Podaci i brojke govore u prilog tome da je u okviru Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih Vlade Srbije, nakon tragedija u „Ribnikaru“ i kod Mladenovca, jako mnogo urađeno na pokušajima saniranja i prevencije posledica tragičnih događaja, iako se stiče utisak da to nije dovoljno ili čak da ništa nije urađeno, odnosno da je nešto propušteno, kao i da nije obezbeđena adekvatna pomoć, piše u analizi Radne grupe i projektnog tima Instituta za mentalno zdravlje prethodnih osam meseci od tragedija, a u koju je list Danas imao uvid.
Prema istim podacima, pokušajima razumevanja ovog iskustva stručnjaci su se bavili i na supervizijama: ukupno su održane 73 supervizije pomagača i osam supervizija supervizora, kao i na konsultacijama sa međunarodnim stručnjacima iz ove oblasti.
U rezimeu i zaključcima, stručnjaci koji su potpisali analizu (Tija Despotović, Ivanka Dunjić, Desanka Nagulić, Tijana Mirović, Radmila Vujić Bojović, Nevena Čalovska Hercog, Vladimir Borovnica, Zorica Marić) naveli su da u prvim danima, nedeljama i mesecima posledice traumatskog iskustva koje je neposredno i posredno pogodilo pojedince, porodice i celu zajednicu – šire se u vidu koncentričnih krugova i ispoljavaju na različite načine.
Trauma kao koncentrični krugovi se širi društvom
„Posle izvesnog vremena, kod većine, spontano ili uz stručnu pomoć, intenzitet ovih manifestacija se smanjuje i ustupa mesto tugovanju. Kod manjeg broja pojedinaca teškoće traju duže i ispoljavaju se u vidu Posttraumatskog stresnog sindroma. Tugovanje kao sledeća faza nastaje sa emocionalnom spoznajom da su gubici koji su se desili trajni. To je bolan proces odvajanja od izgubljenih osoba i ima svoje faze, koje su tradicionalno obeležene pomenima – četrdesetodnevnim, šestomesečnim, godišnjim… Najteži i najtragičniji oblik tugovanja je tugovanje za izgubljenom decom, koji traje mnogo duže. Tugovanje je u velikoj meri samoisceljujući proces tokom kojeg se osećaj gubitka ne smanjuje, ali život počinje da raste oko toga. Na kraju, tugovanje pomaže da se sačuvaju sećanje i ljubav prema onima kojih više nema. Na kolektivnom nivou, memorijalni centri otelotvoruju zajedničku tugu i sećanje za sve članove zajednice u sadašnjosti, kao i za generacije koje dolaze“, piše u analizi.
Kako se navodi, školama, kao institucijama koje su u tragičnim događajima iz maja 2023. bile direktno pogođene traumom, neophodna je pomoć i podrška da ponovo uspostave svoje osnovne funkcije – da postanu mesta sigurnosti, učenja, vaspitavanja i druženja sa vršnjacima.
Pogođene škole oporavljaju se u dobrom pravcu
„Naša procena je da se proces oporavka pogođenih škola razvija u dobrom pravcu. U društvu su se desile očekivane podele i polarizacija, ali je važno da radimo na razvoju saosećanja, solidarnosti i prevenciji u kojoj svako i svaki sistem ima svoju ulogu (ne samo struka). Iako su postignuti određeni napretci, put ka potpunom oporavku je dug i zahteva posvećenost, strpljenje i saradnju mnogo većeg broja aktera u društvu. Pozivamo javnost da nas podrži i da se razume delikatnost vremena u kojem se nalazimo, u nadi da makar oko pitanja mentalnog zdravlja možemo da pokažemo kapacitet i širinu za postizanje nekolicine zajedničih ciljeva, od kojih je jedan ključan: da se našem društvu više nikad ne ponovi 3. i 4. maj 2023 godine“, navode stručnjaci, potpisnici analize.
Događaji iz maja prethodne godine predstavljaju traumatska iskustva ne samo za decu i roditelje već i za celo društvo.
Prema istim podacima, od maja meseca podrška i pomoć je ponuđena svim direktno pogođenim školama, ukupno 11, od kojih se nisu sve izjasnile da im je potrebna dodatna pomoć.
Neposredna podrška OŠ „Vladislav Ribnikar“
„Neposredna podrška zaposlenima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ se pruža od maja meseca kroz različite radionice i grupe. Psihosocijalno savetovalište osnovano je u Omladinskom pozorištu „Dadov“ od kraja maja meseca, a od septembra se nalazi u Dečjem kulturnom centru Beograd. Pored individualne podrške, uspostavljena je i grupna podrška u svim razredima gde je postojalo interesovanje više od troje roditelja i đaka. Pružanje psihosocijalne podrške je organizovano i u Lazarevcu i Kačarevu na poziv škola zbog kriznih događaja u školama. Tokom trajanja letnjeg raspusta pomoć se kontinuirano pružala u Beogradu, Pančevu, Lazarevcu, Mladenovcu, Smederevu i Malom Orašju, van škole u zajednici. Od jeseni pomoć se kontinuirano pruža i u školi u Duboni i Malom Orašju. Ukupan broj svih korisnika psihosocijalne podrške zaključno s decembrom je 1.397″, navodi se u dokumentu.
