Američki piloti veterani u Pranjanima
Poljubac za Jenkija
AP
Nekoliko stotina američkih pilota koje su pre 60 godina oborili nacisti našlo je skrovište kod seljaka u centralnoj Srbiji. Preživeli piloti su u nedelju posetili svoje domaćine iz Drugog svetskog rata i naišli na istu dobrodošlicu. U pratnji zvaničnika iz Beograda i američkih diplomata, četvorica američkih pilota su se uputili na komemoraciju, na visoravan udaljenu 90 kilometara od Beograda, glavnog grada Srbije. Netremice posmatrajući polja kukuruza u kojima je našao utočište pre mnogo vremena, Robert Vilson (79) se prisećao svog aviona tipa B-17, pogođenog u julu 1944. kada se vraćao u bazu posle bombardovanja nacističkih skladišta nafte na Balkanu. „Leteli smo posle zadatka kad je avion pogođen“; kaže Vilson iz Ilinoisa koji je u posetu došao sa suprugom Šeron. „iskočili smo iz aviona ne ZNAJUćI ni gde smo, ni šta nas čeka“, nastavlja američki veteran.
„Prizemiljo sam se na polju u kojem je bila grupa seljaka. Nije bilo mesta gde sam mogao da se sakrijem pa sam krenuo prema njima. Rekao sam im da sam Amerikanac, a jedan seljak me je poljubio u obraz. Odmah sam se osećao bolje“, izjavio je Vilson za Asošijeted press. On je rekao i da se seća devojke koja ga je ponudila srpskom rakijom, za koju je pomislio da je voda. Snežana Stepanović (38) i njena sestra Vera (40) dočekale su čoveka o kome im je njihova pokojna baka mnogo pričala. Milomir Sajić (80), koji je krio Vilsona, zagrlio ga je: prepoznali su se.
Tog leta pre 60 godina avioni savezničkih snaga su poleteli iz Italije i krenuli da bombarduju nacistička skrovišta nafte u Rumuniji. Mnogi su oboreni nad okupiranom Srbijom. Stotine pilota se padobranom spustilo na srpsko tle, a onda su ih četnici, predvođeni generalom Dragoljubom Mihailovićem, okupili i doveli u selo Pranjani. Na pranjanskoj visoravni napravljena je staza za spuštanje i poletanje aviona na koju su sletali saveznički avioni odvozeći preživele pilote, što je trajalo sve do decembra te godine. Bila je to jedna od najvećih operacija spasavanja Amerikanaca u Drugom svetskom ratu, vođena na neprijateljskom terenu. U operaciji je spaseno 500 Amerikanaca i stotinu Britanaca i Kanađana.
Srpski seljaci su skrivali pilote u Pranjanima, a nemačke trupe su tragale za njima širom Srbije. „Bio je rat, nije bilo dovoljno hrane, ali seljaci su podelili s nama ono što su imali. Večno smo im zahvalni za gostoprimstvo i toplinu koji su nam spasli živote“, kaže Vilson.
Ceremonija u nedelju održana je u čast četnika i Draže Mihailovića koga je predsednik SAD Hari Truman odlikovao ordenom zasluga. Otkrivena su dva mermerna spomenika, a pored njih je stajao mladić obučen u narodnu nošnju, držeći srpsku i američku zastavu. Lokalni hor je otpevao himnu Srbije i himnu SAD.
Mihajlovićeve rojalističke snage su započele borbu protiv nacista 1941, dva meseca pre Titovih partizana. četnici i partizani su bili u sukobu, a saveznici su podržavali samo Tita. Za Mihailovića se tvrdi da je kasnije prešao na nemačku stranu. Posle rata, kada je osnovana komunistička Jugoslavija, on je osuđen na smrt, u procesu koji mnogi smatraju montiranim ubijen je 1946. četnici su proglašeni izdajnicima, a njihove borbe protiv nacista – kao što je operacija spasavanja američkih pilota – bile su „zaboravljene“.
Američki radio-operater Artur Džiblian (81) sleteo je avionom u Pranjane u avgustu 1944. tokom operacije evakuisanja pilota, a u nedelju je iz države Ohajo došao sa suprugom Beverli Džo. On kaže da su Amerikanci tada očekivali da će u Srbiji naći samo 50 pilota. „Uskoro se ispostavilo da ih u toj oblasti ima 250, a general Mihailović nam je rekao da ih je bilo više“, kaže Džiblian.
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, rekao je u nedelju da se nada da će priča o spasavanju pilota pomoći da se „ispravi istorijska greška“. „Želimo da izgradimo buduće srpsko – američko savezništvo na osnovi istorijske istine“, rekao je Drašković, čija politička stranka Srpski pokret obnove čuva četničke tradicije. Pošto se vratio u Ameriku, Džiblian je osnovao komitet za podršku četnicima. U nedelju je drhtavim glasom pričao o Mihailoviću: „Pitam se da li je znao da smo očajnički želeli da mu pomognemo“.
