Belgija je prva zemlja na svetu i uz to članica NATO-a koja je zabranila oružje sa osiromašenim uranijumom. Prošle nedelje u Kraljevini je stupio na snagu zakon o zabrani proizvodnje, skladištenja, prodaje, prevoza i upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. To sada dovodi u pitanje i način na koji će belgijski vojnici nastaviti da učestvuju u budućim akcijama Atlantske alijanse.
Stupanje na snagu ovog zakona obeleženo je u belgijskom Parlamentu otvaranjem izložbe fotografija žrtava oružja sa OU uz prisustvo iračkog kancerologa iz Basre, DŽamala Al Alija i inicijatora ovog zakona, belgijskog socijalističkog poslanika Dirka Van der Malena.
Samo donošenje zakona bilo je avantura duga skoro dve godine. Nuklearni lobi i vojna industrija pre svega zemalja-proizvođača (SAD, Velike Britanije i Francuske) imaju ogromne finansijske koristi od proizvodnje, prodaje i upotrebe OU. Zato nije čudno da je poslanik Van der Maelen bio izložen i pritiscima.
– Dva puta su me posetili ljudi iz američke ambasade. To se veoma retko događa. Oni su se oštro suprotstavljali inicijativi za donošenje zakona o zabrani OU. NJihovi argumenti bili su da SAD imaju velike zalihe ovog oružja i da bi ih mnogo koštalo da ga unište. Ono što nisu rekli to je da SAD pripremaju novu atomsku bombu i da predstoji nova etapa u razvoju nuklearnog oružja – kaže Van der Maelen u razgovoru za „Vesti“.
Neostvaren san devojčice
član Kraljevskog lekarskog koledža u Velikoj Britaniji, dr Al Ali se posle boravka i rada na Zapadu vratio u svoju zemlju, gde je u rodnoj Basri sa svojom porodicom prošao oba iračka rata. Nosi breme teških životnih priča kao svoje sopstveno.
– Nedavno, jedna devojčica, obolela od leukemije mi je rekla da hoće da postane lekar. „Biću lekar, doktore, kao vi. Moći ću da izlečim bolesnu decu“. Umrla je nekoliko dana kasnije – priča dr Al Ali.
Ovaj belgijski (flamanski) socijalista dodaje da je vojnoindustrijski kompleks veoma organizovan i lobira svugde gde treba za svoje ekonomske interese.
Tokom parlamentarne debate povodom Van der Maelenove inicijative 2007. godine među nezadovoljnima bili su i belgijska ministrastva spoljnih poslova i odbrane.
– Ministarstvo spoljnih poslova postavljalo pitanje kako će Belgija ispunjavati svoje već preuzete angažmane. Veoma negativan stav imalo je i ministarstvo odbrane. Ova dva ministarstva smatrala su da će zakon o zabrani oružja sa osiromašenim uranijumom predstavljati udarac našoj međunarodnoj saradnji – ističe Van der Maelen.
On objašnjava da je krajem 2006. godine odlučio da se posveti zabrani oružja sa osiromašenim uranijumom.
– To je bilo posle razgovora sa ljudima iz Koalicije protiv nuklearnog naoružanja. NJihovi argumenti bili su ubedljivi i ja sam nakon toga pripremio jedan predlog za parlament. Pridružili su mi se kolege iz ekološke stranke. Debata je počela početkom 2007. godine. Osim onih koji su podržavali moj predlog postojao je i jak front poslanika koji su pružali otpor – navodi Van der Maelen.
Zajedno sa nevladinim organizacijama organizovao je strategiju ubeđivanja.
Srbija kao pokusni kunić
Dok razgovaramo sa dr Alijem zvoni telefon. Razgovara sa suprugom i sinom. Provešće u Evropi dve nedelje i kaže da mu je teško da bude toliko odsutan.
– Brinem se za moje. Ostavio sam ih, a kod nas ima mnogo nasilja. Kriminalci upadaju u kuće, pljačkaju i ni za šta ubijaju ljude. Osim toga, nemamo vode. Sa hranom je lakše. Još iz vremena Sadama Huseina ostao je sistem da svi imamo prava na dovoljnu količinu namirnica koje dobijamo od države. Evo, sada, kada se vratim, ići ću po moje sledovanje. Vama to verovatno zvuči egzotično ?
– Ne, doktore, Srbija je devedestih preživljavala sve to samo u manjim razmerama – sve od sankcija do bombardovanja uranijumom. Bila je to 1999. kao neka generalna proba pred glavnu predstavu u Iraku 2003. godine. Doktor Al Ali se osmehuje .
– Možda, ne znam. Ja sam lekar, bolje je da govorim samo o zdravlju i bolestima.
