Osmogodišnja Anastasija Davidović iz Frankfurta na prečac je osvojila simpatije naše dijaspore u metropoli na Majni i, slobodno se može reći, preko noći među njima postala prava zvezda. Više nego maestralno je, za svoj uzrast, odigrala ulogu Milice u dečjem pozorišnom komadu „ćirilični slovosan“.
A sve je počelo sa – „Vestima“! Naime, pre nepunu godinu dana Anastasijini roditelji LJiljana i Nenad videli su u najtiražnijem dnevniku dijaspore članak sa fotografijama o radu „Male škole ćirilice“, koja uspešno radi pod okriljem naše crkve na Betoven placu u Frankfurtu. Anastasija se zajedno sa svojom drugaricom Andreom upisala u školu, sa željom da nauče ćirilicu. Svidelo im se i zavoleli su ovu školu. Tako je počelo.
– Naučila sam prvo slova „a, b, v, g, d“, pa sam onda malo gledala u bukvar i tako sam naučila azbuku – kaže Anastasija i priznaje da je posle škole najviše volela da kod kuće gleda CD sa snimkom predstave „ćirilični slovosan“, koju izvode učenici prve generacije „ćirilice“.
Savindan
– Volim ovde da idem u školu, igram se sa drugaricama i učim ćirilicu – kaže Anastasija, a u subotu je sa svojim učiteljem, pesnikom Sašom Jovanovićem i drugarima iz razreda Anom, Sarom, Teodorom, Sandom, Ivanom, Milošem, Nenadom, Markom i Stefanom pripremala recitacije za proslavu Svetoga Save, koja će se u crkvenoj sali održati 31. januara. Saznali smo da je Anastasija dobila novu ulogu u sledećem projektu ove vredne pozorišne družine.
Gledala je ovu predstavu i na priredbi u Hedernhajmu, pa je „uživo“ videla kako Jelena Kitanović igra glavnu ulogu u predstavi, Milicu, i to joj se mnogo svidelo. Počela je da mašta, a pošto je u svetu dečjeg maštanja sve moguće, zamišljala je sebe u ulozi Milice. Deca sanjaju dok taj san ne postane java, a pošto je Jelena Kitanović u međuvremenu porasla, tražila se nova Milica.
A onda se sve dešavalo kao u Holivudu i naravno, sa srećnim krajem.
– Šta biste voleli da igrate u ovoj predstavi – pitao je najmlađu generaciju učenika „ćirilice“, autor predstave Radosav Ignjatović – čika đura.
Anastasija se stidela, pa je nju za ulogu Milice predložila njena drugarica Andrea. Predlog je prihvaćen i dogovorena je prva proba. Svi su mislili, pošto je Anastasija još mala, da će uslediti naporne probe, da nova Milica treba prvo da nauči tekst, kako bi usledile probe sa ostalom decom-glumcima, moraće da joj objasni scensko kretanje, osećaj za to gde je publika… A onda je usledilo pozorišno čudo. Na prvoj probi svi su stali na svoja mesta. Milica treba da otvari predstavu.
– E, sada Milica (Anastasija) bi trebalo da počne da govori svoj tekst – komandovao je čika đura.
Anastasija je napravila samo jedan korak napred i – počela tečno da govori tekst i igra ulogu Milice onako kako je na CD-u igrala Jelena. „Skinula“ je svaki pokret, a prisutni su ostali bez daha. Ne samo da je znala tekst, nego i sve gestove i kretanje na sceni, a na prvom javnom nastupu, na duhovnoj akademiji povodom hramovne slave Sv. Luke publika je burnim aplauzom pozdravila njen nastup i – zvezda je rođena. Usledila je potom školska ekskurzija „Korenima u pohode“ gde su Anastazija i njeni drugari odigrali „ćirilični slovosan“ i oduševili publiku u Beogradu, Novom Sadu, Loznici i Tršiću,
Slava nije promenila Anastasiju, to je za nju samo igra. I dalje obožava krofne koje joj pravi baka Dragica u Frankfurtu, a leti, najviše voli da ide u Radujevce, kod baka-Vere i deda- Dragiše jer imaju veliko dvorište i tamo ima drugaricu Tamaru i drugara Nemanju.
– Tamo je tako lepo – kaže Anastasija koja je rođena i raste u Frankfurtu, ali živi i u carstvu ćirilice.
