„Mama, tata, želim vaš blagoslov da se oženim vašom ćerkom!“ To su bile prve reči koje je u februaru prošle godine na srpskom izgovorio Amerikanac Natanijul čandrlek (30). A ovih dana, Amerikanac, rodom iz države Pensilvanija, postao je u Štutgartu pravoslavac i to zajedno sa svojim devetomesečnim sinom.
Rečenicu na srpskom sa početka ovog teksta, uputio je, inače, Mari i Jovici Miličev, roditeljima svoje tadašnje devojke Manuele (28) iz Herenbergama, kod Štutgarta. Dobivši blagoslov, uz divan buket cveća, Natanijul je sa divnim dijamantskim prstenom zaprosio Manuelu, koja je bila prilično zbunjena, pošto ništa nije slutila. I tako su njih dvoje nakon sedam meseci zabavljanja odlučili da svoju ljubav krunišu brakom.
Upoznali su se sasvim slučajno. Natanijul je poslovno boravio u Nemačkoj i nakon sedam meseci je morao da se vrati za Ameriku. Ali, već posle tri nedelje ljubav ga je vratila u Evropu. Došao je po ženu svog života! Sa Manuelinim bratom Zoranom je uvežbao čuvenu rečenicu. Venčali su se u Americi u državi Pensilvaniji u gradiću Eris. U februaru ove godine rodio im se sin David Jovan. Rešili su da ga krste ove jeseni. Pošto Manuelini roditelji i braća Zoran i Boban sa porodicama žive u okolini Štutgarta, želja im je bila da sina krste u našem hramu u glavnom gradu Baden-Virtemberga.
Žele još dvoje dece
Želja Natanijula i Manuele je da pored David Jovana imaju još dvoje dece, koja će biti vaspitavana u duhu pravoslavlja. Manuela, koja je po zanimanju apotekarka, planira da se kasnije posveti svojoj profesiji. Kaže da se njenom suprugu Srbija mnogo sviđa, kao i njoj, pa nije isključeno da će možda jednog dana tamo i živeti.
U razgovoru sa protonamesnikom Slobodanom Miljevićem stiglo je i pitanje zbog čega se i Manuelin suprug Natanijul ne krsti zajedno sa sinom. Predlog je bio vrlo brzo razmotren, a još brže prihvaćen, tako da su se uz prisustvo velikog broja rođaka, prijatelja i poznanika istog dana krstili otac i sin. Otac je bio posebno uzbuđen, a obojicu ih je krstio porodični kum LJubomir Popović iz Omoljice (koji živi u Gertringenu nedaleko do Štutgarta). LJubomir je venčao ne samo Manueline roditelje, već i strica i stricu (Slobodana i LJiljanu) i krstio svu decu iz familije Miličev (Manuelu, Bobana, Zorana, Marijanu i Stefana kao i njihovu decu). Kažu da je Natanijul (kršteno ime Natanailo) odlično razumeo koliko su kumovi važni u srpskoj istoriji i kulturi. Uz suprugu je počeo da uči srpski jezik. Odlučili su da kao pravoslavci potpuno neguju srpske običaje, tako da će naredne godine početi da slave krsnu slavu porodice Miličev Svetog Jovana. Svi su uzbuđeni zbog toga, a posebno zet Natanailo koji želi da se kao domaćin predstavi u najboljem svetlu.
Manuelin tata Jovica je rodom iz Omoljice nadomak Pančeva, a mama iz Arilja. Kao dete Manuela je često odlazila u zavičaj svojih roditelja. Rado odlazi u otadžbinu. Odmah nakon svetkovine u Štutgartu zajedno su otputovali u Srbiju gde razgledaju srpske svetinje, spomenike, arhitekturu, muzeje, parkove i uživaju uoči povratka za Ameriku.