Pripadnici NVO-a išli su od poslanika do poslanika koji su se protivili zabrani oružja sa OU i objašnjavali zašto upotreba ovog oružja ugrožava zdravlje kako stanovništva tako i vojnika: OU oštećuje njihove gene (odakle monstruozni deformiteti kod novoređenčadi) i izaziva mijelomsku leukemiju, kancer i hočkinovu bolest… Van der Maelen je u parlamentu organizovao više seminara o OU tokom kojih su naučnici govorili pred poslanicima, odgovarajući takođe na njihova pitanja. Među njima je bio i Dr Kit Baverštok, britanski fizičar i bivši šef radiološkog odeljenja Svetske zdravstvene organizacije čiji je rad cenzurisan i izbačen iz monografije SZO o osiromašenom uranijumu u martu 2003. godine („Vesti“ su u više nastavaka objavile intervju sa Dr Baverštokom u aprilu 2008. godine).
– Bilo je dosta rasprava i polemika o OU, ali kada je organizovan seminar sa naučnicima gotovo da nije bilo rasprave – seća se Van der Maelen.
Povodom stupanja zakona na snagu, u belgijskom Parlamentu gostovao je i čuveni irački lekar i kancerolog iz Basre – dr DŽavad Al Ali. On je u gotovo praznoj sali belgijskog parlamenta pred dva-tri novinara, 18. juna održao jednosatno predavanje o osiromašenom uranijumu u kojem je svedočio o užasnim oboljenjima iračkog stanovništva, tipičnim za posledice upotrebe ovog opakog oružja. Basra, grad sa dva i po miliona stanovnika, bila je dva puta bombardovana oružjem sa osiromašenim uranijumom – 1991. i 2003. godine.
Iraku nema spasa
Dr DŽavad Al Ali prokomentarisao je i gađanje desetak ciljeva sa osiromašenim uranijumom na jugu Srbije i stotinak na Kosovu.
– čišćenje terena ima smisla tamo gde je gađano desetak mesta. Zamislite kako je kod nas gde je gađano i na hiljade ciljeva u dva navrata, u dva rata: 1991. i 2003. Ništa ne možemo da učinimo. Možemo sada, posle toliko godina, i da napravimo epidemiološku studiju, da konstatujemo da su oboljenja delimično povezana sa OU – ali čemu će to poslužiti? Možda će to doprineti da se zabrani upotreba ovog oružja, što bi bilo dobro. U Iraku, međutim, to ništa neće izmeniti. Kasno je za sve. Ne možete sada da krenete u čišćenje tako ogromnog kontaminiranog prostora. To je velika tragedija – kaže dr Al Ali.
– Prema podacima ministarstva za ekologiju, radijacija merena na sat porasla je od 100 do 1.000 puta – navodi dr Ali. – LJudi su udisali uranijumsku prašinu stvorenu eksplozijom. čestice veličine oko pet mikrona ostaju u plućima dugo vremena i izazivaju kancer kako na plućima tako često i na limfnim žlezdama.
On dodaje da uz ovo idu i teška oboljenja bubrega kao i oštećenja hromozoma, što dovodi do deformiteta novorođenčadi.
Dr Ali pokazuje potresne fotografije beba iz Basre, koje su došle na svet sa teškim oštećenjima ili su bolesne od leukemije i kancera.
– Gotovo da nema porodice u kojoj nema nekog problema. Evo, recimo, u mojoj široj porodici nekoliko dece rođeno je sa manjim deformitetima koji su sve učestaliji – ili nemaju sve prste, ili su im uši deformisane. Da ne govorim o onoj deci kod koje nije formiran mozak i onoj koja se rađaju samo sa trupom – ističe irački lekar.
On upozorava na zaostale tenkove iz rata pogođene projektilima sa osiromašenim uranijumom, koji se nalaze u naseljima i među stambenim zgradama u Basri i na kojima se igraju deca.
– Oboljenja od kancera u Basri postala su tako česta da možemo da govorimo o kancerofobiji. LJudi ponekad dolaze prestravljeni zbog bezazlene stvari jer vide šta se oko njih događa. U penziji sam, ali sad radim na epidemiološkoj studiji koju finansira Norveška. Upozoravam lekare da vode evidenciju o tome koliko imaju bolesnih pacijenata od kancera jer mnogi to ne rade. Trebalo bi da znamo tačne razmere oboljenja, iako je jasno da su ona višestruko brojnija nego pre prvog rata 1991. godine – kaže dr Al Ali.
Groblje za decu
U oblasti grada Basra smrtnost dece je tolika da je sagrađeno posebno groblje za decu.
– Ono što je primetno jeste učestalost obolevanja dece u porodicama u kojima nikada nije bilo značajnijih zdravstvenih problema. Pacijenti nemaju metastaze jednog kancera, već, što je krajnje neobično, više različitih kancera. To su strašne porodične tragedije. Imamo pojavu prodičnih obolenja. čitave porodice se gase i zatiru. Jedan dečko mi je došao s oteklom nogom. NJegov otac bio je ubeđen da mu se dete razbolelo jer ga je udario. Morali smo mladiću da amputiramo nogu, ali se obolenje pojavilo na drugim stranama tela. Nedavno je umro. Otac je izgubio razum – priča dr Al Ali.
