koje su ubirale sa kiparskih računa – kaže Kovačević.
On navodi da je Srbija čak i u 2006. godini imala velika ulaganja u Kipar, ali da ti podaci nisu prezentovani javnosti.
