Проблем са шиптарским претензијама на Косово и Метохију још пре Другог светског рата је уочио српски нобеловац Иво Андрић. Познати књижевник тада је био високи дипломата Краљевине Југославије.
У јануару 1939. године на захтев Владе, израдио је пројекат решења Косметског проблема, у којем је предложио исељење дела шиптарског становништа у Турску, као и поделу Албаније између Југославије и Италије, према којем је Србија требало да добије Северну Албанију и луку Драч!
„Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Косова“, поручио је Андрић.
Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду.
Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанаску мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала.
Ми би евентуално добили још 200.000 – 300.000 Арбанаса, али су они већином католици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар.
Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречава”, предложио је Андрић у свом решењу косовског проблема.
Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду.
Андрићев реферат, написан 30. јануара 1939. године чува се у Архиву Србије – „Фонд Милана Стојадиновића“, кутија 37.
