Imenovanje Vladimira Petrovića za novog ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama moglo bi da se pretvori u novi diplomatski skandal između Beograda i Vašingtona. Jer, nova američka administracija, kako se nezvanično saznaje u srpskim diplomatskim krugovima, Petroviću još nije dala zeleno svetlo da može zvanično da predstavlja Srbiju. Iako ga je Beograd imenovao još 14. januara, Vašington ćuti, što sagovornici „Vesti“ tumače i tako da se SAD zapravo „još jednom svete Vuku Jeremiću“ zbog „neposlušnosti“, naročito ako se zna da su šef srpske diplomatije i Petrović bliski prijatelji.
Sporno i državljanstvo
Naš sagovornik takođe ukazuje na nejasnoću da li je Petrović državljanin Srbije ili Amerike, ili možda ima državljanstvo obe zemlje, i kakve to posledice može da ima.
– Civilizacijsko načelo u svetu je da državljanstvo pretpostavlja nespornu lojalnost zemlji čiji si državljanin. U slučaju dvojnog državljanstva to se u međunarodnim odnosima tumači kao „podeljena lojalnost“, i takvu ličnost ne treba dovoditi u iskušenje da se opredeljuje, posebno kada je u pitanju diplomatija, a naročito ambasador. Jer, on u zemlji prijema zastupa i predsednika svoje države, njen suverenitet i teritorijalni integritet. Svakako da bi Americi i te kako odgovaralo da svaki strani ambasador, koji je u Vašingtonu, bude i američki državljanin, jer Amerika onda bespogovorno može da demonstrira svoju moć i dominaciju u bilateralnim odnosima, a ujedno da takvog ambasadora stalno opominje na lojalnost SAD-u, bez obzira na to što je dotični ambasador državljanin i zemlje koja ga je poslala u Ameriku. Tako da hvalisanja kako Petrović lično poznaje američkog predsednika i državnu sekretarku Hilari Klinton, kao i da je učestvovao u njihovim kampanjama, samo potvrđuje istinitost međunarodno-diplomatskih tumačenja o podeljenoj lojalnosti – zaključuje Jovanović.
Ne samo da je Jeremić naljutio Zapad svojim čvrstim stavom po pitanju Kosmeta, nego je izazvao salve negativnih reakcija nakon što je otvoreno ignorisao izaslanika Havijera Solane Petera Sorensena na nedavnom sastanku u Beogradu. Poznavaoci prilika u diplomatskim krugovima ne isključuju mogućnost i da je „tajni dogovor“ SAD i Srbije o milionu dolara koje je trebalo isplatiti zbog Miladina Kovačevića, zapravo procurio u javnost upravo iz američke ambasade u Beogradu, i to da bi se još jednom opomenuo – baš Vuk Jeremić.
Analitičar đorđe Vukadinović smatra da razloge za eventualno odugovlačenje sa davanjem agremana za srpskog ambasadora ne bi trebalo tražiti samo u slučaju Kovačević.
– Mislim da nije u vezi sa tim slučajem, već da je reč o generalnom nezadovoljstvu SAD politikom srpske vlade, Ministarstva spoljnih poslova i ministra Jeremića. Znači, ovo jeste manifestacija nezadovoljstva, ali je daleko od neprijateljskog odnosa koji je bio u poslednjoj godini Vlade Vojislava Koštunice – kaže Vukadinović.
Ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću u diplomatskim krugovima često zameraju retoriku i ponašanje.
– Mislim da su takvi komentari samo izgovor. Nije stvar u manirima, već u onome za šta se zalaže srpska vlada, da koliko-toliko odbrani srpsku teritoriju. Smetaju poruke poput „dosta je dosta“. I to nisu diplomatski incidenti, već su incidenti to što neki strani ambasadori uzimaju sebi za pravo da javno komentarišu politiku države u kojoj borave. Dakle, stvar je u suštini onoga što ministar govori. To je i poruka koju šalje i predsednik Srbije Boris Tadić, ali on za sada nije meta direktne kritike – zaključuje Vukadinović.
Vlada Srbije je 14. januara imenovala Vladimira Petrovića i ukoliko agreman ne stigne u roku od dva meseca, smatra se da je kandidat prećutno odbijen.
– Mada još nije istekao, u diplomatiji je uobičajeni krajnji rok od 60 dana za slanje agremana, a kako stvari stoje, vrlo je moguće da Vašington ne pošalje saglasnost za Petrovića. Jer, treba imati u vidu da je on svojevremeno bio u kabinetu danas spornog Milorada Roda Blagojevića. Bez obzira na to što Blagojević, a preko njega verovatno i Petrović, poznaju Obamu iz Obaminih senatorskih dana, budući da je Blagojević osnjumnjičen za korupciju i da ga je Obama očigledno pustio niz vodu, ni Petroviću to poznanstvo više ne može da bude adut. U ovom trenutku, jači razlog za neizdavanje agremana može da bude činjenica da je Petrović bio na dužnosti drugog čoveka u Ambasadi Srbije u SAD u vreme kad je nastao bilateralni problem između Srbije i Amerike povodom Kovačevića kome je konzulat Srbije u NJujorku, kršeći američke zakone, pomogao da pobegne u Srbiju.
Bez obzira na to da li je konkretni problem napravio generalni konzul ili vicekonzul u NJujorku, moralnu odgovornost za nepoštovanje američkog zakonodavstva, svakako snose ambasador i čelni ljudi u Ambasadi, među kojima je i Petrović. A to administracija u Vašingtonu itekako ima na umu – objašnjava dobro upućen sagovornik „Vesti“.
Osvrćući se na eventualni problem vezan za agreman Vladimiru Petroviću zbog „slučaja Kovačević“, bivši šef diplomatije nekadašnje SRJ Živadin Jovanović kaže da se srpska diplomatija na tom problemu „pokazala infantilnom“.
– Umesto diplomatske mudrosti i rešavanja problema “ u rukavicama“ diplomatski predstavnici Srbije pokazali su svojevrsnu osionost nelegalnim izdavanjem putne isprave Kovačeviću, ali i krajnju neozbiljnost i neodgovornost kako prema Srbiji tako i prema Americi – smatra Jovanović.
