Po ulasku na Kosovo u novembru 1999. godine pripadnici Kforove multinacionalne brigade Zapad dobili su nuklearno-biološko-hemijski priručnik na čijoj se naslovnoj strani nalazi mrtvačka glava koja upozorava na radiološku opasnost i na kojoj piše : „Kfor – Zapad Osiromašeni uranijum – priručnik“ (KFOR International Brigade NJest Depleted Uranium – Infromation book).
Sadržaj ovog priručnika rezimiran je na poslednjoj stranici u uokvirenom tekstu naslovljenom „Zlatna pravila“: „Držite se dalje od tenkova, vozila i zgrada pogođenih projektilima ili krstarećim raketama s osiromašenim uranijumom (OU). Nosite zaštitnu masku ukoliko radite na udaljenosti od 500 metara od tenka, vozila ili zgrade pogođenih OU-projektilom ili OU-krstarećom raketom. Udisanje nerastvorljivih čestica uranijumske prašine dugoročno je povezano sa zdravstevnim posledicama uključujući kancer i deformacije novorođenčadi. Ove posledice mogu da postanu vidljive tek nekoliko godina kasnije. Pod nazivom „Osiromašeni uranijum informacije i instrukcije“ priručnik je potpisao 22. novembra 1999. pukovnik Osvaldo Bizari.
Zatrovana i hrana
U poglavlju priručnika „Kako izbeći izlaganje (uticaju osiromašenog uranijuma) vojnicima se preporučuje: „Perite često uniformu“. Na kraju sledi poglavlje naslovljeno „Upozorenje“: „Hrana i voda postaće nejestive zbog kontaminacije OU-prašinom. Nikako ne jedite hranu koja nije kontrolisana. Udahnute čestice mogu da pričine dugoročnu štetu…“
Ova zastrašujuća upozorenja nikada nisu dobili civili koji žive na Kosovu ili koji su na Kosovo dolazili sa strane bilo kao članovi nevladinih organizacija bilo kao novinari, stručnjaci ili slično. Naprotiv, nakon bombardovanja bivše SR Jugoslavije, NATO i zapadni i američki lideri u više navrata su izričito negirali da je upotreba oružja sa OU opasna po zdravlje ljudi i životnu okolinu. Oni su redovno isticali da „nema dokaza“.
Zabranjen izveštaj UN
Od 2001. godine svi izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Ujedinjenih nacija (UN) o dejstvu osiromašenog uranijuma, kako je istraživanje „Vesti“ pokazalo, bili su drastično cenzurisani. Ujedinjene nacije su već u junu 1999. godine imale izveštaj o posledicama OU na Kosovu, funkcionera UN Bakari Kantea. Ovaj izveštaj u čije smo delove imali uvid zabranjen je za objavljivanje jer sadrži upravo ono što sadrži pruručnik za pripadnike Kfora. Svetska zdravstvena organizacija postupila je slično. Kako je u intervjuu za „Vesti“ u aprilu ove godine izjavio britanski fizičar dr Kejt Baverštok, SZO je 2001. godine iz izveštaja o OU izbacila osam njegovih poglavlja koja govore da upotreba ovog oružja izaziva kancer i oštećuje gene.
Kopiju priručnika za pripadnike Kfora redakciji „Vesti“ ustupio je Falko Akame, italijanski admiral u penziji koji je do 1975. godine služio u Pomorskoj floti NATO-a u Sredozemlju. Akame je po napuštanju vojske postao poslanik i predsednik odbora za odbranu u parlamentu u Rimu, da bi se poslednjih godina potpuno posvetio radu Udruženja za zaštitu vojnika koji su se razboleli od posledica upotrebe osiromašenog uranijuma u „mirovnim“ misijama (ANAVAFAF).
Nuklearno biološko hemijski priručnik (NBC) nedvosmislena je potvrda da su NATO i SAD 1999. godine pouzdano znali da je oružje s osiromašenim uranijumom kancerogeno i genotoksično. Vojnike su u priručniku upozoravali na opasnost, a civile i javnost u isto vreme obmanjivali da nema opasnosti kao što pokazuje više izjava bivšeg GS NATO-a Lorda Robertsona. Takođe, tekst priručnika je, prema mišljenju poznavalaca problematike, prva zvanična i eksplicitna potvrda da je NATO upotrebljavao ne samo OU-projektile, već i krstareće rakete s osiromašenim uranijumom.
U uvodnom poglavlju ovog priručnika između ostalog piše: „Vozila i materijal srpske vojske mogu da predstavljaju opasnost za vojnike i civile koji sa njima dođu u bliski kontakt. Isključivo stručna lica moraju da ispitaju uništena ili oštećena vozila i materijale…“ U poglavlju „tehničke informacije“ piše: „OU emituje alfa zračenje niskog nivoa kao i nisko beta i nisko gama zračenje. Obične vojne uniforme dovoljna su zaštita od apsorbovanja kroz kožu. Realnu opasnost, međutim, predstavlja moguće udisanje OU-prašine… OU je teški metal i treba apsolutno izbegavati blizinu vozila za koje postoji sumnja da su pogođena osiromašenim uranijumom. Odstojanje ne sme da bude kraće od 50 metara. Ukoliko ste prinuđeni da budete bliže, morate da nosite zaštitnu masku i zaštitne rukavice kako biste izbegli da uranijumska prašina uđe u vaše telo“.
