Izvestaj iz jula
Krajem jula, Americki institut za mir je objavio specijalni izvestaj o opcijama konacnog statusa Kosova i Metohije u kome je navedeno osam mogucih resenja. Svrha ovog dokumenta je bila da Kongresu i Senatu, prikaze lepezu mogucih resenja i potenicijalne opasnosti koje u sebi moze nositi svako od njih po americke intrese na Balkanu. Na osnovu toga „resenje-potencijalna opasnost“, ove institucije treba da se opredele za ono resenje koje ce u sebi da sadrzi najmanje opasnosti po americke interese. Analizom ovih resenja sasvim se jasno moze videti da Americki institut za mir kao resenje favorizuje davanje Kosovu i Metohiji nekog oblika nezavisnosti. Takodje, ovaj dokument na posredan nacin sugerise i priprema Kongres i Senat ali i sve one koji se u SAD i Evropi bave problemom Kosova i Metohije, da rezoluciju 1244 i njene anekse, kojima se grantuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, i trezenje resenje za Kosovo i Metohiju kroz njenu sustinsku autonomiju u okviru SRJ, ne treba postovati u buducim pregovorima i da ako je to u njihovom interesu donesu novu rezoluciju.
Sef citavog projekta na kome je radilo jos 13 eksperata iz SAD, a koji je rezultirao ovim specijalni izvestajem bio je Danijel Server direktor Balkanske inicijative za mir koja deluje u okviru Americkog instituta za mir. Dokument je odlukom upravnog odbora pusten u javnost s ciljem da se premoste razlike koje postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i Metohije bave u SAD i Evropi. Grupa APIS je u tekstu „Uloga Americkog instituta za mir u projektovanju buducnosti Kosova i Metohije“ dala detaljnu analizu ovog dokumenta, objasnila ulogu ovog Instituta u sistemu americkih institucija, procesu donosenja odluka Kongresa, Senata i administracije i dala procenu njegovog daljeg delovanja ocenivsi ga izrazito antisrpskim.
Sastanak
U prostorijama ovog instituta je 5. decembra prosle godine odrzan je sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za Balkan. Ovom sastanku kojem je presedavao Danijel Server prisustvovali su predstavnici vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se bave problemom Kosova.
Izveštaj o rezultatima ovog sastanka sastoji se od šest stranica podeljen je u tri celine: „Gde smo danas“, „Kako i kada pokrenuti proces napred“ i „Zakljucci i preporuke“. Na sastanku je zakljuceno da SAD treba da imaju kljucnu ulogu u buducim pregovorima. Takodje, vecina americkih ucesnika skupa je smatrala da SAD pre otpocinjanja pregovora treba da zauzme stav prema buducem statusu Kosova i da taj stav zagovara u pregovorima. Vecina americkih ucesnika je bila stava da je jedino održivo rešenje nezavisnost (možda sa podelom ili centralizacijom), uz garancije za kosovske susede i manjinsku populaciju.
Kad je rec o ucesnicima sastanka iz Evrope, vecina je takode smatrala da je nezavisnost najverovatniji rezultat buducih pregovora, ali su oni za razliku od onih iz SAD spremniji za jedan otvoreniji dijalog. Mnogi evropski posmatraci preferirali bi da Kosovo bude deo veceg, multietnickog suverenog entiteta, ali su se ucesnici sastanka složili da nova zajednica Srbije i Crne Gore ne nudi ozbiljne mogucnosti da joj se prikljuci Kosovo.
Kad je rec o nezavisnost na sastanku je bilo i onih (uglavnom iz Evrope) koji su se tome protivili, objašnjavajuci da bi to moglo da dovede do širenja nestabilnosti na Balkanu, ali niko nije smatrao da bi Kosovo kao celina trebalo da se vrati pod nadležnost Beograda. Ucesnici sastanka zakljucili da ce se „šargarepa“ u pregovorima nalaziti u rukama Evrope i da ce Brisel „morati da bude spreman da ponudi clanstvo u EU kao deo procesa pregovora“. Dogovoreno je izmedu SAD i EU da Brisel treba da privuce Balkan u Evropu. Takodje su bili saglasni i da uloga Rusije nije previše kljucna. Zakljucak je da je za Rusiju dovoljno da ucestvuje u koordinaciji pregovara jer je važan njen glas u Savetu bezbednosti, ali da joj se ne da neka prevelika uloga.
