Tokom ove sedmice generalni konzul SCG u čikagu Desko Nikitović tokom ove sedmice će razgovarati sa dvojicom američkih biznismena u Beogradu o mogućem ulaganju značajnih sredstava iz američkog Investicionog fonda u oblastima u kojima bi više od 50 miliona dolara moglo biti uskoro plasirano. Ova poseta je rezultat višegodišnjih pregovora sa uglednim američkim biznismenima i investitorima, a ukoliko u Srbiji bude pokazana dobra volja prve investicije mogle bi uslediti već za nekoliko meseci.
– Razgovori o ekonomiji su u samom vrhu poslova u našem konzulatu, jer verujemo da ekonomska saradnja može na najbolji način da pokrene razvoj naše zemlje. Mi smo koristili sve kontakte koje imamo i redovno ponavljali našim sagovornicima da je Srbija atraktivna za ulaganje i da se ulaganja u našu zemlju mogu svima višestruko isplatiti. U razgovorima sa gospodinom Šeldonom Lubarom, koji je najveći investitor u državi Viskonsin, napravili smo konkretan plan za investiranje u Srbiju. Razgovarali smo ovelikom portfoliju kompanija čiji je on vlasnik, a on je, između ostalog, najveći akcionar jedne kompanije iz Teksasa za bušenje nafte, i moj sagovornik je predložio da saradnja krene kroz Investicioni fond koji je on osnovao 1994. godine sa Nikolasom Brejdijem, koji je bio sekretar američkog Nacionalnog trezora. Kroz taj fond oni su insvestirali 1,2 milijarde dolara, uglavnom u južnu Ameriku, Aziju i nešto malo u istočnu Evropu. Trenutno su sredstva od 300 miliona dolara iz Darbi fonda namenjena istočnoj
Evropi, ali je sa mape fonda bila isključena SCG. Posle dugih i veoma konkretnih razgovora gospodin Lubar je prihvatio ideju da Srbija bude na mapi fonda za investiranje i obećao 15 posto sredstava za Srbiju, što je 45 miliona dolara, a obećao i da će on lično na tu sumu dodati još 10 miliona dolara. Dakle, radi se o sumi od 55 miliona dolara koja će biti namenjena firmama u Srbiji koje budu ispunile stroge zahteve investitora. Najvažnije je da je fond spreman da preuzme rizik i investira u Srbiju – kaže za „Vesti Desko Nikitović.
Obaveze odlažu bratimljenje
• Sada je već izvesno da ste odustali od organizovanja ekonomske konferencije u čikagu, koju ste najavljivali za april. Odloženo je i najavljeno bratimljenje Srbije i Ilinoisa. Zbog čega?
– Mi smo planirali da povelja o bratimljenju Srbije i Ilinoisa bude potpisana u aprilu, dobili smo podršku guvernera Blagojevića, međutim zbog obaveza predsednika Tadića, najavljenog referenduma u Crnoj Gori, problema u vezi sa Kosovom i Hagom, mi nismo uspeli da skup organizujemo u aprilu. Ali i dalje radimo na tome, planiramo bratimljenje sa Ilinoisom, što takođe može da izrodi ogromnu ekonomsku korist, a planiramo da u ovoj godini u Beogradu bude otvorena i kancelarija Trgovinske misije Ilinoisa, koja će pokrivati region jugoistočne Evrope.
• Ovog puta Šeldon Lubar ne putuje u Srbiju, ali će na prve razgovore krenuti Robert Grafam i Johan Bastin iz Vašingtona. S kim ćete se sve u Srbiji sresti?
– Gospodin Lubar će u Srbiju stići nekom drugom prilikom jer je veoma zauzet ovih dana, veliki je filantrop i ima ozbiljne obaveze. Robert Grafam je generalni direktor Investicionog fonda, a s njim ide i njegov saradnik Johan Bastin, direktor Fonda za Evropu. Detaljno sam pripremio sve sastanke u Beogradu. U četvrtak imamo sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, potom sa predsednikom Privredne komore Srbije i sa nekoliko ministara u Vladi Srbije, kao i sa guvernerom Narodne banke Srbije.