Takođe piše i da su od septembra započete aktivnosti u DKCB za roditelje, „Razgovor sa roditeljima“ koji je koncipiran kao otvorena psihoedukativna grupa kroz koje je obrađeno 10 tema u periodu od četiri meseca, a kojoj je prisustvovalo 201 roditelj.
Isto tako, kako navode ti stručnjaci, održane su u istom mesecu četiri tribine na temu „Povratak u školu-izazovi i dileme“ u Beogradu, Mladenovcu, Smederevu i Duboni, a na kojima je prisustvovalo više od 160 ljudi.
„U pet škola u Beogradu i sedam škola u opštini Mladenovac i Smederevo sproveden je polu-struktuirani intervju za procenu stanja traumatizma, ukupan odziv je bio 261 đaka“, stoji u analizi, u kojoj se dodaje da su pripremljene i u procesu štampanja tri publikacije namenjene nastavnicima i školskom osoblju po pitanju ranog prepoznavanja znakova i intervencija koje se mogu uraditi u okviru škole, za sve koji su uključeni u postupke prve psihološke pomoći, pogotovo onima koji rade s decom i mladima nakon kriznog događaja i pedagoško-psihološkim službama škole kao i drugima uključenim u postupak pomoći oporavka nakon traumatskog događaja.
Od februara obuka za prosvetne radnike
Kako se dodaje, u februaru ove godine, realizovaće se obuka “Unapređenje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja“ u kojem će učestvovati prosvetni savetnici i savetnici spoljnih saradnika zaposleni u Školskim upravama kako bi bili obučeni za buduće trenere koji će dalje sprovoditi obuke po školama.
Tokom leta, dodaje se, napisan je predlog „Protokola o postupanju u kriznim situacijama“ koji će (nakon usvajanja) predstavljati osnov za odgovor države na buduće krizne situacije, ali je uspostavljena i profesionalna saradnja sa stručnjacima iz Norveške i Amerike koji su pored redovnih online konsultacija dva puta do sada boravili u Beogradu.
„U oktobru je u saradnji sa međunarodnim ekspertima i UNICEF održan stručni skup na temu `Trauma kod dece i mladih` kojem je prisustvovalo 73 učesnika (psiholozi, psihijatri, lekari, socijalni radnici). Preuzeti su prvi koraci da se u tekućoj godini realizuje nacionalno istraživanje na temu `Studija prevalencije psihijatrijskih poremećaja kod dece i adolescenata u Republici Srbiji` kako bi po prvi put imali presek mentalnog stanja dece i mladih u Srbiji i shodno rezultatima izneli određene sistemske preporuke“, navedeno je u analizi.
Kako je u istom dokumentu opisano, događaji iz maja prethodne godine predstavljaju traumatska iskustva ne samo za decu i roditelje već i za celo društvo.
Traumatska iskustva bez presedana
„Traumatska iskustva koja su zaista bez presedana. Do te mere izvan okvira očekivanog, da ih čak ni zakonodavac nije predvideo. U psihološkom smislu, za većinu ljudi ubistva u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni teža su od poplava i potresa jer je katastrofa koju je napravio čovek, a ne priroda; teža od bombardovanja i ratova na tuđoj teritoriji jer je to uradio neko ko je bio deo naše zajednice i deo odeljenja. To što su ubijena deca i mladi čini da je ovo za mnoge ljude u psihološkom smislu teže od ranijih masovnih ubistava poput onoga u Velikoj Ivanči, iako i sa ljudske i stručne strane, ne postoji razlika. Posledice događaja su dugotrajne i poput koncentričnih krugova zahvataju širu društvenu zajednicu, a iskustva (iz drugih zemalja) govore da su za proradu i integraciju ovakvih događaja ponekad potrebne godine“, procena je koja stoji u analizi.
Prema istim informacijama, u takvim okolnostima, kada je celo društvo ranjeno, sasvim je očekivano, nažalost, i da dođe do polarizacije unutar grupe, umesto do većeg zajedništva i solidarnosti.
Polarizacija javnog mnjenja
„Vidljive posledice sa kojima se već suočavamo je polarizacija javnog mnjenja prisutna kroz oštru retoriku, ljutnju, traženje krivca i predlaganje radikalnih rešenja. U tako polarizovanom polju, ono što nudi struka ponovo i često deluje nedovoljno, jer ne zadovoljava potrebu za radikalnim, nedvosmislenim, jednoznačnim, univerzalno odgovarajućim i brzim odgovorima. Kolektivna žalost posle trauma je najkomplikovaniji dugotrajni proces u društvu“, navodi se, između ostalog, u analizi i dodaje da zbog svega navedenog je važno da se kreira prostor unutar kojeg će se čuti različita osećanja, razumeti bol i snagu žrtava, ranjivost i snagu preživelih.
Post Views: 39
