Predlog zakona o amnestiji koji je sačinilo Ministarstvo odbrane SCG odnosi se na sve državljane, a ne samo za one građane koji žive i rade van granica domovine. Kada takav zakon i bude usvojen to neće istovremeno značiti i oslobađanje od vojne obaveze. Zakon o amnestiji skinuo bi samo teret krivičnog gonjenja, ali bi ovi regruti i posle toga morali da regulištu svoj status u pogledu vojne obaveze propisane Zakonom o Vojsci, i to javljanjem nadležnom vojno-teritorijalnom organu u zemlji ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu u inostranstvu.
Ovako o najnovijem predlogu Zakona o amnestiji i njegovoj primeni za „Vesti“ govore autori pomenutog zakonskog predloga. Oni podsećaju da je i ranije bilo amnestija za one mladiće koji se nisu odazivali vojnom pozivu. Takvi zakoni donošeni su, u proseku, svakih 10 godina. Poslednji put Zakon o amnestiji donet je u Skupštini tadašnje SR Jugoslavije početkom 2001. godine i propisivao je da se amnestiraju vojni obveznici koji su do 7. oktobra 2000. godine počinili krivična dela vezana za neizvršenje vojne obaveze. Prema izjavi tadašnjeg saveznog ministra pravde Momčila Grubača, tom amnestijom obuhvaćeno je tada oko 34.000 mladića koji se nisu odazvali pozivima za mobilizaciju u vreme napada NATO na SRJ. Veliki broj tih mladića je u inostranstvu, a pred našim sudovima je do tada, po tom osnovu optuženo ili osuđeno 24.000 ljudi. Posle donošenja Zakona o amnestiji postupci protiv njih su obustavljeni, a novi nisu pokretani.
Zbog sve češćih hapšenja regruta, naročito onih iz dijaspore prilikom ulaska u Srbiju koji nisu odslužili vojsku bilo je više inicijativa za donošenje Zakona o amnestiji. Tako je Ministarstvo za dijasporu 21. jula ove godine predalo Vladi Srbije svoj predlog Zakona o amnestiji za regrute iz Srbije koji žive u inostranstvu a za koje postoji sumnja da su posle 7. oktobra 2000. izbegli služenje Vojske ili iz nje pobegli. Na ovoj inicijativi se, međutim, rešavanje ove problematike i zaustavilo. Sada takvu ideju pokreće novi ministar odbrane i valja očekivati da će to najzad uroditi plodom i da će Srbija, posle Crne Gore, takođe dobiti Zakon o amnestiji.
Nadležnosti
Donošenje Zakona o amnestiji nije u nadležnosti Ministarstva odbrane niti parlamenta državne zajednice već o tome konačnu odluku daju republike pojedinačno. Tako je Skupština Crne Gore prošle nedelje usvojila Zakon o amnestiji kojim su od krivičnog gonjenja, izvršenja kazne i brisanja osude oslobođeni svi vojni obveznici sa teritorije Crne Gore od 10. septembra 2004. do 1. septembra ove godine. Sada bi po predlogu ministra odbrane SCG Zorana Stankovića i Srbija trebalo da donese identičan zakon.
Prema evidenciji, odnosno najnovijim podacima Ministarstva odbrane, u inostranstvu boravi 140.936 vojnih obveznika među kojima je 42.047 uvedenih u vojnu evidenciju. Od tog broja, odobrenje vojno-teritorijalnih organa za boravak u inostranstvu ima svega 14.128 mladića.
Od 25.919 onih kojima nije odobren boravak u inostranstvu, protiv 2.0474 su podnete krivične prijave. Izvori „Vesti“ tvrde da je samo u ovoj godini u Srbiji podneto protiv takvih vojnih obveznika 660 krivičnih prijava i njima u slučaju ulaska u zemlju preti hapšenje jer su izdate poternice.
U Ministarstvo odbrane ipak dodaju da niko nema tačnu evidenciju koliko je stvarno naših državljana – vojnih obveznika u inostranstvu. Na osnovu grube procene oni pretpostavljaju da je van granica domovine još najmanje 150.000 regruta.