Zakljucak
Kao sto je ranije u ovom tekstu bilo receno dokument je odlukom upravnog odbora pusten u javnost s ciljem premoscavanja razlika koje postoje izmedju onih ljudi koje se probelemom Kosova i Metohije bave u SAD i Evropi. Posle upoznavanja sa dokumentom Americki Institut za mir je 5. decembra i organizoavao sastanak vodecih americkih i evropskih eksperta za Balkan kao i predstavnika vlade SAD i zemalja clanica EU, koji se bave problemom Kosova. Cilj ovog sastanka je bio konkretni ragovori na premoscavanju razlika koje postoje u vezi sa problemom Kosova i Metohije. Americki insitut je ovim sastankom postiogao svoje ciljeve:
“ dogovoreno je da kljucnu ulogu u definisanju buduceg statusa KiM imaju SAD. Takodje SAD u buduce pregovore treba da udje sa vec definisanim stavom. S obzirom na to u pretohodnom izvestaju Americkog instituta za mir perferira neki oblik nezavisnosti KiM, uticaj tog izvestaja na opredeljenje kongresa i stavove americkih ucesnika ovog sastanka, moze se zakljuciti da ce se SAD u buducim pregovorima zalagati za davanje nekog oblika nezavisnosti KiM. Oblik nezavisnosti jos uvek nije definisan, postoje razlicite varijante ali koristim ovu priliku da jos jednom upozorim da ce on uskoro biti definisan. Taj period nije mnogo dug, u tekstu „Uloga Americkog instituta za mir u projektovanju buducnosti Kosova i Metohije“ izneta je sledeac procena :“ Period koji SRJ i Srbija imaju da se izbore da resenje o konacnom satstusu Kosova i Metohije ne bude na stetu nase drzave u celini i srpskog naroda procenjuje se na 2004 godinu“. Ovo je prosle nedelje potvrdio i Danijel Server u intervjuu za Blic News: „Mislim da je moguce da pocnu 2004. godine, mada neki u Beogradu kažu da bi Srbi želeli da to bude pre izbora koji ce biti te godine. Moguce je da se to pomeri za 2005. godinu, ali mislim ne i posle toga“.
“ dogovorno je da se Rusiji u buducim pregovorima ne da neka veca uloga, da se ona marginalizuje i da joj se na svaki nacin onemoguci da u Savetu bezbednosti stavi veto na odluku koja bude doneta u pregovorima. Kako bi Rusija bila onemogucena da stavi veto dogovoreno je da resenje statusa KiM treba da proistekne navodno iz pregovora Beograd-Pristina. Medjutim kako je ranije receno SAD ce u buducim pregovorima doci sa definisanim stavom o buducem statusu KiM i taj stav ce zagovarati u pregovorima. Tako definisan stav Beograd i Pristina treba da prihvate kao njihov dogovor a time Rusija nece biti u mogucnosti da eventulano u SB zastiti srpski interes.
“ svi ucesnici sastanka su bili saglasni da KiM kao celinu ne treba vratiti pod nadleznost Beograda. Najveci broj ucesnika sastanka a u okviru predstavnika SAD svi, slozili su se da je jedino održivo rešenje nezavisnost (možda sa podelom ili centralizacijom). To je upravo ono za sta se Americki Inistitut za mir zalagao u svom prethodnom izvestaju sto konkretno znaci ponistavanje rezolucije 1244 SB kojom se garantuje teritorijalni integritet i suverenitet nase zemlje i da ce se pregovori voditi o statusu KiM a ne o sustinskoj autonomiji u okviru ZSCG kao sto je to zapisano u u pomenutoj rezoluciji.
“ dogovoreno je da EU kao „sargarepu“ preogovaracima ponudi clanstvo u sistemu „odrekinte se vi jednog a vi drugog pa cete svi zajedno u EU a tamo to i nece imati nekakvog znacaja“
Na ovom sastanku kao sto se vidi postignuti su odredjeni dogovori i priblizavanje stavova SAD i EU i za ocekivati je da ce ovakvih sastanaka biti jos a njihov rezultat ce biti usaglaseni stavovi i usaglasen nastup u pregovorima izmedju Beograda i Pristine. Taj stav bice nametnut sistemom „stapa i sargarepe“. Kako stvari stoje Siptari su u boljoj poziciji ali ce ipak na kraju sve zavisti od toga ko bude bolje izlobirao. Siptarski lobi ima izuzetan uticaj na Americki institut za mir i moze se tvrditi da uz Medjunarodnu kriznu grupu i neke nevladine organizacije on predstavlaj jedna od kljucnih oslonaca siptarskih separatista i terorista u realizaciji njihove ideje o nezavisnom Kosovu (Osnove strategije Albanskog separatistickog pokreta i njegovog lobija u ostvarivanju nezavisnosti Kosova i Metohije). Najveci broj aktivnosti siptarskog lobija finasira se od poslova organizovanog kriminala i kako bi se ovaj lobi i politicari koji su pod njihovim uticajem, zaustavili krajnje je vreme da se informacije o tome ko je sve finansiran od novca siptarskog organizovanog kriminala iskorite. Bilo bi zanimljivo videti kako bi se neki Kongresmen ili Senator osecao kad bi se u Njujork tajmsu pojavio tekst o tome kako je njegova kampanja bila finansirana novcem od droge ili ako bi neko od njih za vezu sa siptarksom narkomafijom zavrsio u rukama FBI-a. Autor ovog teksta je uveren da bi mnogi od njih ako ne i vecina vrlo brzo odustali od podrske nezavisnosti Kosova i Metohije.