Organizovaćemo i susret sa direktorima nekih preduzeća iz Srbije, koji imaju interes za
saradnju sa ovim fondom. Darbi fond ima široku lepezu investiranja – od infrastrukture, energetike, informacione tehnologije, do proizvodnje i usluga. Veoma je važno da sagovornicima prikažemo modernu i savremenu Srbiju, jer ne smemo da zaboravimoda je prvi utisak i taj prvi susret sa zemljom veoma važan.
• Ukoliko taj utisak bude povoljan, šta mislite koliko će vremena proteći do prve ozbiljne investicije?
– Ja sam optimista i siguran sam da ćemo već na ovim susretima konkretno dogovoriti neke poslove. Očekujem da će oni iz svoje kancelarije u Beču uskoro poslati nekoga ko će nastaviti te razgovore. Mi, kao diplomatsko predstavništvo, imamo mogućnost da uspostavimo kontakte, a poslovi će se potom odvijati redovnim ekonomskim tokovima. Svi ljudi sa kojima sam ove sastanke pripremao odlično su reagovali i pokazali izuzetnu
spremnost da našim američkim gostima pruže sve potrebne informacije i pravi uvid u ekonomsku situaciju, svi smatraju da oni dolaze u pravo vreme i da uprkos mračnim temama iz naše prošlosti ovo jeste odličan trenutak za uspostavljanje ekonomske saradnje. Ekonomski preporod Srbije je neophodan što pre i zato ovakvi susreti mogu samo da donesu dobro. Ekonomija je naš jedini spas, i ova tema se mora vratiti na prve stranice uticajnih medija.
Linija do kraja godine?
Direktan let „Jat ervejza“ do čikaga i dalje je bolna tema, najavljeno je poletanje aviona za Toronto i NJujork, zašto je čikago ispao sa te mape?
– Ja sam u stalnom kontaktu sa generalnim direktorom „Jata“ Starčevićem, imaćemo važan razgovor u Beogradu i ovo je još jedna prilika da i njima i predstavnicima vlade predočim važnost i ekonomsku opravdanost tog leta. Verujem da će se on i desiti do kraja godine, iako bi bilo idealno da se sa direktnim letom krene u letnjoj sezoni. Ipak, ubeđen sam da, kada taj let krene, više nikada neće biti ukinut, da će stalno funkcionisati i da će najveći broj naših građana baš „Jatom“ leteti u otadžbinu. To je veoma važno, čak strateški važno pitanje.
• Kako uspevate da svojim sagovornicima i investitorima, ali i kolegama diplomatama, objasnite trenutno stanje u Srbiji i kompleksnu političku situaciju i svakovrsnu nesigurnost?
– Svima stalno ponavljam da 5. oktobar nije nastao slučajno, da je to bila odluka naroda da raskine sa politikom prošlosti, da se narod već tada izjasnio za svetske integracije, i ja im uvek govorim da povratka na staro u Srbiji neće biti. Ovo su samo kratki periodi zastoja, ali ovo može biti i još jedna prilika da narod pokaže da se neće vraćati na staro, da je sazreo kroz muke i teškoće i da više nikada neće podržati politiku koja nas vodi u nazadovanje, siromaštvo i odvajanje od sveta. Važno je poslovnom svetu objasniti da jesmo spremni za nov korak ka budućnosti.
• Šta biste voleli da nam kao najvažniju vest kažete po povratku iz Srbije?
– Voleo bih da moji američki saradnici nakon ovog puta prenesu pozitivne utiske svojim kolegama, budućim investitorima. Ako pogledate njihove biografije shvatićete daimaju višedecenijsko iskustvo u Svetskoj banci i drugim finansijskim organizacijama, dakle radi se o veoma uticajnim ljudima, sa vezama i u američkoj vladi, što nije zanemarljivo.
Očekujem da najpre oni investiraju, a da onda to postane lančana reakcija. Siguran sam da će i druge delegacije želeti da se upoznaju sa mogućnostima investiranja u Srbiju, uprkos teškoćama sa kojima se naša zemlja susreće.
