„Andrić je često citirao jedan Geteov stav da ako hoćeš da upoznaš jednog pisca, treba da ideš u njegov zavičaj. Na Andrića je zavičaj veoma uticao, ali treba da vidimo koje mesto je na njega najviše uticalo, Travnik, Višegrad ili možda Sarajevo.
U Travniku je rođen, sticajem okolnosti, jer je njegova mati bila u poseti rođacima. Da li je to Višegrad, gde je doveden kao dvogodišnji dečak, gde je kako sam kaže, prohodao i progledao sa tim mostom na Drini…ili je to možda Sarajevo gde se školovao, gde je počeo da uči prvi razred gimnazije, današnji peti, gde je formirao svoj misaoni krug i počeo da duhovno zri, da bude svestan društvenih i ekonomskih prilika u kojima se živelo u tadašnjoj Austrougarskoj, da bude revolucionar i pesnik u nastajanju ili je u stvari, kako Isidora Sekulić kaže, Andrićev zavičaj mnogostradalna Bosna sa svojom turbulentnom, dramatičnom i više nego teškom i kompleksnom istorijom.
Ja bih rekla da je Višegrad u velikoj meri odredio teme, motive i postupak Andrićevih dela. Mnogi junaci Andrićevih pripovedaka, a posebno romana Na Drini Ćuprija, su zapravo ličnosti koje su stvarno postojale koje je on viđao dok je kao dečačić trčao razlokanim bosanskim putevima u Višegradu. Ne samo i ličnosti, nego i događaji, koji su se odigravali na mostu, a Andrić ih je pretočio u umetničko delo.
Za Andrića su govorili da je veliki gospodin u literaturi, ali je on stalno isticao da je to Rakić.
Andrić je zaista poštovao Rakića, i kao pesnika i kao čoveka. Jednom prilikom kada mu se neko obratio i rekao mu da je pravi gospodin, on je odgovorio „Ne, pravi gospodin je Milan Rakić“, misleći da je Rakić uspevao da uvek zadrži pravu meru i zlatnu sredinu. Inače je smatrao da je pravo gospodstvo znati iznaći pravu meru i ne preterivati ni u čemu“, kaže istraživač i poznavalac Andrićevog života i dela Žaneta Đukić Perišić.
